Državni sekretar Ministarstva za kulturu i informisanje Aleksandar Gajović je na upit RSE hoće li Ministarstvo reagovati povodom naslovne strane i teksta objavljenog u "Ilustrovanoj politici" pod naslovom "Psi su pušteni", u kome se pojedini mediji optužuju za neprijateljsko delovanje protiv Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, odgovorio da novinari treba da se obrate sudu.
Novinarka nedeljnika NIN Sandra Petrušić koja je na sudu bila po tužbi visokog funkcionera, izjavila je za RSE da je to katastrofalna poruka.
“On kao državni sekretar mora da se bavi medijima, kao i tužioci a ne da mi sami idemo na sud”, rekla je Petrušić za RSE.
Novinarka nedeljnika Vreme Tamara Skrozza, koja takođe ima iskustva sa pravosuđem ali kao podnosilac krivične prijave, kaže da to nije prvi put da g. Gajević upućuje novinare i medije na sudove, na kojima smo, kaže Skrozza, često degradirani.
Kako prolaze novinari i mediji u Srbiji koji nisu bliski vlastima kada se obrate sudu, a kako kada su tuženi?
Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) je često na udaru kritike vlasti. Na sudu se nalazi i u ulozi tužioca i u ulozi tuženog. Četiri tužbe za klevetu glavni urednik Stevan Dojčinović podneo je poslednje dve godine protiv tabloida Informer, novinara Ištvana Kaića, portala Antidot i partije Pokret socijalista (aktuelnog ministra odbrane Aleksandra Vulina). Protiv Informera i Kaića okončan je prvostepeni postupak, proglašeni su krivim, kaže Dojčinović.
“Sa jedne strane je dobro da na kraju dana imate presudu u kojoj se kaže da su laži objavljene o vama, ali sa druge strane mislim da kazne koju dodeljuju sudovi su jako, jako niske. Na primer, u slučaju Informera to je bilo 120 hiljada dinara (oko hiljadu evra) a kod Kaića 75 hiljada dinara (manje od 600 evra)”, dodaje Dojčinović.
Iako je dobio na sudu u prvostepenom postupku, Dojčinović ističe da se suđenja obesmišljavaju, ne samo zbog niske kazne, već i zbog dužine procesa.
“Generalno u Srbiji kad tužite neki medij, možete očekivati da će to trajati oko dve godine i to samo do prvostepene presude. Retko se dešava u periodu kraćem od tri godine”, kaže glavni urednik KRIK-a.
Kada tuži funkcioner, sve traje mnogo kraće, iskustvo je Sandre Petrušić koju je krajem 2016. godine tužio ministar policije Nebojša Stefanović zbog povrede časti i ugleda u tekstu pod naslovom “Nebojša Stefanović, glavni fantom iz Savamale”.
“Suđenje je bilo zakazano u roku od mesec dana. Trajalo je mesec i po dana, samo toliko jer je on Nebojša Stefanović. Ako bih ja sutra tužila 'Ilustrovanu politiku', taj proces bi trajao deset godina”, uverena je novinarka NIN-a koja opisuje kako je izgledalo suđenje.
“To je bila čista forma suđenja sa unapred pripremljenom koreografijom. Mi smo došli, čekalo nas je nekoliko autobusa sa članovima SNS-a (Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića) koji su galamili sve vreme. Sudija je vrlo insistirao na pitanjima Stefanoviću koliko mu je bilo teško, kako je njegova žena to prihvatila, kako je to prihvatio njegov komšija, kako je to prihvatila njegova mačka… Direktno ga je instruirao da bi govorio o svom bolu. Stefanović je tražio 300 hiljada dinara (oko 2.600 evra), toliko je i dobio. Mi smo se žalili Apelacionom sudu koji je presudio u našu korist”, kaže Petrušić.
Zbog teksta takođe o ulozi ministra Nebojše Stefanovića u slučaju Savamale, nelegalnog rušenja objekata noću u delu grada gde se gradi “Beograd na vodi”, na sud je stigla i urednica sajta Peščanik Svetlana Lukić, o čemu je govorila pre dva i po meseca u našem programu:
„Po presudi Višeg suda u Beogradu trebalo bi da isplatimo doktoru Stefanoviću 200.000 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova i narušavanja ugleda i časti, plus 95.000 sudskih troškova. Oni su tako visoki jer se gospodin ministar nije mesecima pojavljivao na prvom ročištu. Mi ćemo se svakako žaliti. Ako drugostepeni sud bude doneo istu odluku, mi ćemo morati to da platimo, da ne bismo ugrozili rad Peščanika. Raspitala sam se da li mogu da idem u zatvor umesto toga. Međutim, naš pravni sistem to ne dozvoljava, tako da nećemo imati drugog izbora nego da platimo kaznu“, kaže Lukić.
Pre dve godine je grupa novinara i drugih javnih ličnosti podnela krivičnu tužbu protiv glavnog urednika tabloida “Informer” Dragana Vučićevića i vlasnika Pinka Željka Mitrovića zbog toga što su ih proglasili izdajnicima koji u američkoj ambasadi pripremaju atentat na predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Tamara Skrozza je među podnosiocima krivične prijave:
“Tužilaštvo je odbacilo prijavu i mi smo nakon toga prošle godine podneli žalbu Ustavnom sudu na takvu odluku Tužilaštva.”
Skrozza veruje da će Ustavni sud potvrditi odluku Tužilaštva pa, kaže, već sada bi trebalo da kupuje kartu za Strazbur (gde se nalazi Evropski sud za ljudska prava).
Novinari i mediji su često na sudu, na optuženičkoj klupi. Iz podataka Višeg suda koji su dostavljeni Udruženju novinara Srbije se, međutim, ne vidi koliko je među optuženima tabloida a koliko istraživačkih medija. U 2016. i 2017. godini sud je primio ukupno 1.143 predmeta protiv novinara, urednika i vlasnika medija, a 31. decembra 2017. godine pred Višim sudom ostao je nerešen 921 predmet.
Sa druge strane, novinari su u Srbiji česta meta najrazličitijih napada, od fizičkih do verbalnih. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je u 2018. godini zabeležilo 22 slučaja napada, pretnji i zastrašivanja novinara, samo je jedan sudski postupak pokrenut. U četiri slučaja tužilaštvo je utvrdilo da nema mesta za pokretanje postupka, 16 slučajeva je još u toku pred tužilaštvom, jedan nije prijavljen. U 2017. godini od 31. slučaja napada na novinare, samo je jedan rešen i samo jedan postupak pokrenut, podaci su koje poseduje NUNS.
Facebook Forum