Organizacija "1 od 5 miliona" je izdala ono za šta se sve vreme borila i neko od lidera opozicije bi trebalo građanima da podnese račun šta se dogodilo, kaže za RSE u Intervjuu nedelje Balša Božović, poslanik Demokratske stranke, članice opozicionog Saveza za Srbiju (SzS).
Predstavnici udruženja "1 od 5 miliona" u utorak su saopštili da će učestvovati na izborima, koji bi trebalo da se održe na proleće, iako smatraju da izborni uslovi nisu bolji. Tu svoju odluku udruženje, koje je mesecima zagovaralo bojkot, obrazložilo je time da žele da u parlament "vrate pravi bojkot".
Istovremeno je saopšteno da naredni subotnji protesti neće biti u organizaciji "1 od 5 miliona". Zbog odluke o izlasku na izbore pojedini članovi napustili su organizaciju, a mnogo lokalni ogranci ogradili su se od te ideje.
Savez za Srbiju je bio najveća podrška grupi "1 od 5 miliona", kaže Božović navodeći da u SzS ne postoji spremnost, ne samo da se preuzme odgovornost, već i da se osudi do kraja njihov čin.
"Čini mi se da se ovde vodi borba za prvog čoveka opozicije, a ne borba da se smeni ovaj režim. Mislim da će to dovesti do toga da se Vučiću produži vladavina i mandat", ocenjuje Božović.
Božović, koga je nedavno Prekršajni sud u Beogradu osudio na kaznu od 100.000 dinara jer nije najavio okupljanje protiv skupa "Nediću sveću" kaže da je neverovatno da je država dozvolila skup posvećen Nediću.
Pročitajte i ovo: Koliko ljudi broji ‘1 od 5 miliona’RSE: Zašto mislite da je odluka "1 od 5 miliona" da izađe na izbore veliki udarac za bojkot i da je dodatno oslabila strategiju bojkota?
Božović: Radi se o organizaciji pod koju je stala cela opozicija, koja je napravila čuveni "Sporazum sa narodom". Napravljena je jedna strategija, kako bi se ta opozicija proširila, ne samo ostala na Savezu za Srbiju, već i bila mnogo šire okupljena oko novog brenda "1 od 5 miliona". To je predstavljalo tu okosnicu opozicione borbe gde su bile sve stranke. Dolazile su redovno na sastanke i debatovale kako dalje sa protestom i koji su sledeći zahtevi. Ta organizacija, kojoj je prepušteno sve to, je na kraju izdala ono zbog čega se borila sve ovo vreme i veoma nemušto objasnila razloge zbog kojih izlazi na te izbore.
Odluka '1 od 5 miliona'
Mogu da se složim donekle sa tim da je opozicija uradila malo i da nije uradila dosta da se izbori za fer i slobodne uslove. Sa druge strane, izaći na izbore, da bi ih bojkotovali, predstavlja negaciju samu po sebi. Mislim da je posredi jedna veoma neracionalna ili neodgovorna odluka.
Smatram da bi jednom u Srbiji bilo dobro, makar da počnemo od opozicije, kada to već neće vlast, da opozicija pokaže odgovornost i da makar jedan od lidera izađe i podnese račun građanima zbog toga što se desilo.
RSE: Na koga aludirate?
Božović: Aludiram na Savez za Srbiju iz prostog razloga što je Savez za Srbiju sve vreme bio najveća podrška grupi "1 od 5 miliona", finansijski i infrastrukturno. Na svaki mogući način su dopuštali da oni govore u ime svih lidera opozicije. Oni su ti koji su vodili proteste, oni su ti koji su govorili o zahtevima. Oni su ti koji su zabranili nekim partijama i pojedincima iz opozicije da se pojavljuju na protestima.
RSE: Kome je bilo zabranjeno? Da li ste Vi među njima?
Božović: Moje ime nije spomenuto, ali jeste Gordane Ćomić, zbog njenih skepsi oko načina borbe. Sergeju Trifunoviću, jedno vreme, i Pokretu slobodnih građana. Imali su vrlo oštar jezik, do momenta kada su pogazili sve za šta su se borili, čak i sporazum, koji su sami napravili.Mislim da je odgovornost na najvećem opozicionom savezu koji je stao iza tog sporazuma i koji je sve vreme gradio tu organizaciju.
Ona je na neki način bila omladina Saveza za Srbiju. Ispalo je da je deo opozicije izašao na izbore i to sada građanima ne možete objasniti jer su zbunjeni. Zbog tog razloga mislim da je to zadalo ogroman udarac ideji bojkota, ko god da je to smislio.
Pročitajte i ovo: Zašto 'Jedan od pet miliona' izlazi na izbore?RSE: Da li vas iznenađuje ćutanje Saveza za Srbiju?
Božović: Ne iznenađuje me jer mislim da ne postoji spremnost, ne samo da se preuzme odgovornost, već i da se osudi do kraja njihov čin. Mislim da će ovo uticati na jednu vrstu zbunjenosti kod ljudi, koji su svih ovih godinu dana smatrali da je nešto što su potpisali zaista relevantno. Ispada da će to malo poverenja, koje je uspostavljeno između građanskog protesta i opozicije, iščeznuti, a to mi je krivo.
Mislim da su protesti propali onoga trenutka kada su prestali da budu građanski i kada su postali politički, kada su razne političke opcije, raznih vrednosnih sistema, govorile na tim skupovima, od krajnje desnice do krajnje levice i da je to zbunjivalo sve vreme ljude koji su dolazili. Vremenom se taj protest smanjivao.
Pročitajte i ovo: Ogranci '1 od 5 miliona' se ogradili od odluke o izlasku na izboreRSE: Šta će biti sa subotnjim protestima? Hoće li biti nastavljeni? Da li Savez za Srbiju treba da preuzme njihovu organizaciju?
Božović: Ne znam, nisam do kraja upućen. Pretpostavljam da će ljudi, koji su bili odgovorni za sve ovo, doneti odluke šta dalje i kako će nastaviti. Skup Saveza za Srbiju je u subotu, gde će, pretpostavljam, biti usvojena neka nova deklaracija. Tu će se članice Saveza za Srbiju, pretpostavljam, dalje dogovarati o načinima borbe.
Mislim da to ni izdaleka neće biti, kao što je bilo. Mislim da se ni izdaleka više neće ponoviti ta energija, koja je postojala, kada su javne ličnosti to vodile, kada je tu bio (glumac) Nikola Kojo, (glumac) Bane Trifunović, kada su tu bile nestranačke ličnosti koje su građanski opredeljene.
Od samog starta su tu bili problemi. I Duško Vujošević (sportski trener) i Mirjana Karanović (glumica) nisu imali prava da govore na tim mitinzima. Reč su dobijali mnogi koji su se otvoreno zalagali, i dalje se zalažu, za ograničavanje određenog broja ljudskih prava.
Ne deliti opoziciju na izdajnike i one koji to nisu
RSE: Da se vratimo na odluku članova "1 od 5 miliona". Oni, koji su odlučili da izađu na izbore, tvrde da neki od opozicionih stranaka potpisnici Sporazuma sa narodom, sa još nekoliko manjih pokreta, rade na tome da izađu na lokalne izbore. Znate li vi nešto o tome?
Božović: Ne znam, bilo bi skandalozno da oni, koji su se zalagali za bojkot, sada izađu u nekoliko lokalnih samouprava na izbore. Tek bi to bilo zbijanje šale sa građanima. Mislim da bi to bilo na štetu strategiji bojkota i da bi neko za to trebao da snosi odgovornost. U tom smislu bi to tek bilo na štetu ideji bojkota, za koju je i sam Dragan Đilas (lider Stranke slobode i pravde, članice Saveza za Srbiju) rekao da nije najsrećnije rešenje. Isključujem takvu mogućnost i barem se nadam da se neće dodatno kompromitovati ta ideja koja je već dovoljno kompromitovana.
Takođe verujem da ne treba osuđivati nikoga ko smatra da na ove izbore treba izaći, a iskreno se borio protiv režima Aleksandra Vučića. Među njima su opozicionari koji su utemeljeni u svojoj borbi protiv Miloševićevog režima 90-ih godina, protiv (Vojislava) Koštunice (poslednji predsednik Savezne Republike Jugoslavije i nekadašnji premijer Srbije) posle 2000-te, i danas protiv Aleksandra Vučića (predsednik Srbije), poput Zorana Živkovića (lider Nove stranke) i mnogih drugih koji smatraju da borba treba da se nastavi na jedan aktivan, institucionalni način. Ne bih opoziciju delio na izdajnike i one koji to nisu.
Pročitajte i ovo: Most: Bojkot izbora u Srbiji - udarac režimu ili autogol opozicijeRSE: Koje ili čije birače bi mogli da privuku članovi "1 od 5 miliona" na izborima?
Božović: Uglavnom ljude koji su šetali i koji su nezadovoljni, one, koji će svakako izaći na izbore, one koji nisu čuli za bojkot zbog medijskog mraka, one koji nisu imali prilike da se upoznaju sa strategijom jednog dela opozicije.
Mislim da oko 200.000 - 300.000 ljudi, obično je tako bilo u svim izbornim ciklusima do sada, na dan glasanja bira za koga će glasati. To je brend koji se sasvim sigurno izgradio i veoma je postao popularan. Setimo se samo bedževa, socijalnih mreža i svega onoga što je promovisalo taj brend. Mislim da je njima veoma lako da osvoje jedan broj glasova, s obzirom da su se dobro etablirali u opozicionom biračkom telu u poslednjih godinu dana.
Nema kapaciteta za kampanju bojkota
RSE: Vi sami ste na početku ispitivali odluku o bojkotu. Danas kažete da ste pristalica aktivnog bojkota, umesto sadašnjeg, pasivnog. Šta bi bio aktivni bojkot?
Božović: Demokratska stranka je uvek imala živu diskusiju na sve teme. Bila je sklona da čak u određenim okolnostima, kada se one promene, menja i svoje odluke ili makar da ih preispituje. Nismo imali slučaj da se to ovoga puta dogodilo u Demokratskoj stranci na moju veliku žalost. Smatram da je to još jedina stranka i mesto gde postoji kapacitet da se sagleda jedna šira slika i da se o tome otvoreno debatuje.
Mislim da bojkot ima smisla. U početku nisam bio ni za niti protiv, samo sam rekao da je to ozbiljna ideja, o kojoj ozbiljno treba razgovarati. Mislim da je kod te ozbiljne ideje izostao ozbiljan razgovor i da je ona donesena bez ozbiljnog razmatranja šta i kako dalje, šta ćemo sutradan. Ako se neko već založio za bojkot, onda treba da snosi odgovornost za rezultate tog bojkota. Uveren sam da će podneti račune oni koji su bojkot na ovaj način izglasali, bez prethodne diskusije. Lideri su rekli da je to narod "izvikao", da su se usaglasili tim "Sporazumom sa narodom" da će bojkotovati izbore.
Demokratska stranka je donela jednu blažu varijantu te odluke, sa jednim velikim ali - mi bojkotujemo naredne izbore, ali ćemo nastaviti da razgovaramo sa našim evropskim partnerima i nastavićemo borbu za slobodne i fer uslove. Nažalost, nije nastavljena ta borba. Čak nismo ni razgovarali sa našim evropskim partnerima. Sa druge strane, bojkot je postao pasivan.
Intervenisao sam na vreme, kada su bili lokalni izbori u Medveđi, i rekao da postoje dve vrste bojkota, jedan koji odgovara Aleksandru Vučiću, da se bojkotuju izbori tako što ćete sediti po kafićima i restoranima a drugi je aktivni bojkot, kada će sva opozicija otići u Medveđu i reći građanima o čemu se radi.
RSE: Očekujete li možda, u zajedničkoj kampanji oko bojkota, koja počinje u subotu, tako nešto? Šta uopšte očekujete od te najave?
Božović: Mislim da je zakasnila ta kampanja. Ne vidim kako bi se sprovodila. Nisam do sada primetio da smo bili aktivni, osim lepljenja nekoliko nalepnica po nekim saobraćajnim znakovima. Mislim da je to nedovoljno. Duboko verujem da ne postoji kapacitet da se ta kampanja uradi.
Bojkot i kampanja bojkota je mnogo zahtevnija od kampanje izlaska na izbore. Mnogo više resursa, mnogo više energije i ljudstva je potrebno da nekog ubedite da ostane kod kuće nego da ga ubedite da izađe i glasa za vas.
Poštujte mišljenje manjine u opoziciji
RSE: Da li u samoj Demokratskoj stranci postoji podela oko toga - bojkot ili izaći na izbore?
Božović: U Demokratskoj stranci uvek je postojalo različito mišljenje. Spletom okolnosti je ta stranka jedina imala glavni odbor gde je bila živa rasprava. Mislim da se sada neko, ko dovodi u sumnju ili želi možda da preispita takvu odluku, proglašava izdajnikom. Mislim da su to preteške reči, posebno za neke ljude, koji su bili svih ovih godina ili najviše kažnjavani poslanici u istoriji višestranačja, ili su bili prvaci u borbi protiv Aleksandra Vučića. Ne možete zamerati nekome ko se svih osam godina borio protiv Vučića, a to radi i zamera neko ko se svega godinu dana bori protiv Vučića.
Apelujem na lidere da se međusobno ne svađaju. Apelujem da se u opoziciji ne dozvoljavaju podele na "izdajnike" i klevetanje da je neko Vučićev saradnik jer misli drugačije. Zamenik predsednika moje stranke je dao intervju i rekao da manjina mora da poštuje stavove većine. Svakako da treba, ali manjina ima pravo na svoje mišljenje. Ne možete tražiti od Aleksandra Vučića da poštuje mišljenje manjine u Srbiji ako zabranjujete mišljenje manjine u opoziciji.
Nisam jedini u DS kome smetaju Dveri u SzS
RSE: Jedan ste od članova DS-a kome smeta članstvo Dveri u Savezu za Srbiju.
Božović: Nisam jedini…
RSE: Često reagujete na Tviteru na stavove lidera Dveri Boška Obradovića, poput onih o migrantima, ili o vašem stranačkom kolegi Dragoljubu Mićunoviću. Postoji li u DS-u debata oko saveza sa Dverima?
Pročitajte i ovo: Savez za Srbiju se ne ograđuje od antimigrantske inicijative DveriBožović: Na žalost, ne. Na žalost, DS se nije baš istakla u odbrani svog prvog predsednika i osnivača, profesora Dragoljuba Mićunovića. Naravno da sam osećao, zajedno sa nekolicinom svojih kolega, tu obavezu da ustanem i da ne ćutim. Mislim da smo napravili jedan veliki gaf i da nismo pokazali solidarnost.
Ne radim ja to zbog sebe lično, kada su Dveri u pitanju, nego zbog birača DS-a, koji nisu naklonjeni takvoj politici koja zabranjuje ženama da rade, da abortiraju ili kojim slučajem da se razvode. Dveri su imale priliku da pokažu svoj program, govoreći za Vojvodinu da je ustaška tvorevina ili saradnjom sa nemačkim AFD-om (Alternativa za Namčju), za koji i sama Angela Merkel kaže da su nacisti.
Ne delimo iste vrednosti i zato sam smatrao, od prvog pomena na koaliciju ili neku saradnju sa Dverima, da moramo da idemo u dve kolone, dakle, pored akcionog saveza, ona mora da sadrži i politiku. Ako smo u negativnoj sinergiji, kao što smo danas, SzS ima pet ili šest procenata podrške kada bi danas izašao na izbore. Kada bi smo bili u dve kolone, jedna bi imala 10 procenata, a druga bi imala minimum 10 ili 12 procenata. Ta sinergija bi bila mnogo veća i mnogo bi lakše došli do birača, a samim tim i oslabili ovaj režim Aleksandra Vučića.
Čini mi se da se ovde vodi borba za prvog čoveka opozicije, a ne borba da se smeni ovaj režim. Mislim da će to dovesti do toga da se Vučiću produži vladavina i mandat. Potpuno sam spreman da podnesem ostavku ako sam u krivu da bojkot, ovakav kakav je, neće uspeti i da ovakva pozicija, kakvu je zauzeo SzS, neće doneti neke rezultate. Spreman sam da budem pasivan član DS-a i da kažem hvala vam na svemu što je bilo do sada. Isto tako očekujem, ukoliko se dokaže suprotno, da neko podnese ostavku i preuzme odgovornost za ono što je predlagao i radio svih ovih meseci i godina.
Država dozvolila skup za Nedića
RSE: Nedavno vas je Prekršajni sud u Beogradu osudio na kaznu od 100.000 dinara jer niste najavili okupljanje protiv skupa "Nediću sveću". Vi kažete da niste hteli da ćutite na nacistički skup u čast kvislinga Milana Nedića, koji je policija uredno dozvolila. Kako objašnjavate desničarski narativ u Srbiji?
Pročitajte i ovo: Hoće i spomenik NedićuBožović: Taj narativ ima jasan cilj, a to je relativizacija istorije. To je na svaki mogući način promena onoga čime Srbija treba da se ponosi, dakle promena sistema vrednosti. Neko se trudi da slavna antifašistička istorija Srbije bude u nekoj reviziji i da predstavimo neke saradnike okupatora kao neke patriote. Mislim da je to potpuno pogrešno. To je falsifikat koji nas dalje vodi u jedan problem, u koji Srbija često zna da upadne, a da ne zna da izađe, kao devedesetih godina. Mislim da je Srbija, sa svojom slavnom istorijom, došla u situaciju da neki političari sebi dozvoljavaju, ili čak režim, da se takve neke vrednosti dozvoljavaju, i javni govor o njima, uz sve pohvale i zaštitu režima.
Neverovatno je da je policija dozvolila taj skup. Tu je policija prekršila i Ustav i Zakon. Nemoguće je da na to ćuti ministar policije. Potpuno je nenormalna situacija da Vlada Republike Srbije to dozvoljava. To je problem.
Država je osudila mene zato što ni u teoriji nisam mogao da prijavim taj skup iz nekoliko razloga. Prvo što je potrebno pet dana unapred da prijavite skup po Zakonu, a oni su objavili dva dana ranije taj poziv "Nediću sveću", u čast velikog, kako oni kažu, heroja Milana Nedića koji je hapsio, deportovao Rome, Jevreje, čak i neke, kako on kaže, Srbe izdajnike, veličao Adolfa Hitlera, viđao se sa njim i na svaki mogući način sarađivao sa nacističkom Nemačkom, u trenutku kada su se đaci streljali u Kragujevcu, kada su Srbi ubijani u NDH (Nezavisna Država Hrvatska) i tako dalje.
Mislim da je to potpuno nenormalno. Naravno, poštujem odluku suda zato što se zalažem za nezavisnost i vladavinu prava, ali smatram da moramo kao društvo mnogo ozbiljnije da uđemo u suštinu problema, ne samo da poštujemo formu. Ako je neko prijavio skup mimo zakona, a neko ustao i nije želeo na to da ćuti, onda treba da razmisle da li je zapravo odluka ispravna ili ne. Iz tog razloga sam se žalio na tu odluku drugostepenom sudu i verujem da će sud u drugostepenom postupku uzeti u obzir sve ove okolnosti koje sam naveo u svojoj odbrani.
RSE: Ko su danas nosioci tog desničarskog narativa u Srbiji?
Pročitajte i ovo: Slavljenje Nedića čeka presuduBožović: Oni su grupa frustriranih ljudi. To nisu navijači. Navijače vrlo cenim, ali ovo su neki ljudi koji se predstavljaju ili bi voleli da budu navijači, a čak nisu ni to.
Oni su pod kontrolom režima i tu nema nikakve dileme. Njih kontroliše Vlada, u stvari kontroliše ih režim Aleksandra Vučića. Oni izađu na ulicu kada je Prajd u Beogradu kada oni nisu vlast. Kada ovaj režim nije bio vlast oni su izlazili na ulicu, tukli se sa policijom i sa onima koji su štitili nečije ljudsko pravo. A kada su vlast onda ostanu mirni i ostanu kod kuće. To je prvi signal da ih neko ipak drži na dugme.
Mislim da je režim Aleksandra Vučića, i on lično, taj koji te gomile drži u svom džepu. Mislim da ih upotrebljava u zavisnosti od toga kada su mu potrebni u njegovoj borbi sa političkim neistomišljenicima. Isključivo krivim ovaj režim za njihovo postojanje. On ih podržava i finansira i time ih održava u životu. Mislim da na taj način podriva vrednosti u Srbiji, koje se baštine na antifašizmu, na čemu je ova zemlja bila i ostala poznata.
Pročitajte i ovo: Fašizam na mala vrataRSE: Ali svakako su te desničarske grupe postojale i pre ovog režima i pre nego što je Aleksandar Vučić došao na vlast?
Božović: Naravno da jesu. Imali ste priliku da vidite koliko su bile mnogo eksplicitnije u borbi protiv sistema i države nego danas. Kada je Vučić bio u opoziciji, oni su apsolutno bili konjica u toj opozicionoj borbi SRS-a (Srpske radikalne stranke), a na kraju i SNS-a (Srpske napredne stranke).
Nemamo nikakvu dilemu, a nadam se ni jedan građanin, da je Miša Vacić (lider Srpske desnice) eksponent i jedna od frakcija te naprednjačko-radikalske koalicije. Svi su oni rođeni pod jednim krovom, u jednoj zabludi, u jednoj kući, koja se zove "velika Srbija" u političkom smislu. To što su se podelili u porodici, ne znači da nisu i dalje jedna porodica.
Sada vidimo da imaju i resurse, da organizuju stranke i odbore, prikupljaju potpise, učestvuju na izborima. Toga nije bilo za vreme vladavine Borisa Tadića ili DS-a zato što im je bio veoma sužen prostor. Danas su oni veoma institucionalno finansirani od strane ovog režima i na svaki mogući način se podupiru da nastave dalje.