Mesecima su predvodili proteste sa transparentom na kome je pisalo “Bojkot”, pozivali političke stranke da bojkotuju izbore, a onda uz ocenu da se uslovi za njihovo održavanje nisu promenili odlučuju da sami izađu na takve izbore – taj put je prošlo udruženje ’1 od 5 miliona’.
„Ja mislim da je to odluka jednog malog broja ljudi jer već vidim da je narod po Srbiji koji je organizovao i učestvovao u tim protestima prilično ogorčen, tako da se nadam da će naići na jedan ozbiljan bojkot ta njihova odluka“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) glumac Branislav Trifunović, koji se u prvim mesecima protesta često obraćao građanima ispred organizatora.
Kako je sve počelo?
Antivladini protesti počeli su u novembru 2018. godine pod parolom "Stop krvavim košuljama", nakon što je u Kruševcu, na zapadu Srbije, pretučen jedan od opozicionih političara Borko Stefanović.
Proširili su se na više desetina gradova Srbije. Ubrzo se moto protesta menja u „1 od 5 miliona“ kada predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavljuje da nema nameru da ispuni zahteve učesnika i da ih se pet miliona skupi.
Na početku su protesnu kolonu predvodili lideri opozicionog Saveza za Srbiju (SzS) da bi se nakon kritika dela učesnika da pokušavaju da iskoriste protest za sopstvenu promociju povukli i liderstvo prepustili grupi studenata Univerziteta u Beogradu. Protesne šetnje su podržavale opozicione stranke od levice do desnice, kao i univerzitetski profesori.
Promena prepoznatljivih lica
Tokom vremena menjala su se prepoznatljiva lica udruženja „1 od 5 miliona“ što je moglo da sugeriše na razilaženja u toj organizaciji.
Glumac Branislav Trifunović izašao je letos iz protesta jer je, kaže, shvatio da to neće biti građanski protesti.
„Jednostavno u jednom trenutku sam mislio da je dosta, nisam želeo da se protesti vežu za mene“, kaže Trifunović za RSE.
Druga stvar zbog koje je izašao bila je „borba sa tim strankama koje su uporno htele da učestvuju i da se pojavljuju na binama i protestima“.
„Za šta sam ja mislio da nije bilo vreme i da nije bilo ni potrebe i da je narodu dosta toga i tog manipulisanja, tako da nisam želeo da učestvujem u bilo kakvoj novoj manipulaciji. Očigledno je i ovaj poslednji potez jedna fantastična manipulacija više ne znam ni od čije strane“, navodi Trifunović.
Udruženje je napustila i jedna od organizatorki protesta Jelena Anasonović koja je 29. januara 2019. godine zvanično registrovala Udruženje „1 od 5 miliona“. Ona je iz organizacije izašla u leto prošle godine, a taj potez je objasnila prevelikim pritiscima iz Saveza za Srbiju da njihovi članovi izađu iz pozadine na protestima.
Zbog neslaganja sa odlukom o izlasku na izbore Srđan Marković i Miloš Simović podnose ostavku u Predsedništvu udruženja.
Profesor Univerziteta u Beogradu Dušan Teodorović, koji je često govorio na protestima „1 od 5 miliona“, kaže da mu nikad do kraja nije bilo jasno da li je to potpuno nezavisni pokret ili su prisutne neke političke stranke i u kojoj meri su prisutni studenti.
„Tu je ostalo nešto svakako maglovito, ali s obzirom na to da je pokret, barem do ovog trenutka, bio pravolinijski, ne skrećući ni levo ni desno, usmeren u borbi protiv Aleksandra Vučića, ja sam kao građanin dolazio i govorio“, navodi Teodorović za koga je odluka o izlasku na izbore iracionalna.
„Oni kojima je stalo istinski do drugačije Srbije, evropske i demokratske, moraju da nastave da se bore za bojkot izbora, bojkot prisustva u skupštini, da se bore za slobodu medija i rasvetljavanje afera“, kaže Teodorović.
Šta misle ogranci i bivši članovi?
Od odluke o izlasku na izbore ogradili su nekadašnji članovi „1 od 5 miliona“ među kojima su i studentkinje Jelena Anasonović i Mila Jovanović, koja je bila prepoznatljivo lice u studentskoj blokadi Rektorata zbog spornog doktorata ministra finansija Siniše Malog.
„To nije izvorno udruženje mladih ljudi sa dobrom namerom. To su ljudi koji već mesecima žele sa izađu na izbore i za to mesecima smišljaju izgovor. Svojim potezima su izdali prvobitan cilj i misiju koju smo sami sebi zacrtali“, stoji u otvorenom pismu bivših članova organizacije „1 od 5 miliona“.
Studentska blokada Rektorata u Beogradu
Politikolog Boban Stojanović, koji je bio i član stručnog tima formiranog u ime učesnika protesta „1 od 5 miliona“ za predstavljanje zaključaka i preporuka u oblastima slobode medija i regularnosti izbora, kaže da su to mladi ljudi, neki su studenti, neki nisu.
„Ne bih ih nazvao studentskim udruženjem jer kao studentsko udruženje bi, pre svega, trebalo da se bave pitanjima studenata, ovo je ipak neka vrsta udruženja koje je imalo jasne društvene i političke ciljeve. Ja ih vidim kao protestni pokret koji je trebalo da animira ljude da svojim šetnjama i aktivizmom utiču na dešavanja u Srbiji. Da li bilo veze sa političkim strankama, verovatno jeste, to se više ni ne krije i u određenim momentima su one njima pomagale. Zašto je sad došlo do tog raskola, jer meni deluje da je došlo do raskola, ne znam“, kaže Stojanović.
Veliki broj ogranaka udruženja „1 od 5 miliona“ u gradovima Srbije ogradio se od stava o izlasku na izbore poručujući da ostaju dosledni bojkotu.
Odluku ogranka iz Beograda podržao je “1 od 5 miliona” u Šapcu, čestitajući kolegama na “hrabrosti da se napravi pozitivan otklon od opozicije koja je prodala ideju bojkota i prema građanima ne nastupa iskreno”.
Koji su bili zahtevi protesta?
Zahtevi su se na početku protesta odnosili na otkrivanje počinilaca i nalogodavaca napada na građane, novinare, aktiviste i političare, otkrivanje nalogodavaca i počinilaca ubistva političara sa Kosova Olivera Ivanovića, veći prostor u emisijama javnog servisa za proteste i opoziciju, smena ministra policije i ostavke čelnika Radio-televizije Srbije (RTS), objavljivanje plana za rešavanje pitanja Kosova.
Na poziv lidera protesta, deo opozicije, poput Saveza za Srbiju i Pokreta slobodnih građana, je u februaru 2019. objavio tzv. „Sporazum sa narodom“, kojim se obavezuju da će napustiti rad svih skupština u kojima su ukinuta demokratska načela i bojkot izbora dok se ne obezbede fer uslovi.
Učesnici protesta tražili su stvaranje fer izbornih uslova, omogućavanje nezavisnosti rada kontrolnih tela, stvaranje uslova za povratak opozicije u parlament, otvorenost javnih servisa za opoziciju.
Kao jedan od svojih uspeha, Udruženje „1 od 5 miliona“ isticalo je poništavanje doktorata ministru finansija Siniši Malom, koga je deo akademske javnosti optužio za plagiranje doktorskog rada.
Prethodno su aktivisti tog udruženja u septembru 2019. godine organizovali 12-dnevnu blokadu Rektorata Beogradskog univerziteta (BU), koja je okončana nakon što je rektorka Ivanka Popović odredila 4. novembar kao datum do kada treba da bude rešeno pitanje spornog doktorata.
Veze sa opozicijom
Bivši članovi organizacije u otvorenom pismu, povodom odluke o izlasku na izbore, navode da je mesecima pokušavana da se nametne ideja „lidera" protesta.
„Pored onoga što smo verovali da je čista i iskrena saradnja sa opozicijom, a naročito sa omladinom stranaka, naša ideja je bila uprljana pokušajima da se preuzme vođstvo protesta ne shvatajući da je širina građanskog bunta daleko veća od njihove simpatičnosti narodu“, navedeno je u otvorenom pismu.
Opozicioni Savez za Srbiju, sa kojim je „1 od 5 miliona“ prekinuo saradnju nakon odluke o izlasku na izbore, odmah je najavio početak "zajedničke kampanje (opozicije) bojkota izbora".
Predsednik pokreta Dveri Boško Obradović izjavio je da kampanja bojkota "daje pun gas", već od subote skupom u Beogradu ujedinjene opozicije. On je rekao da je nedopustivo prisvajanje brenda "Jedan od pet miliona" kako bi se izašlo na izbore, jer to "pripada desetinama hiljada građana" koji godinu dana protestuju protiv vlasti.
Kada su objavili da izlaze na izbore, Valentina Reković iz udruženja „1 od 5 miliona“ navela je da se izborni uslovi u Srbiji nisu poboljšali, ali da je potrebno sprečiti neke stranke da uđu u parlament samo zbog državne "infuzije". Ona tvrdi i da Udruženje raspolaže informacijama prema kojima neke od opozicionih stranaka potpisnica „Sporazuma sa narodom“, sa još nekoliko manjih pokreta, rade na tome da izađu na izbore.
Udruženje "1 od 5 miliona" je tokom dijaloga između vlasti i opozicije pozivalo opozicione stranke da taj dijalog napuste što pre i proglase bojkot izbora.
Uticaj na bojkot, izbore i proteste
Mogu li predstavnici Udruženja „1 od 5 miliona“ koji su odlučili da izađu na izbore da budu prepoznati među glasačima kao ona snaga kojoj treba dati glas?
„Da su u decembru 2018. godine najavili izlazak na izbore i da se uopšte ne govori o bojkotu onda bi sigurno imali potencijal“, smatra politikolog Boban Stojanović.
Da su u decembru 2018. godine najavili izlazak na izbore i da se uopšte ne govori o bojkotu onda bi sigurno imali potencijal.Boban Stojanović, politikolog
„Međutim, u situaciji kada godinu dana zagovaraju bojkot, kada su oni inicirali potpisivanje Sporazuma sa narodom gde je jedna od tačaka upravo bojkot, kada su oni pozivali stranke i građane da podrže ideju bojkota mislim da im je ova promena odluke zapečatila političku sudbinu na maksimalno nekoliko hiljada glasova“, ocenjuje Stojanović dodajući da je to desetinama hiljada glasova udaljeno od cenzusa.
On smatra i da izlazak na izbore „1 od 5 miliona“ ne može da utiče na kampanju bojkota u kojoj ostaje veći deo opozicije.
Osim SzS-a i Pokreta slobodnih građana, bojkot izbora su najavili i pokret "Dosta je Bilo", Saše Radulovića, te inicijativa "Ne davimo Beograd".
Glumac Branislav Trifunović napominje da ga zanima odakle predstavnicima udruženja ideja da mogu da skupe pare za overu 10 hiljada potpisa.
„Što će morati da objasne svim ljudima gde su našli taj novac koji nije mali i koja im je namera i zašto su pozivali na bojkot do pre 7 ili 8 dana“, navodi Trifunović.
Na društvenim mrežama komentari se uglavnom kreću od osude odluke o izlasku na izbore do poruka da to neće uticati na proteste.
