Vlade država na Zapadnom Balkanu malo su učinile tokom 2013. godine u rešavanju višegodišnjih problema u oblasti ljudskih prava, kaže se u godišnjem izveštaju Human Rights Watcha za 2014. godinu, uz navođenje brojnih primera koji svedoče o zabrinutosti zbog teškoća koje su uočene u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Kosovu i Hrvatskoj.
Ova organizacija uočila je da je napravljen vrlo ograničen napredak u zemljama zapadnog Balkana u utvrđivanju odgovornosti za ratne zločine, borbi protiv diskriminacije i raznih zloupotreba usmerenih protiv romske manjine, kao i pritisaka i nasilja koji su bili usmereni kako protiv novinara tako i pripadnika LGBT zajednice.
HRW primećuje da su izostala trajna rešenja za izbeglice i interno raseljena lica.
Istovremeno je izražena zabrinutost za stanje ljudskih prava u najmlađoj državi EU – Hrvatskoj koji je odnose na probleme utvrživanja odgovornosti za ratne zločine, položaj manjina ali i način na koji funkcioniše sistem zbrinjavanja azilanata.
"Zemlje zapadnog Balkana moraju da rade mnogo više kako bi stanje ljudskih prava uskladili sa evropskim i međunarodnim standardima”, objašnjava Lidija Gal, istraživač HRW za Balkan i Istočnu Evropu.
"Bosna i Hercegovina, Srbija, i Kosovo moraće da zaustave ozbiljne zloupotrebe ukoliko žele da se približe Evropi”.
HRW podseća da su tužioci Srbije i Bosne i Hercegovine potpisali 2013. sporazum o saradnji u procesuiranju ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida.
Uprkos pojedinim presudama koje su donete, odgovornost za ove zločine i dalje nije u potpunosti utvrđena, jer je pokrenuto svega nekoliko postupaka pred nacionalnim sudovima u Srbiji i Bosni. Istovremeno je procesuiranje ratnih zločina na Kosovu i dalje je sporo i otežano problemima zaštite svedoka.
U svom godišnjem izveštaju HRW upozorava da je zaštita manjina i dalje je slaba širom regiona, uključujući prava Roma koji se suočavaju sa široko rasprostranjenom diskriminacijom u oblastima zdravstvene zaštite, obrazovanja i smeštaja, uključujući prinudna iseljenja.
S druge strane, vlasti u Bosni i Hercegovini nisu revidirale ustavne odredbe koje isključuju Rome i druge etničke manjine iz političkog života uprkos pritisku Evropske unije i zaključcima Evropskog suda pravde iz 2009. godine da su neke od tih stavki diskriminativne.
Na Kosovu diskriminacija Roma i drugih manjina kao što su Aškalije i Egipćani izraženija nakon nastavljanja sa njihovim prisilnim deportacijama iz zapadne Evrope, tim pre što je izostala adekvatna pomoć da se te grupe integrišu sa ostalim zajednicama.
HRW upozorava da se novinari u regionu suočavaju se sa neprijateljskim okruženjem koje uključuje pretnje i napade, a u sličnom položaju je LGBT zajednica i njeni aktivisti, tim pre što su vlasti u Beogradu već treću godinu zaredom otkazale Paradu ponosa pravdajući se problemima bezbednosti.
Ova organizacija uočila je da je napravljen vrlo ograničen napredak u zemljama zapadnog Balkana u utvrđivanju odgovornosti za ratne zločine, borbi protiv diskriminacije i raznih zloupotreba usmerenih protiv romske manjine, kao i pritisaka i nasilja koji su bili usmereni kako protiv novinara tako i pripadnika LGBT zajednice.
HRW primećuje da su izostala trajna rešenja za izbeglice i interno raseljena lica.
Istovremeno je izražena zabrinutost za stanje ljudskih prava u najmlađoj državi EU – Hrvatskoj koji je odnose na probleme utvrživanja odgovornosti za ratne zločine, položaj manjina ali i način na koji funkcioniše sistem zbrinjavanja azilanata.
"Zemlje zapadnog Balkana moraju da rade mnogo više kako bi stanje ljudskih prava uskladili sa evropskim i međunarodnim standardima”, objašnjava Lidija Gal, istraživač HRW za Balkan i Istočnu Evropu.
"Bosna i Hercegovina, Srbija, i Kosovo moraće da zaustave ozbiljne zloupotrebe ukoliko žele da se približe Evropi”.
Grafiti protiv Parade ponosa, Beograd, septembar 2013.
HRW podseća da su tužioci Srbije i Bosne i Hercegovine potpisali 2013. sporazum o saradnji u procesuiranju ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida.
Uprkos pojedinim presudama koje su donete, odgovornost za ove zločine i dalje nije u potpunosti utvrđena, jer je pokrenuto svega nekoliko postupaka pred nacionalnim sudovima u Srbiji i Bosni. Istovremeno je procesuiranje ratnih zločina na Kosovu i dalje je sporo i otežano problemima zaštite svedoka.
U svom godišnjem izveštaju HRW upozorava da je zaštita manjina i dalje je slaba širom regiona, uključujući prava Roma koji se suočavaju sa široko rasprostranjenom diskriminacijom u oblastima zdravstvene zaštite, obrazovanja i smeštaja, uključujući prinudna iseljenja.
S druge strane, vlasti u Bosni i Hercegovini nisu revidirale ustavne odredbe koje isključuju Rome i druge etničke manjine iz političkog života uprkos pritisku Evropske unije i zaključcima Evropskog suda pravde iz 2009. godine da su neke od tih stavki diskriminativne.
Na Kosovu diskriminacija Roma i drugih manjina kao što su Aškalije i Egipćani izraženija nakon nastavljanja sa njihovim prisilnim deportacijama iz zapadne Evrope, tim pre što je izostala adekvatna pomoć da se te grupe integrišu sa ostalim zajednicama.
HRW upozorava da se novinari u regionu suočavaju se sa neprijateljskim okruženjem koje uključuje pretnje i napade, a u sličnom položaju je LGBT zajednica i njeni aktivisti, tim pre što su vlasti u Beogradu već treću godinu zaredom otkazale Paradu ponosa pravdajući se problemima bezbednosti.