„Olovka piše srcem”, naslov je knjige koje se starije generacije sećaju sa setom. Lep rukopis ukazuje i na lepotu i sklad u mislima.
Međutim, u eri kompjuterizacije mladi sve ređe pišu rukom. Koriste skraćenice, a njihov rukopis je sve nečitkiji, tako da i sami imaju problem da ih kasnije pročitaju, a kamoli tuđe ili dokumente napisane krasnopisom.
Pobornici modernizacije ističu, pak, da je reč o prirodnom procesu tehnološkog razvoja od korišćenja klinastog pisma, preko guščjeg pera, penkale, pa sada tastature. Stoga se, po njihovom mišljenju, ne treba opirati ovim trendovima koji omogućavaju napredak civilizacije.
Decenijama je vežbanje rukopisa bio jedan od ključnih, mada ne uvek omiljeni, predmet u školama širom planete.
Međutim, sa sve rasprostranjenijom upotrebom kompjutera, u pojedinim zemljama pisanje rukom počinje da se izostavlja iz redovnih školskih program, sa obrazloženjem da deca, a naročito buduće generacije – mogu da funkcionišu i bez ove veštine, navodi se u tekstu Krasnopis se još opire modernim tehnologijama,
Iako je informatička pismenost sve važnija u školi i svakodnevnom životu, svi obrazovni programi od prvog razreda bazirani su na pisanju rukom, navodi Zoran Glavonjić u tekstu Važna informatička pismenost, ali i tradicija lepog pisanja.
Kompjuterizacija potiskuje pisanje rukom i u Bosni i Hercegovini.
Stručnjaci upozoravaju da to utiče i na suštinsku pismenost, odnosno da iz visokoškolskih ustanova sve češće izlaze poluobrazovani ljudi, a neki od njih su i budući predavači, navodi Ivan Katavić u tekstu Era kompjuterizacije: Pisanje jedino u školi.
Pisanje olovkom i dalje u Crnoj Gori odoleva naletu kompjuterizacije, ali tastatura preti da ugrozi pismo. Školski sistem, pogotovo u nižim razredima osnovne škole neguje pisanu reč i pismo, dok se u starijim ne obraća pažnja na ovu veštinu.
Deca su uglavnom prepuštena sopstvenom izboru, navikama. Pedagozi, lingvisti i psiholozi upozoravaju da odsustvo pisanja rukom, odnosno olovkom, loše utiče na razvoj ličnosti, prenosi u tekstu I dalje se njeguje pisanje olovkom Olivera Nikolić.
U hrvatskim je školama počelo uvođenje elektronskih imenika, a za nekoliko meseci bi trebalo da se dovrši i platforma za elektronske udžbenike, što bi za koju godinu moglo potpuno da promeni klasični način učenja i pisanja.
I dok neki izražavaju strahove da će deca, u skorijoj budućnosti, potpuno zaboraviti pisati olovkom, pobornici modernizacije ističu da je reč o prirodnom procesu tehnološkog razvoja i uzaludno je da mu se opire, ocena je iz teksta Dok kompjutori vladaju rukopisi sve lošiji Ankice Barbir Mladinović.
Međutim, u eri kompjuterizacije mladi sve ređe pišu rukom. Koriste skraćenice, a njihov rukopis je sve nečitkiji, tako da i sami imaju problem da ih kasnije pročitaju, a kamoli tuđe ili dokumente napisane krasnopisom.
Pobornici modernizacije ističu, pak, da je reč o prirodnom procesu tehnološkog razvoja od korišćenja klinastog pisma, preko guščjeg pera, penkale, pa sada tastature. Stoga se, po njihovom mišljenju, ne treba opirati ovim trendovima koji omogućavaju napredak civilizacije.
Decenijama je vežbanje rukopisa bio jedan od ključnih, mada ne uvek omiljeni, predmet u školama širom planete.
Međutim, sa sve rasprostranjenijom upotrebom kompjutera, u pojedinim zemljama pisanje rukom počinje da se izostavlja iz redovnih školskih program, sa obrazloženjem da deca, a naročito buduće generacije – mogu da funkcionišu i bez ove veštine, navodi se u tekstu Krasnopis se još opire modernim tehnologijama,
Iz jedne od osnovnih škola u regiji, septembar 2012.
Klasično pisanje olovkom svakodnevna je praksa u školama Srbije i čini najznačajniji deo nastave, uprkos ubrzanoj kompjuterizaciji društva.Iako je informatička pismenost sve važnija u školi i svakodnevnom životu, svi obrazovni programi od prvog razreda bazirani su na pisanju rukom, navodi Zoran Glavonjić u tekstu Važna informatička pismenost, ali i tradicija lepog pisanja.
Kompjuterizacija potiskuje pisanje rukom i u Bosni i Hercegovini.
Stručnjaci upozoravaju da to utiče i na suštinsku pismenost, odnosno da iz visokoškolskih ustanova sve češće izlaze poluobrazovani ljudi, a neki od njih su i budući predavači, navodi Ivan Katavić u tekstu Era kompjuterizacije: Pisanje jedino u školi.
Pisanje olovkom i dalje u Crnoj Gori odoleva naletu kompjuterizacije, ali tastatura preti da ugrozi pismo. Školski sistem, pogotovo u nižim razredima osnovne škole neguje pisanu reč i pismo, dok se u starijim ne obraća pažnja na ovu veštinu.
Deca su uglavnom prepuštena sopstvenom izboru, navikama. Pedagozi, lingvisti i psiholozi upozoravaju da odsustvo pisanja rukom, odnosno olovkom, loše utiče na razvoj ličnosti, prenosi u tekstu I dalje se njeguje pisanje olovkom Olivera Nikolić.
U hrvatskim je školama počelo uvođenje elektronskih imenika, a za nekoliko meseci bi trebalo da se dovrši i platforma za elektronske udžbenike, što bi za koju godinu moglo potpuno da promeni klasični način učenja i pisanja.
I dok neki izražavaju strahove da će deca, u skorijoj budućnosti, potpuno zaboraviti pisati olovkom, pobornici modernizacije ističu da je reč o prirodnom procesu tehnološkog razvoja i uzaludno je da mu se opire, ocena je iz teksta Dok kompjutori vladaju rukopisi sve lošiji Ankice Barbir Mladinović.