U iščekivanju početka otkopavanja lokacije kod Raške, za koju se sumnja da krije leševe Albanaca ubijenih verovatno kod Drenice, dnevnik “Danas” prenosi saznanja o tome da su pripadnici Vojske Jugoslavije učestvovali u skrivanju dokaza o počinjenim zločinima. Naime, precizira se da je prema prikupljenim podacima Vojska učestvovala u prebacivanju posmrtnih ostataka iz primarne grobnice u Drenici maja ili početkom juna ‘99. godine u masovnu grobnicu kod Raške.
Različiti izvori do sada se nisu saglasili o tome kakva je bila uloga Armije u zločinima počinjenim na Kosovu, mada uglavnom preovlađuju tvrdnje da su za zlodela učinjena nad nesrbima odgovorni pripadnici policije i paravojnih formacija.
Major u penziji Momir Stojanović u vreme kada su počinjeni zločini bio je načelnik vojne bezbednosti Prištinskog korpusa. Za RSE govori o onome što je kao zadatak na prostoru Drenice bilo određeno tadašnjoj Vojsci Jugoslavije:
“Učešće Vojske u celoj antiterorističkoj akciji jeste blokada šireg terena na kojem se nalaze teroristi. A potom su snage MUP-a ulazile na teren sa namerom da pronađu i likvidiraju teroriste koji su činili zulum na Kosovu i Metohiji.”
Guri, Stojanović i Delić su morali znati
Fond za humanitarno pravo iscrpno istražuje kosovske zločine o čemu priprema “Knjigu pamćenja” koja bi trebalo da sadrži popis imena stradalih i opis okolnosti pod kojima su umrli. Uz napomenu da ne može govoriti o okolnostima događaja u i oko Drenice, direktorka tog Fonda Nataša Kandić precizra da ne sumnja u to da su pripadnici Armije suodgovorni za neke od počinjenih zločina:
“Vojska takođe jeste učestvovala u premeštanju tela. Mi smo u Fondu za humanitarno pravo još 2005. godine primili podatke da su u fabriku Mačkatica tela bila dopremljena vojnim vozilom i da oni koji su pratili to vozilo, tu hladnjaču, bili u vojnim uniformama. Fond za humanitarno pravo je primio podatke i o jednoj drugoj grobnici, odnosno premeštanju tela, u šta je bila umešana Vojska, ali to je nešto što je za sada u fazi istraživanja. Znači te podatke proveravamo.”
U srpskim institucijama, baš kao i medijima, i danas su prisutni neki od onih koji se mogu dovesti u vezu sa premeštanjem tela ubijenih sa Kosova u Srbiji, uverena je Nataša Kandić:
“Samo ću navesti Gorana Radosavljevića Gurija koji je bio rukovodilac policijskog kampa posebnih jedinica policije u kojima su obučavani pripadnici Jedinica za specijalne operacije, bivše Crvene beretke. Kamp se nalazio u Petrovom selu gde su nađene dve masovne grobnice. On sve vreme i dan danas tvrdi da o tim grobnicama, na tom policijskom terenu, nema pojma. Tamo gde je on boravio i spavao on i dalje tvrdi da o tome ne zna ništa.”
RSE: Postoji li neko ime iz Vojske koje biste pomenuli tako konkretno kako pominjete Gurija?
Kandić: Momir Stojanović je neko ko je bio vrlo visokoj poziciji. Posle toga je čak postavljan i na druge visoke pozicije. On mora znati šta se događalo, kao i mnogi generali poput Božidara Delića koji je danas potpredsednik Skupštine Srbije.
Naredbu je mogao da izda jedno Vlajko Stojiljković
Momir Stojanović je jedan od retkih čelnika Vojske iz perioda sukoba na Kosovu koji se ne ustručava da odgovori na pitanja vezana za u to vreme počinjene zločine. Odbacuje mogućnost da je Vojska imala bilo kakvu naredbu vezanu za izmeštanje leševa, odnosno pokušaj uklanjanja tragova i dokaza o zločinima:
Stojanović: Naprosto kao ratni načelnik Vojne službe bezbednosti Prištinskog korpusa svakako bih bio na bilo koji način upoznat da je Vojska učestvovala u jednom takvom transportu leševa sa prostora Drenice na lokaciju pored Raške. Vojska nije učestvovala u transportu nikakvih leševa ni na jednoj lokaciji pa ne verujem da je ni kada je u pitanju ova lokacija o kojoj javnost s pravom okupirana. Tako da ponavljam ne verujem da je Vojska učestvovala u bilo kakvom transportu leševa sa prostora Drenice na uži prostor Raške.
RSE: Kažete ne verujete ili bi mogli da kažete da ste sigurni?
Stojanović: Sa velikom dozom sigurnosti mogu reći. Znate, pošto je na prostoru Kosova i Metohije u toku rata bilo 110 000 vojnika, naprosto ni jedan sistem ne može obezbediti da svakog trenutka zna šta neki elementi rade. Ali da je komandra Prištinskog korpusa planirala i prenosila leševe, to sa 100 posto sigurnosti mogu reći da nije – niti naređivala, niti organizovala, niti u tome učestvovla.
RSE: Više nema sumnje da su grobnice sa Kosova izmeštane u Srbiju. Da li danas možete da kažete ko je odgovoran za to?
Stojanović: Ja stvarno ne znam ko je u tome učestvovao. Da znam rekao bih vam. Nemam nikakav problem. Stvarno ne znam ko je, ali pouzdano znam da Vojska u tome nije učestvovala.
RSE: Pre dva dana zaštićeni svedok je pred Haškim sudom rekao da je general Vlastimir Đorđević izdao naredbu za izmeštanje leševa. Verujete li u to?
Stojanović: Poznavajući lanac komandovanja ne vidim da je general Vlastimir Đorđević kao načelnik Javne bezbednosti mogao da izda takvu naredbu. Znate i u policiji u Vojsci postoji striktna subordinacija. Zna se ko kome može da naredi. Jedino takvu naredbu, ukoliko je ikada izdata takva naredba, je mogao da izda ministar unutrašnjih poslova komandantu štaba MUP-a na Kosovu i Metohiji, a to je bio gospodin Vlajko Stojiljković gospodinu Sretenu Lukiću.
RSE: Na osnovu tog odgovora bi se dalo zaključiti da više nema ko da odgovara. Lukić je osuđen u Hagu, Stojiljković je izvršio samoubistvo.
Stojanović: Ja ne znam da li su organi MUP-a izdali jedno takvo naređenje i da li su u tome učestvovali. Govorim vam kako je lanac komandovanja u toku rata funkcionisao na prostoru Kosova i Metohije.
Uloga Vojske je predmet istraga
U Tužilaštvu za ratne zločine nisu mogli da nam potvrde informacije po kojima postoje saznanja o navodnoj ulozi koju je Vojska odigrala u slučaju grobnice za koju se sumnja da je u blizini Raške i gde bi iskopavanja uskoro trebalo da počnu. Ne želimo da prejudiciramo bilo šta što se tiče istraga koje predstoje, rekao nam je zamenik tužioca Bruno Vekarić. Još dodaje:
“To su sve sada licitacije. U ratnom stanju svakako da imate i vojske i policije na svakom mestu. Međutim, to još uvek nije procesno utvrđeno jer da jeste mi bi zvanično to izjavili a ne bi se pojavljivali neimenovani izvori.”
RSE: Da li je uloga Vojske u tim događajima predmet vaših istraga?
Vekarić: Uloga svakako je predmet naših istraga, tako da uopšte da li je on u ovoj ili onoj formaciji to je potpuno nebitno. Bitno je da li ima veze sa određenim ratnim zločinom. Mi polazimo od tela i žrtava, a ne od toga ko je ko.
Čelnim ljudima Vojske do sada su izrečene dve presude i to pred Haškim sudom. Tu su bivši načelnik Generalštaba Dragoljub Ojdanić i komandant Treće armije iz vremena rata Nebojša Pavković. Osuđeni su na po 22 godine robije zbog deportacija, premeštanja, ubijanja i drugih nehumanih dela.
*****
Pročitajte i ovo:
Priština očekuje konkretne korake od Beograda
Sledi sastanak delegacija Prištine i Beograda zbog grobnice u Raškoj
Moguće postojanje neotkrivenih masovnih grobnica u Srbiji
Priština zahteva saradnju Beograda oko otkrivene grobnice
Hoće li Srbija suditi odgovornima za masovne grobnice
Različiti izvori do sada se nisu saglasili o tome kakva je bila uloga Armije u zločinima počinjenim na Kosovu, mada uglavnom preovlađuju tvrdnje da su za zlodela učinjena nad nesrbima odgovorni pripadnici policije i paravojnih formacija.
Major u penziji Momir Stojanović u vreme kada su počinjeni zločini bio je načelnik vojne bezbednosti Prištinskog korpusa. Za RSE govori o onome što je kao zadatak na prostoru Drenice bilo određeno tadašnjoj Vojsci Jugoslavije:
“Učešće Vojske u celoj antiterorističkoj akciji jeste blokada šireg terena na kojem se nalaze teroristi. A potom su snage MUP-a ulazile na teren sa namerom da pronađu i likvidiraju teroriste koji su činili zulum na Kosovu i Metohiji.”
Guri, Stojanović i Delić su morali znati
Fond za humanitarno pravo iscrpno istražuje kosovske zločine o čemu priprema “Knjigu pamćenja” koja bi trebalo da sadrži popis imena stradalih i opis okolnosti pod kojima su umrli. Uz napomenu da ne može govoriti o okolnostima događaja u i oko Drenice, direktorka tog Fonda Nataša Kandić precizra da ne sumnja u to da su pripadnici Armije suodgovorni za neke od počinjenih zločina:
“Vojska takođe jeste učestvovala u premeštanju tela. Mi smo u Fondu za humanitarno pravo još 2005. godine primili podatke da su u fabriku Mačkatica tela bila dopremljena vojnim vozilom i da oni koji su pratili to vozilo, tu hladnjaču, bili u vojnim uniformama. Fond za humanitarno pravo je primio podatke i o jednoj drugoj grobnici, odnosno premeštanju tela, u šta je bila umešana Vojska, ali to je nešto što je za sada u fazi istraživanja. Znači te podatke proveravamo.”
U srpskim institucijama, baš kao i medijima, i danas su prisutni neki od onih koji se mogu dovesti u vezu sa premeštanjem tela ubijenih sa Kosova u Srbiji, uverena je Nataša Kandić:
“Samo ću navesti Gorana Radosavljevića Gurija koji je bio rukovodilac policijskog kampa posebnih jedinica policije u kojima su obučavani pripadnici Jedinica za specijalne operacije, bivše Crvene beretke. Kamp se nalazio u Petrovom selu gde su nađene dve masovne grobnice. On sve vreme i dan danas tvrdi da o tim grobnicama, na tom policijskom terenu, nema pojma. Tamo gde je on boravio i spavao on i dalje tvrdi da o tome ne zna ništa.”
RSE: Postoji li neko ime iz Vojske koje biste pomenuli tako konkretno kako pominjete Gurija?
Kandić: Momir Stojanović je neko ko je bio vrlo visokoj poziciji. Posle toga je čak postavljan i na druge visoke pozicije. On mora znati šta se događalo, kao i mnogi generali poput Božidara Delića koji je danas potpredsednik Skupštine Srbije.
Naredbu je mogao da izda jedno Vlajko Stojiljković
Momir Stojanović je jedan od retkih čelnika Vojske iz perioda sukoba na Kosovu koji se ne ustručava da odgovori na pitanja vezana za u to vreme počinjene zločine. Odbacuje mogućnost da je Vojska imala bilo kakvu naredbu vezanu za izmeštanje leševa, odnosno pokušaj uklanjanja tragova i dokaza o zločinima:
Stojanović: Naprosto kao ratni načelnik Vojne službe bezbednosti Prištinskog korpusa svakako bih bio na bilo koji način upoznat da je Vojska učestvovala u jednom takvom transportu leševa sa prostora Drenice na lokaciju pored Raške. Vojska nije učestvovala u transportu nikakvih leševa ni na jednoj lokaciji pa ne verujem da je ni kada je u pitanju ova lokacija o kojoj javnost s pravom okupirana. Tako da ponavljam ne verujem da je Vojska učestvovala u bilo kakvom transportu leševa sa prostora Drenice na uži prostor Raške.
RSE: Kažete ne verujete ili bi mogli da kažete da ste sigurni?
Stojanović: Sa velikom dozom sigurnosti mogu reći. Znate, pošto je na prostoru Kosova i Metohije u toku rata bilo 110 000 vojnika, naprosto ni jedan sistem ne može obezbediti da svakog trenutka zna šta neki elementi rade. Ali da je komandra Prištinskog korpusa planirala i prenosila leševe, to sa 100 posto sigurnosti mogu reći da nije – niti naređivala, niti organizovala, niti u tome učestvovla.
RSE: Više nema sumnje da su grobnice sa Kosova izmeštane u Srbiju. Da li danas možete da kažete ko je odgovoran za to?
Stojanović: Ja stvarno ne znam ko je u tome učestvovao. Da znam rekao bih vam. Nemam nikakav problem. Stvarno ne znam ko je, ali pouzdano znam da Vojska u tome nije učestvovala.
RSE: Pre dva dana zaštićeni svedok je pred Haškim sudom rekao da je general Vlastimir Đorđević izdao naredbu za izmeštanje leševa. Verujete li u to?
Stojanović: Poznavajući lanac komandovanja ne vidim da je general Vlastimir Đorđević kao načelnik Javne bezbednosti mogao da izda takvu naredbu. Znate i u policiji u Vojsci postoji striktna subordinacija. Zna se ko kome može da naredi. Jedino takvu naredbu, ukoliko je ikada izdata takva naredba, je mogao da izda ministar unutrašnjih poslova komandantu štaba MUP-a na Kosovu i Metohiji, a to je bio gospodin Vlajko Stojiljković gospodinu Sretenu Lukiću.
RSE: Na osnovu tog odgovora bi se dalo zaključiti da više nema ko da odgovara. Lukić je osuđen u Hagu, Stojiljković je izvršio samoubistvo.
Stojanović: Ja ne znam da li su organi MUP-a izdali jedno takvo naređenje i da li su u tome učestvovali. Govorim vam kako je lanac komandovanja u toku rata funkcionisao na prostoru Kosova i Metohije.
Uloga Vojske je predmet istraga
U Tužilaštvu za ratne zločine nisu mogli da nam potvrde informacije po kojima postoje saznanja o navodnoj ulozi koju je Vojska odigrala u slučaju grobnice za koju se sumnja da je u blizini Raške i gde bi iskopavanja uskoro trebalo da počnu. Ne želimo da prejudiciramo bilo šta što se tiče istraga koje predstoje, rekao nam je zamenik tužioca Bruno Vekarić. Još dodaje:
“To su sve sada licitacije. U ratnom stanju svakako da imate i vojske i policije na svakom mestu. Međutim, to još uvek nije procesno utvrđeno jer da jeste mi bi zvanično to izjavili a ne bi se pojavljivali neimenovani izvori.”
RSE: Da li je uloga Vojske u tim događajima predmet vaših istraga?
Vekarić: Uloga svakako je predmet naših istraga, tako da uopšte da li je on u ovoj ili onoj formaciji to je potpuno nebitno. Bitno je da li ima veze sa određenim ratnim zločinom. Mi polazimo od tela i žrtava, a ne od toga ko je ko.
Čelnim ljudima Vojske do sada su izrečene dve presude i to pred Haškim sudom. Tu su bivši načelnik Generalštaba Dragoljub Ojdanić i komandant Treće armije iz vremena rata Nebojša Pavković. Osuđeni su na po 22 godine robije zbog deportacija, premeštanja, ubijanja i drugih nehumanih dela.
*****
Pročitajte i ovo:
Priština očekuje konkretne korake od Beograda
Sledi sastanak delegacija Prištine i Beograda zbog grobnice u Raškoj
Moguće postojanje neotkrivenih masovnih grobnica u Srbiji
Priština zahteva saradnju Beograda oko otkrivene grobnice
Hoće li Srbija suditi odgovornima za masovne grobnice