U Srbiji, na inicijativu Prištine, ponovo počinje obilazak mogućih novih lokacija masovnih grobnica u koje su sahranjivani ubijeni Albanci krajem 90-ih godina u vreme Miloševićevog režima.
Javnost je saznala za sumnje o novim lokacijama masovnih grobnica od šefa prištinskog Instituta za sudsku medicinu Arsima Gerđalija. On je u izjavi našem kosovskom dopisniku Gezimu Baxhaku rekao:
“Dvadeset devetog ovog meseca ćemo obići jednu sumnjivu lokaciju u Medveđi, zatim takođe se planira da se tokom ovog leta još jednom sagleda jedna lokacija kod Rudnice, gde se sumnja da su tela između 250 i 300 Albanaca. Takođe će se još jednom sagledati lokacija u Raški, koja je prethodno kontrolisana. To su tri lokacije na kojima je planirano da se radi ove godine.”
Slobodan Drašković, predsednik Opštine Medveđa koja se graniči sa Kosovom, potvrdio nam je da u četvrtak dolaze predstavnici Prištine i Beograda, da su taj obilazak dogovorile dve Komisije za nestala lica:
„Ja imam informacije da dolaze. Drugo ništa."
RSE: Gde je ta lokacija?
Drašković: Ne znam, oni treba da donesu papire da nam pokažu.
RSE: Znači, oni donose dokumentaciju?
Drašković: Da, celu dokumentaciju.
RSE: Da li ste Vi i kao predsednik Opštine i kao čovek koji tu živi, ranije imali ikakve indicije da se tu nešto događalo?
Drašković: Ne. Ne.
RSE: Nikada ništa?
Drašković: Ne, taman posla.
Riza Halimi, albanski političar iz Preševa koji ima svoje ogranke i u Medveđi među malobrojnim Albancima koji su ostali u toj opštini, na naše pitanje da li je ikada načuo da se govori, makar šapatom, o tajnoj masovnoj grobnici, kaže za RSE:
“Nikad mi aktivisti nisu predočili neku sumnju u tom pravcu.”
Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine kaže za RSE da Tužilaštvo, iako je u javnosti zamrla priča o masovnim grobnicama, nakon prvih šokantnih informacija 2001. godine o tome da su leševi prebacivani u Srbiju kako bi se sakrili zločini, nije prestalo da se bavi istraživanjem ovih zločina ali o Medveđi i drugim sumnjivim lokacijama u centralnoj Srbiji nije hteo ništa konkretno da kaže:
Bruno Vekarić“U svakom slučaju težimo da pronađemo sve ono što ukazuje na ratni zločin."
RSE: Da li vas nekakve indicije vode prema centralnoj Srbiji odnosno Medveđi?
Vekarić: Ne mogu da vam govorim bilo kakve detalje. Nemam takva saznanja u ovom trenutku. Ali, kažem vam, ukoliko su do sada pronađene tri velike masovne grobnice, po nekoj analogiji zašto ih ne bi bilo još.
RSE: Da li imate dobru saradnju sa institucijama na Kosovu?
Vekarić: Imamo, da.
Šta je sa krivcima
Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić kaže u razgovoru sa Ivom Martinović da nema podatke o masovnoj grobnici u Medveđi, ali da poseduju informacije o drugim sumnjivim lokacijama u Srbiji koje nisu istražene:
“Prvo, u Perućcu postoje još uvek tela, onda u okolini Raške grobnica nije tačno locirana.
Nataša KandićRSE: Imate li vi informacije o masovnim grobnicama u centralnoj Srbiji?
Kandić: Imam, ali ne mogu da govorim o tome.
RSE: Zbog čega se ovo pokreće tek posle deset godina?
Kandić: Kod nas su se bavili grobnicama pred hapšenje Miloševića, posle toga se niko nije bavio.”
Podsećamo, u Srbiji su 2001. godine pronađene tri lokacije sa masovnim grobnicama u kojima su pokopana tela Albanaca. U Batajnici, Petrovom Selu i kod Bajine Bašte. Prva informacija o prenošenju ubijenih Albanaca, među kojima je bilo i dece, izašla je na videlo kada je isplivala hladnjača puna leševa kod Kladova. Ispostavilo se da su ona prenesena u Srbiju pre početka NATO bombardovanja. Vest je šokirala javnost jer je ličila na najstrašnije horor filmove.
Za RSE je svojevremeno svedočio ronilac koga je policija angažovala kada je izronila hladnjača kod Kladova i kad se još nije znalo šta je unutra. Živojin Đorđević:
“Kad smo otvorili vrata, ukazao se jeziv prizor a to su bili leševi. Mi nismo znali ni čiji su, kasnije se to saznalo. Leševi su bili naduveni, bilo je stvarno jezivo.”
Šta je sa krivcima? Glavni tvorac kosovske tragedije (Slobodan Milošević) leži pod omiljenim drvetom u svom dvorištu u Požarevcu, takozvanoj kosovskoj šestorici (Nikola Šainović, Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić), politički, policijski i vojni vrh procesuiran je u Hagu (Milutinović oslobođen), stiglo se do prvostepene presude, glavnom policajcu (Vlastimiru Đorđeviću) se još sudi.
Domaće pravosuđe se nije prihvatilo velikog posla. Još niko nije dobio konačnu pravosnažnu presudu. Za tolike leševe odgovaralo je samo nekoliko policajaca. Četvorici je za slučaj Suve Reke prvostepenom presudom udeljeno ukupno 68 godina zatvora, za poznati slučaj Bitići u prvostepenoj presudi dvojica policajaca su oslobođena. I to je za sada sve.
To je srpska strana priče o nestalim Albancima pokopanim po masovnim grobnicama u Srbiji. Druga strana priče, potraga za nestalim Srbima je na institucijama Kosova.
Javnost je saznala za sumnje o novim lokacijama masovnih grobnica od šefa prištinskog Instituta za sudsku medicinu Arsima Gerđalija. On je u izjavi našem kosovskom dopisniku Gezimu Baxhaku rekao:
“Dvadeset devetog ovog meseca ćemo obići jednu sumnjivu lokaciju u Medveđi, zatim takođe se planira da se tokom ovog leta još jednom sagleda jedna lokacija kod Rudnice, gde se sumnja da su tela između 250 i 300 Albanaca. Takođe će se još jednom sagledati lokacija u Raški, koja je prethodno kontrolisana. To su tri lokacije na kojima je planirano da se radi ove godine.”
Slobodan Drašković, predsednik Opštine Medveđa koja se graniči sa Kosovom, potvrdio nam je da u četvrtak dolaze predstavnici Prištine i Beograda, da su taj obilazak dogovorile dve Komisije za nestala lica:
„Ja imam informacije da dolaze. Drugo ništa."
RSE: Gde je ta lokacija?
Drašković: Ne znam, oni treba da donesu papire da nam pokažu.
RSE: Znači, oni donose dokumentaciju?
Drašković: Da, celu dokumentaciju.
RSE: Da li ste Vi i kao predsednik Opštine i kao čovek koji tu živi, ranije imali ikakve indicije da se tu nešto događalo?
Drašković: Ne. Ne.
RSE: Nikada ništa?
Drašković: Ne, taman posla.
Riza Halimi, albanski političar iz Preševa koji ima svoje ogranke i u Medveđi među malobrojnim Albancima koji su ostali u toj opštini, na naše pitanje da li je ikada načuo da se govori, makar šapatom, o tajnoj masovnoj grobnici, kaže za RSE:
“Nikad mi aktivisti nisu predočili neku sumnju u tom pravcu.”
Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine kaže za RSE da Tužilaštvo, iako je u javnosti zamrla priča o masovnim grobnicama, nakon prvih šokantnih informacija 2001. godine o tome da su leševi prebacivani u Srbiju kako bi se sakrili zločini, nije prestalo da se bavi istraživanjem ovih zločina ali o Medveđi i drugim sumnjivim lokacijama u centralnoj Srbiji nije hteo ništa konkretno da kaže:
RSE: Da li vas nekakve indicije vode prema centralnoj Srbiji odnosno Medveđi?
Vekarić: Ne mogu da vam govorim bilo kakve detalje. Nemam takva saznanja u ovom trenutku. Ali, kažem vam, ukoliko su do sada pronađene tri velike masovne grobnice, po nekoj analogiji zašto ih ne bi bilo još.
RSE: Da li imate dobru saradnju sa institucijama na Kosovu?
Vekarić: Imamo, da.
Šta je sa krivcima
Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić kaže u razgovoru sa Ivom Martinović da nema podatke o masovnoj grobnici u Medveđi, ali da poseduju informacije o drugim sumnjivim lokacijama u Srbiji koje nisu istražene:
“Prvo, u Perućcu postoje još uvek tela, onda u okolini Raške grobnica nije tačno locirana.
Kandić: Imam, ali ne mogu da govorim o tome.
RSE: Zbog čega se ovo pokreće tek posle deset godina?
Kandić: Kod nas su se bavili grobnicama pred hapšenje Miloševića, posle toga se niko nije bavio.”
Podsećamo, u Srbiji su 2001. godine pronađene tri lokacije sa masovnim grobnicama u kojima su pokopana tela Albanaca. U Batajnici, Petrovom Selu i kod Bajine Bašte. Prva informacija o prenošenju ubijenih Albanaca, među kojima je bilo i dece, izašla je na videlo kada je isplivala hladnjača puna leševa kod Kladova. Ispostavilo se da su ona prenesena u Srbiju pre početka NATO bombardovanja. Vest je šokirala javnost jer je ličila na najstrašnije horor filmove.
Za RSE je svojevremeno svedočio ronilac koga je policija angažovala kada je izronila hladnjača kod Kladova i kad se još nije znalo šta je unutra. Živojin Đorđević:
“Kad smo otvorili vrata, ukazao se jeziv prizor a to su bili leševi. Mi nismo znali ni čiji su, kasnije se to saznalo. Leševi su bili naduveni, bilo je stvarno jezivo.”
Šta je sa krivcima? Glavni tvorac kosovske tragedije (Slobodan Milošević) leži pod omiljenim drvetom u svom dvorištu u Požarevcu, takozvanoj kosovskoj šestorici (Nikola Šainović, Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić), politički, policijski i vojni vrh procesuiran je u Hagu (Milutinović oslobođen), stiglo se do prvostepene presude, glavnom policajcu (Vlastimiru Đorđeviću) se još sudi.
Domaće pravosuđe se nije prihvatilo velikog posla. Još niko nije dobio konačnu pravosnažnu presudu. Za tolike leševe odgovaralo je samo nekoliko policajaca. Četvorici je za slučaj Suve Reke prvostepenom presudom udeljeno ukupno 68 godina zatvora, za poznati slučaj Bitići u prvostepenoj presudi dvojica policajaca su oslobođena. I to je za sada sve.
To je srpska strana priče o nestalim Albancima pokopanim po masovnim grobnicama u Srbiji. Druga strana priče, potraga za nestalim Srbima je na institucijama Kosova.
