Priština još uvek nije dobila odgovor od strane Beograda za zajednički sastanak na kojem bi se razmotrili detalji o daljoj proceduri oko moguće grobnice sa telima kosovskih Albanaca u Raškoj. Najpre je bilo reči da će se sastanak obaviti krajem prošle nedelje, a zatim početkom ove.
Prenk Gjetaj, predsednik Vladine komisije za nestale osobe tvrdi da je važno da u procesu istrage grobnice učestvuje i albanska strana.
“Oni (Beograd, prim. aut.) moraju da sarađuju i sa nama, zato što su u pitanju tela kosovskih Albanaca. Moramo da smo u toku sa istragom i da pratimo sve aktivnosti koje vode ka otkriću i iskopavanju ove grobnice”, rekao je Gjetaj.
Idriz Gashi, portparol Međunarodnog Crvenog krsta na Kosovu, koji posreduje u razgovorima između delegacije Beograda i Prištine, kaže da će se sastanak ubrzo održati ali se još uvek ne zna tačan datum, te da se čeka na odgovor Beograda.
Zamenik premijera Rame Manaj i rukovodilac sastanaka Vladine komisije za nestale, izjavio je da srpski organi mogu da preduzmu dalje akcije u vezi ove grobnice, ali Kosovo mora da bude deo tog procesa. Što se tiče počinilaca ovog zločina, Manaj tvrdi da je jasno ko je to uradio.
“Ovo su žrtve rata iz 1999. godine, žrtve zločina koji su počinili srpska vojska, policija i paramilitarne snage. Sem toga što su tada počinjeni ovi zločini, još veći je zločin što se o ovome krilo svih ovih 11 godina”, kaže Manaj.
Gjetaj, predsednik komisije za nestale, slaže se da su to bez sumnje bile vojne, policijske i paramilitarne snage Srbije.
“Niko drugi nije mogao da na tako organizovan način prebaci ta tela u Srbiji”, tvrdi on.
A nadležni iz EULEX-a kažu da su istražitelji ove misije posetili Beograd kako bi sledili dalje informacije u vezi mesta moguće grobnice.
Kristina Herodes, portparol EULEX-a za pravosuđe, izjavila je da je moguća lokacija grobnice u Raškoj veoma važna, tako da EULEX podstiče vlasti da se što pre dođe do istine. Ona dodaje da postoji odlučnost sa obe strane da se što pre krene napred, te da će EULEX pomoći u tome.
“Kancelarija za nestale osobe u EULEX-u nudi punu saradnju i učešće u bilo kojoj ekshumaciji”, rekla je Herodes.
Kristina Herodes
Ona je takođe naglasila da su obavljeni sastanci i sa porodicama nestalih i da je veoma važno da se oni redovno obaveštavaju o novim događanjima.
Smatra se da su posmrtni ostaci kosovskih Albanaca u ovoj mogućoj grobnici dovezani iz primarnih grobnica u okolini Drenice, krajem maja ili u prvim danima juna 1999. godine.
Da podsetimo, na osnovu Human Rights Watch-a, na području Drenice u središtu Kosova, desile su se serije ubistava tokom rata na Kosovu.
Najteži zločini su počinjeni krajem februara i početkom marta 1998. godine u selima Ćirez, Likošani i Prekaz, kao i između marta i juna 1999. godine u selima Izbica, Rezala, Poklek i Staro Cikatovo.
Tokom masakara u Izbici, kojim se smatra jednim od najvećih masakra za vreme rata na Kosovu, ubijeno oko 150 Albanaca svih uzrasta.
Prenk Gjetaj, predsednik Vladine komisije za nestale osobe tvrdi da je važno da u procesu istrage grobnice učestvuje i albanska strana.
“Oni (Beograd, prim. aut.) moraju da sarađuju i sa nama, zato što su u pitanju tela kosovskih Albanaca. Moramo da smo u toku sa istragom i da pratimo sve aktivnosti koje vode ka otkriću i iskopavanju ove grobnice”, rekao je Gjetaj.
Idriz Gashi, portparol Međunarodnog Crvenog krsta na Kosovu, koji posreduje u razgovorima između delegacije Beograda i Prištine, kaže da će se sastanak ubrzo održati ali se još uvek ne zna tačan datum, te da se čeka na odgovor Beograda.
Ovo su žrtve rata iz 1999. godine, žrtve zločina koji su počinili srpska vojska, policija i paramilitarne snage. Sem toga što su tada počinjeni ovi zločini, još veći je zločin što se o ovome krilo svih ovih 11 godina.
Zamenik premijera Rame Manaj i rukovodilac sastanaka Vladine komisije za nestale, izjavio je da srpski organi mogu da preduzmu dalje akcije u vezi ove grobnice, ali Kosovo mora da bude deo tog procesa. Što se tiče počinilaca ovog zločina, Manaj tvrdi da je jasno ko je to uradio.
“Ovo su žrtve rata iz 1999. godine, žrtve zločina koji su počinili srpska vojska, policija i paramilitarne snage. Sem toga što su tada počinjeni ovi zločini, još veći je zločin što se o ovome krilo svih ovih 11 godina”, kaže Manaj.
Gjetaj, predsednik komisije za nestale, slaže se da su to bez sumnje bile vojne, policijske i paramilitarne snage Srbije.
“Niko drugi nije mogao da na tako organizovan način prebaci ta tela u Srbiji”, tvrdi on.
A nadležni iz EULEX-a kažu da su istražitelji ove misije posetili Beograd kako bi sledili dalje informacije u vezi mesta moguće grobnice.
Kristina Herodes, portparol EULEX-a za pravosuđe, izjavila je da je moguća lokacija grobnice u Raškoj veoma važna, tako da EULEX podstiče vlasti da se što pre dođe do istine. Ona dodaje da postoji odlučnost sa obe strane da se što pre krene napred, te da će EULEX pomoći u tome.
“Kancelarija za nestale osobe u EULEX-u nudi punu saradnju i učešće u bilo kojoj ekshumaciji”, rekla je Herodes.
Ona je takođe naglasila da su obavljeni sastanci i sa porodicama nestalih i da je veoma važno da se oni redovno obaveštavaju o novim događanjima.
Smatra se da su posmrtni ostaci kosovskih Albanaca u ovoj mogućoj grobnici dovezani iz primarnih grobnica u okolini Drenice, krajem maja ili u prvim danima juna 1999. godine.
Da podsetimo, na osnovu Human Rights Watch-a, na području Drenice u središtu Kosova, desile su se serije ubistava tokom rata na Kosovu.
Najteži zločini su počinjeni krajem februara i početkom marta 1998. godine u selima Ćirez, Likošani i Prekaz, kao i između marta i juna 1999. godine u selima Izbica, Rezala, Poklek i Staro Cikatovo.
Tokom masakara u Izbici, kojim se smatra jednim od najvećih masakra za vreme rata na Kosovu, ubijeno oko 150 Albanaca svih uzrasta.