Nakon izručenja Srbiji na izdržavanje zatvorske kazne zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti Gorana Davidovića Firera čekaju i druga suđenja za isto delo. Istovremeno se već godinu i po dana pred Ustavnim sudom razmatra zahtev tužilaštva za zabranu njegove organizacije Nacionalni stroj.
Goran Davidović, poznat kao Firer, vođa neonacističke organizacije „Nacionalni stroj“ konačno se našao iza rešetaka u Srbiji. Osim mogućnosti da izdrži jednogodišnju kaznu za upad i prekid jedne antifašističke tribine Davidović je sada postao dostupan srpskom pravosuđu i za ostala dela za koja se tereti. Državna sekretarka u Ministarstvu pravde Gordana Paulić kaže da Davidovića sada čeka još jedno suđenje.
Davidovića naime čeka suđenje za isto delo, izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, i zbog fizičkog nasrtaja na učesnike antifašističkog marša u Novom Sadu 2007. Taj proces je bio odlagan jer se čeka pravosnažnost za jednog od Davidovićevih saučesnika koji je priznao krivicu. Novi pretres je zakazan za jun a jedan od prvih koraka biće ukidanje rešenja o suđenju Davidoviću u odsutnosti, objašnjeno nam je u novosadskom Višem sudu.
Nedim Sejdinović, generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, koje je bilo organizator antifašističkog marša, prisećajući se onoga što se dešavalo 7. oktobra 2007. u Novom Sadu kaže da je jedna grupa koja je nosila neonacistička obeležja prvo verbalno, a potom i fizički, kamenicama napala kolonu šetača.
Napad na učesnike antifašističkog marša
Davidović je pokušao da izbegne zatvorsku kaznu bekstvom u Italiju, gde je uhapšen u aprilu 2009. godine a puštanje na privremenu slobodu do konačne odluke o izručenju Srbiji iskoristio je za bekstvo u Nemačku gde je uhapšen početkom februara. Zahtev za zabranu "Nacionalnog stroja" u Ustavnom sudu
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen kaže da je Davidovićevim izručenjem poslata poruka da se neko vara ako misli da bekstvom može da izbegne kaznu:
„Čitav rezultat njegovog bekstva jeste da je preko od polovine kazne odslužio u zatvorima u Italiji i u Nemačkoj, a ostatak će služiti u Srbiji.“
Sam Davidović, iako se ne može pohvaliti time da sam poštuje ljudska prava drugih pozivao se na poštovanje svojih ljudskih prava u razgovoru za RSE prošle godine dok je u Italiji izbegavao izdržavanje zatvorske kazne:
“Ne vraćam se u Srbiju dok se ne reši pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu pitanje mog kidnapovanja, kršenja ljudskih prava, velikih svinjarija u sudskom postupku, krivičnom postupku …”
Pred Ustavnim sudom Srbije se od oktobra 2008. nalazi zahtev tužilaštva za zabranu Davidovićeve organizacije Nacionalni stroj. Ovaj slučaj ima prioritet u radu suda i po njemu se postupa, kaže nam Marija Petrić, portparolka Ustavnog suda:
“Odmah je određen sudija izvestilac i obrađivač predmeta ali pošto je reč o veoma osetljivoj materiji potrebno je vreme da se pribavi sva neophodna dokumentacija, validni dokazi, kako bi na njihovoj bazi sudija izvestilac mogao da sudu da odgovarajući predlog za odlučivanje. Koliko će trajati obrada predmeta to zavisi od različitih okolnosti i tempa kojim sudija izvestilac uspe da pribavi potrebnu dokumentaciju. Ono što je dosad urađeno je da su održane dve pripremne sednice. Sudeći prema onome što je predsednica Ustavnog suda rekla na godišnjoj konferenciji za medije odluka o tom predmetu mogla bi se očekivati uskoro.”
Nastojanja države da dođe do Davidovićeve ekstradicije ostavljaju utisak da se država obračunava sa desničarskim organizacijama ali književnik Filip David, podsećajući da se dugo čeka odluka Ustavnog suda primećuje i da još uvek postoje slične organizacije koje deluju:
“To što će Davidović odslužiti tu svoju kaznu je pozitivno, ali to je samo jedna kap u moru onoga što još treba učiniti. Počev od velikog broja antisemitske i rasističke literature, ni tu tužilaštvo ništa nije preduzelo. A vidimo da čak i u Rusiji zabranjuju te ekstremne desne organizacije. Ovde kod nas, nekako se meni čini, još uvek nema dovoljno političke volje iako nema dana da neki od političara ne govori kako to treba zaustaviti. A zašto se ne zaustavlja?”
Pred Ustavnim sudom nalaze se i zahtevi tužilaštva za zabranu Pokreta “Obraz” i “1389” čiji su pripadnici javnim pretnjama organizotrima Parade ponosa uspeli da izdejstvuju njeno otkazivanje, što je smatrano najozbiljnmijim porazom države pred desničarima.
