U najnovijem izveštaju američkog Fridom Hausa (Freedom House), u kojem se ukazuje na pogoršanju slobode medija u svetu, Srbija je označena kao delimično slobodna i zauzima 78. mesto.
U sličnoj poziciji su još neke zemlje sa prostora bivše Jugoslavije - Crna Gora na 80- om, Hrvatska 85-om, BiH 97-om i Kosovo na 108-om mestu.
Šta je to što, u ovom trenutku, ugrožava slobodu medija u Srbiji?
Iako je Srbija napustila kategoriju represivnih i opasnih zemalja za novinarsku profesiju, što je tokom devedesetih bila njena uobičajena slika, to nikako ne znači da je dotakla tlo medijskih sloboda.
Scene otvorenih napada na novinare nisu bile retke ni u postmiloševićevskoj Srbiji, a ono što bi u ovom trenutku trebalo da predstavlja delimičnu solobodu, kako je to ocenio Fridom haus, dovodi se u kontekst ekonomskog položaja medija.
Ili, kako pojašnjava Dubravka Valić Nedeljković, šef odseka za medijske studije na Filozovskom fakultetu novosadskog Univerziteta:
„ Mi ne znamo pravila koja važe u ovom trenutku u medijskom sektoru. Da li ja imam pravo da napravim jednu jasnu argumentovanu kritiku društva i da me zbog toga neće zatvoriti na ekonomski način kao što je to bilo neke 1998.”, kaže Dubravka Valić Nedeljković napominjući da, u situaciji u kojoj kapital diktira model uređivačke politike, nema slobode medija.
„Ne mora da znači da vi imate cenzuru samo zbog toga što će vas neko zabraniti, on će vas ekonomski uništiti i to je mnogo suptilniji oblik cenzure. A ekonomski će vas uništiti, ako slučajno otovrite neku od ekonomskih afera,vi više nećete imati da pustite u svom reklamnom bloku," tvrdi ona.
Sa takvom realnošću upravo se suočava elektronski portal “E-novine”, na kome se objavljuju tekstovi autora iz celog regiona sa naglašenim antiratnim i antinacionalističkim profilom.
Već duži period, redakcija ovog portala prolazi kroz teške finansijske probleme, neskriveno tražeći materijalnu podršku, čak, i od samih čitalaca.
Mediji ekonomski zavisni od sponzora
Petar Luković, glavni urednik E-novina tvrdi, da je većina medija u Srbiji – „ produžena ruka vlasti “:
„Naprosto su ucenjeni da postupjau onako kako moraju, iz prostog razloga što finansisijski zavise od reklamnih agencija koje diktiraju tu vrstu politike. Budući da su reklamne agencije u rukama Tadića i njegovih savetnika, potpuno je jasan ishod svega toga.“
Kako u uslovima, koje navodi Petar Luković, egzistiraju „ E – novine“ ?
„Naravno, ne postoji nikakva, čak, ni teroretska šansa da, bez obzira na čitanost, budete u situaciji da se prema vama ponašaju potpuno hladno i profesionalno i da doživimo trenutak da od Đilasa, Šapera, Krstića, ili, šta ja znam, neke od agencija koje vode pod nekim drugim imenima, dobijete neku reklamu od, šta ja znam, svejedno da li je to reč o frižiderima, kolima, avionskim kompanijama, osiguravajućim društvima, ili šta već svaki dan vidite ovde.“
„Većina medija u Srbiji, kada bi stvarno živela od onoga šta prodaje, ne bi mogla da živi“, smatra Dragan Bujošević, glavni i odgovorni urednik lista „Politika“, jednog od najuticajnih ovdašnjih medija.
Mediji su, u ekonomskom smislu, zavisni od različitih sponozora, što po oceni Bujoševića ograničava njihovu slobodu:
„Uvek imate ljude koji nisu zadovoljni s onim što radite. Uvek imate ljude koji vam na različite načine prete. Naravno, da je bilo ljudi koji su rekli – nećete više nikad imati oglas itd. Ali to je, jednostavno, deo ove priče i na vama je stvar, kao na novinaru, kao na uredniku, da vidite šta hoćete u tom slučaju da radite. Ja sam do sada birao da radim ono što mislim da novinar treba da radi.“
*****
Pročitajte i ovo:
Usvojen kontroverzni Zakon o informisanju
Tadić već potpisao sporni Zakon
Freedom House: Pad slobode medija u 2009.
Dvijetisućedeveta je godina daljnjeg pada slobode medija u svijetu, ocijenila je američka nevladina organizacija Freedom House.
Prošle godine je represija vlasti prema medijima nastavljena, zločini protiv novinara ostali su nekažnjeni i intezivirana je kontrola interneta.
Turkmenistan, Uzbekistan, Bjelorusija, Sjeverna Koreja, Kina i Iran zemlje su u kojima se najviše krši sloboda medija. Skandinavske zemlje tradicionalne imaju najslobodnije medije na svijetu dok su u svim državama Balkana mediji djelomično slobodni.
Izvještaj pokazuje da samo jedan od šest ljudi na svijetu živi u zemlji sa slobodnim medijima. Već osmu godinu zaredom, medijske slobode su u stalnom opadanju. Kompletan tekst o ovoj temi pročitajte OVDE
U sličnoj poziciji su još neke zemlje sa prostora bivše Jugoslavije - Crna Gora na 80- om, Hrvatska 85-om, BiH 97-om i Kosovo na 108-om mestu.
Šta je to što, u ovom trenutku, ugrožava slobodu medija u Srbiji?
Iako je Srbija napustila kategoriju represivnih i opasnih zemalja za novinarsku profesiju, što je tokom devedesetih bila njena uobičajena slika, to nikako ne znači da je dotakla tlo medijskih sloboda.
Scene otvorenih napada na novinare nisu bile retke ni u postmiloševićevskoj Srbiji, a ono što bi u ovom trenutku trebalo da predstavlja delimičnu solobodu, kako je to ocenio Fridom haus, dovodi se u kontekst ekonomskog položaja medija.
Ili, kako pojašnjava Dubravka Valić Nedeljković, šef odseka za medijske studije na Filozovskom fakultetu novosadskog Univerziteta:
„ Mi ne znamo pravila koja važe u ovom trenutku u medijskom sektoru. Da li ja imam pravo da napravim jednu jasnu argumentovanu kritiku društva i da me zbog toga neće zatvoriti na ekonomski način kao što je to bilo neke 1998.”, kaže Dubravka Valić Nedeljković napominjući da, u situaciji u kojoj kapital diktira model uređivačke politike, nema slobode medija.
„Ne mora da znači da vi imate cenzuru samo zbog toga što će vas neko zabraniti, on će vas ekonomski uništiti i to je mnogo suptilniji oblik cenzure. A ekonomski će vas uništiti, ako slučajno otovrite neku od ekonomskih afera,vi više nećete imati da pustite u svom reklamnom bloku," tvrdi ona.
Sa takvom realnošću upravo se suočava elektronski portal “E-novine”, na kome se objavljuju tekstovi autora iz celog regiona sa naglašenim antiratnim i antinacionalističkim profilom.
Već duži period, redakcija ovog portala prolazi kroz teške finansijske probleme, neskriveno tražeći materijalnu podršku, čak, i od samih čitalaca.
Mediji ekonomski zavisni od sponzora
Petar Luković, glavni urednik E-novina tvrdi, da je većina medija u Srbiji – „ produžena ruka vlasti “:
„Naprosto su ucenjeni da postupjau onako kako moraju, iz prostog razloga što finansisijski zavise od reklamnih agencija koje diktiraju tu vrstu politike. Budući da su reklamne agencije u rukama Tadića i njegovih savetnika, potpuno je jasan ishod svega toga.“
Kako u uslovima, koje navodi Petar Luković, egzistiraju „ E – novine“ ?
„Naravno, ne postoji nikakva, čak, ni teroretska šansa da, bez obzira na čitanost, budete u situaciji da se prema vama ponašaju potpuno hladno i profesionalno i da doživimo trenutak da od Đilasa, Šapera, Krstića, ili, šta ja znam, neke od agencija koje vode pod nekim drugim imenima, dobijete neku reklamu od, šta ja znam, svejedno da li je to reč o frižiderima, kolima, avionskim kompanijama, osiguravajućim društvima, ili šta već svaki dan vidite ovde.“
„Većina medija u Srbiji, kada bi stvarno živela od onoga šta prodaje, ne bi mogla da živi“, smatra Dragan Bujošević, glavni i odgovorni urednik lista „Politika“, jednog od najuticajnih ovdašnjih medija.
Mediji su, u ekonomskom smislu, zavisni od različitih sponozora, što po oceni Bujoševića ograničava njihovu slobodu:
„Uvek imate ljude koji nisu zadovoljni s onim što radite. Uvek imate ljude koji vam na različite načine prete. Naravno, da je bilo ljudi koji su rekli – nećete više nikad imati oglas itd. Ali to je, jednostavno, deo ove priče i na vama je stvar, kao na novinaru, kao na uredniku, da vidite šta hoćete u tom slučaju da radite. Ja sam do sada birao da radim ono što mislim da novinar treba da radi.“
*****
Pročitajte i ovo:
Usvojen kontroverzni Zakon o informisanju
Tadić već potpisao sporni Zakon
Freedom House: Pad slobode medija u 2009.
Freedom House: Pad slobode medija u 2009.
Dvijetisućedeveta je godina daljnjeg pada slobode medija u svijetu, ocijenila je američka nevladina organizacija Freedom House.
Prošle godine je represija vlasti prema medijima nastavljena, zločini protiv novinara ostali su nekažnjeni i intezivirana je kontrola interneta.
Turkmenistan, Uzbekistan, Bjelorusija, Sjeverna Koreja, Kina i Iran zemlje su u kojima se najviše krši sloboda medija. Skandinavske zemlje tradicionalne imaju najslobodnije medije na svijetu dok su u svim državama Balkana mediji djelomično slobodni.
Izvještaj pokazuje da samo jedan od šest ljudi na svijetu živi u zemlji sa slobodnim medijima. Već osmu godinu zaredom, medijske slobode su u stalnom opadanju. Kompletan tekst o ovoj temi pročitajte OVDE