Samo jedan poslanik manje u sali, i glasovi nekolicine opozicionara omogućili su izglasavanje spornog Zakona o informisanju, koji je već mesecima, pored osude u javnosti kao nedemokratskog, važio i za test stabilnosti vladajuće koalicije.
Iako je tesnom većinom izbegnuto “padanje” zakona u parlamentu, ipak je ovo prvi primer gde se vladajuća koalicija veoma duboko razišla, i koji je otvorio mogućnost ponavljanja scenarija.
Da je poslanik sa juga Srbije Riza Halimi, koji zbog razmirica na lokalnom nivou već mesecima ne daje podršku parlamentarnoj većini, bio u sali, nedostajao bi jedan glas za usvajanje spornog Zakona o informisanju i pored podrške opozicione Liberalno demokratske partije. Tada bi, umesto 125, bilo potrebno 126 glasova.
“Ja jesam za to da se uvede određeni red. Ima potrebe, ali ima stvarno dosta tih preterivanja i drakonskih kazni sa kojima se ne mogu složiti. Evo odlučio sam da ne učestvujem u ovom glasanju”, objašnjava Halimi.
U LDP-u su kaže lider Čedomir Jovanović, postupili u skladu sa “karakterom stranke” i glasali na osnovu svojih uverenja, koja su, osim za dvoje poslanika - Žarka Koraća i Vesnu Pešić koji nisu podržali zakon, bila bez dileme. “Najmanje se ovde radi o zakonu o informisanju. Mnogo je više bila u pitanju evropska budućnost zemlje.”
Opozicija je pokušala da obori zakon tako što su naterali demokrate i G17 plus da obezbede skoro natpolovičnu većinu. Pošto su svi poslanici opozicije prisustvovali glasanju prosta većina, dovoljna za usvajanje zakona, popela se na 125. Ipak, radikali, naprednjaci i narodnjaci nisu u tome uspeli.
Miloš Aligrudić, šef poslanicke grupe Demokratske stranke Srbije je rekao:
"Otvorena Pandorina kutija?"
“Opozicija je imala šansu da, koristeći odluke Socijalističke partije Srbije da budu uzdržani, obori ovaj zakon. Ta šansa nije iskorišćena zbog političke trgovine dela opozicije. Ako je to uopšte i bila opozicija, a sada smo sugurni da to više nije. Reč je, naime o Liberalno demokratskoj partiji. Ta politička stranka je napravila čistu političku trgovinu sa Demokratskom strankom i izglasali su ovaj nakazni zakon.”
Čedomiru Jovanoviću je, pak, drago što je LDP uspeo da razočara Koštunicu, Šešelja i Nikolića.
“Mi ni na koji način nećemo sarađivati sa Koštunicom, Šešeljem i Nikolićem u rušenju vlade, jer bi svaka kriza dodatno otežala ekonomske probleme i, sa druge strane, usporila evropske integracije. Očekujemo viznu liberalizaciju, očekujemo deblokadu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i, nakon toga, prihvatanje kandidature Srbije za Evropsku uniju. To je trenutak za nove izbore. Mi smo pomogli Srbiji i to ćemo činiti i ubuduće.”
Pored socijalista koji su bili uzdržani, poslanici Jedinstvene Srbije glasali su protiv. No, i pored toga što zbog ovih odluka i bez opozicije ne bi imali većinu za zakon, koji je bio prvi ozbiljniji test za vladajuću koaliciju, njene članice odbacuju bilo kakvu mogućnost uvoda u nestabilnost. Branko Ružić, šef poslanicke grupe SPS-a.
“Mislim da oni koji su očekivali da će biti nekih turbulencija u Vladi republike Srbije povodom ovog Zakona, prosto nisu bili u pravu. Ono što smo očekivali na početku, kada je formirana Vlada Srbije, to je da ta vlada traje pun mandat,” rekao je.
Demokrate su pristale da, na insistiranje G 17 plus, iznesu Zakon o informisanju. Načinjen je ustupak LDP sa dva amandmana. No, da li je time otvorena Pandorina kutija? I da li sutra G 17 može da uskrati glasove nekom zakonskom predlogu socijalista.
Ili da, možda, neka od manjih članica koalicije, poput penzionera, koji su, recimo, u poslednji čas podržali zakon o informisanju, može da poveća svoje političke apetite. Te da li će demokrate još koji put morati da traže pomoć od opozicije. Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe demokrata kaže da se ovaj zakon ne razlikuje od drugih zakona koji su usvajani sa sličnim brojem glasova.
“Mi smo u Demokratskoj stranci uvek pokušavali da za zakone dobijemo i glasove opozicije. Činjenica da su glasali poslanici opozicione partije za jedan zakon, apsolutno, sam po sebi, ne govori ništa loše ni o toj opozicionoj grupi ni o samom zakonu. Mi ćemo tražiti podršku opozicije za sve ono zašta verujemo da je potrebna široka podrška društva kako bi se društvo menjalo.”
Da ovakava situacija nije ništa novo za Vladu Srbije, slaže se i Dragan Bujošević, glavni i odgovorni urednik “Politike”, podsećajuci da je bilo nekoliko sličnih slučajeva kada je u pomoć uskakao LDP, ali da je tako nešto veoma neprijatno za Vladu.
“Zato što svi očekujemo jedinstvo vlade koja se nalazi u ovako kriznom periodu. Ali, očigledno je da to može da se tumači na neki drugi način, a to je, da tako kažemo, dokaz demokratičnosti i odnosa unutar te koalicije. Naravno da nam se može događati, kao što se i događalo, da neko pomalo uceni vladu sa nekim ovakvim zakonom - ili usvojite taj zakon ili ja neću biti u toj koaliciji. S tim da ja mislim da niko u toj vladi nema ucenjivački kapacitet, jer ne vidim ko bi to iz vladajuće koalicije srušio vladu.”
* * * *
Više o reakcijama na usvojen sporni Zakon o informisanju i o Tadićevom potpisivanju ovog zakona pročitajte OVDE
Iako je tesnom većinom izbegnuto “padanje” zakona u parlamentu, ipak je ovo prvi primer gde se vladajuća koalicija veoma duboko razišla, i koji je otvorio mogućnost ponavljanja scenarija.
Da je poslanik sa juga Srbije Riza Halimi, koji zbog razmirica na lokalnom nivou već mesecima ne daje podršku parlamentarnoj većini, bio u sali, nedostajao bi jedan glas za usvajanje spornog Zakona o informisanju i pored podrške opozicione Liberalno demokratske partije. Tada bi, umesto 125, bilo potrebno 126 glasova.
“Ja jesam za to da se uvede određeni red. Ima potrebe, ali ima stvarno dosta tih preterivanja i drakonskih kazni sa kojima se ne mogu složiti. Evo odlučio sam da ne učestvujem u ovom glasanju”, objašnjava Halimi.
U LDP-u su kaže lider Čedomir Jovanović, postupili u skladu sa “karakterom stranke” i glasali na osnovu svojih uverenja, koja su, osim za dvoje poslanika - Žarka Koraća i Vesnu Pešić koji nisu podržali zakon, bila bez dileme. “Najmanje se ovde radi o zakonu o informisanju. Mnogo je više bila u pitanju evropska budućnost zemlje.”
Opozicija je pokušala da obori zakon tako što su naterali demokrate i G17 plus da obezbede skoro natpolovičnu većinu. Pošto su svi poslanici opozicije prisustvovali glasanju prosta većina, dovoljna za usvajanje zakona, popela se na 125. Ipak, radikali, naprednjaci i narodnjaci nisu u tome uspeli.
Miloš Aligrudić, šef poslanicke grupe Demokratske stranke Srbije je rekao:
"Otvorena Pandorina kutija?"
“Opozicija je imala šansu da, koristeći odluke Socijalističke partije Srbije da budu uzdržani, obori ovaj zakon. Ta šansa nije iskorišćena zbog političke trgovine dela opozicije. Ako je to uopšte i bila opozicija, a sada smo sugurni da to više nije. Reč je, naime o Liberalno demokratskoj partiji. Ta politička stranka je napravila čistu političku trgovinu sa Demokratskom strankom i izglasali su ovaj nakazni zakon.”
Čedomiru Jovanoviću je, pak, drago što je LDP uspeo da razočara Koštunicu, Šešelja i Nikolića.
“Mi ni na koji način nećemo sarađivati sa Koštunicom, Šešeljem i Nikolićem u rušenju vlade, jer bi svaka kriza dodatno otežala ekonomske probleme i, sa druge strane, usporila evropske integracije. Očekujemo viznu liberalizaciju, očekujemo deblokadu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i, nakon toga, prihvatanje kandidature Srbije za Evropsku uniju. To je trenutak za nove izbore. Mi smo pomogli Srbiji i to ćemo činiti i ubuduće.”
Pored socijalista koji su bili uzdržani, poslanici Jedinstvene Srbije glasali su protiv. No, i pored toga što zbog ovih odluka i bez opozicije ne bi imali većinu za zakon, koji je bio prvi ozbiljniji test za vladajuću koaliciju, njene članice odbacuju bilo kakvu mogućnost uvoda u nestabilnost. Branko Ružić, šef poslanicke grupe SPS-a.
“Mislim da oni koji su očekivali da će biti nekih turbulencija u Vladi republike Srbije povodom ovog Zakona, prosto nisu bili u pravu. Ono što smo očekivali na početku, kada je formirana Vlada Srbije, to je da ta vlada traje pun mandat,” rekao je.
Demokrate su pristale da, na insistiranje G 17 plus, iznesu Zakon o informisanju. Načinjen je ustupak LDP sa dva amandmana. No, da li je time otvorena Pandorina kutija? I da li sutra G 17 može da uskrati glasove nekom zakonskom predlogu socijalista.
Ili da, možda, neka od manjih članica koalicije, poput penzionera, koji su, recimo, u poslednji čas podržali zakon o informisanju, može da poveća svoje političke apetite. Te da li će demokrate još koji put morati da traže pomoć od opozicije. Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe demokrata kaže da se ovaj zakon ne razlikuje od drugih zakona koji su usvajani sa sličnim brojem glasova.
“Mi smo u Demokratskoj stranci uvek pokušavali da za zakone dobijemo i glasove opozicije. Činjenica da su glasali poslanici opozicione partije za jedan zakon, apsolutno, sam po sebi, ne govori ništa loše ni o toj opozicionoj grupi ni o samom zakonu. Mi ćemo tražiti podršku opozicije za sve ono zašta verujemo da je potrebna široka podrška društva kako bi se društvo menjalo.”
Da ovakava situacija nije ništa novo za Vladu Srbije, slaže se i Dragan Bujošević, glavni i odgovorni urednik “Politike”, podsećajuci da je bilo nekoliko sličnih slučajeva kada je u pomoć uskakao LDP, ali da je tako nešto veoma neprijatno za Vladu.
“Zato što svi očekujemo jedinstvo vlade koja se nalazi u ovako kriznom periodu. Ali, očigledno je da to može da se tumači na neki drugi način, a to je, da tako kažemo, dokaz demokratičnosti i odnosa unutar te koalicije. Naravno da nam se može događati, kao što se i događalo, da neko pomalo uceni vladu sa nekim ovakvim zakonom - ili usvojite taj zakon ili ja neću biti u toj koaliciji. S tim da ja mislim da niko u toj vladi nema ucenjivački kapacitet, jer ne vidim ko bi to iz vladajuće koalicije srušio vladu.”
* * * *
Više o reakcijama na usvojen sporni Zakon o informisanju i o Tadićevom potpisivanju ovog zakona pročitajte OVDE
