Vikend-dogovorom “u pet do dvanaest” između Demokratske stranke, G17 plus i Liberalno-demokratske partije, o kojima javnost jedva da je imala vremena da išta sazna, vladajuća koalicija u Srbiji tesnom većinom usvojila je izmene i dopune Zakona o informisanju čiji je predlog zbog reskriktivnosti i pooštrene kaznene politike izazvao oštre kritike stručne i široke javnosti.
Iako su neke najrestriktivnije odredbe predloga zakona odstranjene ili ublažene, ostale su pogromaške novčane kazne kojima se ne kažnjavaju poslenici nijedne druge delatnosti u Srbiji. Predsednik Srbije Boris Tadić pokazao je izuzetnu ažurnost potpisavši novousvojeni zakon samo nekoliko sati posle usvajanja.
Pre šest dana kritičkim saopštenjem se oglasio i Hans Ola Urstad, šef Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji. Kritikovao je urgantnu proceduru donošenja zakona, bez transparentnosti i javnog dijaloga. Pozdravivši uvođenje veće odgovornosti distributera, osnivača i glavnih urednika medija, kao i snažniju zaštitu protiv kršenja prava maloletnika i prezumpcije nevinosti, Urstad je kritikovao gašenje medija zbog blokade računa duže od tri meseca, zabranu prenošenja vlasničkih prava nad medijima, uvođenje državnog registra i finansijskih kazni neproporcionalnih srpskom kontekstu koje mogu voditi autocenzuri i zatvaranju medija.
Drakonski predlog zakona ublažen je “radikalskim” amandmanom kojim se briše odredba o privremenoj obustavi delatnosti osnivača medija kojima je račun u blokadi duže od 90 dana. Umesto toga, utvrđeno je da će se taj problem rešavati kroz primenu stečajnog zakonodavstva. Izbrisan je takođe i uslov depozita za osnivanje medija. Ostalo je da će tužioci i sudije, u slučaju kršenja zakona, procenjivati koji medij to čini slučajno, a koji namerno. Nije teško zamisliti kako će se pri prostojećem stanju srpskog pravosuđa to sprovoditi.
Udruženje novinara Srbije, ali i veliki deo domaće profesionalne i šire javnosti, smatra da je, uprkos korekcijama, suština zakona ostala ista. Udruženje novinara Srbije neposredno pre glasanja je sakupilo oko 600 potpisa za peticiju protiv donošenja zakona. Predsednica Ljiljana Smajlović kaže da će drakonske kazne neizbežno voditi autocenzuri.
Ljiljana Smajlović“Koji novinar neće razmisliti šest puta pre nego što objavi informaciju koja bi njegovog glavnog urednika mogla da košta milion dinara kazne, a njegovog osnivača deset ili dvadeset puta više, a u nekim slučajevima takve kazne mogu da dovedu i do bankrotstva medijskih kuća?”
A ako se medij ne registruje tačno prema uputstvima ministra, kome zakon dozvoljava da pobliže odredi kako treba da izgleda registracija vlasnika medija, podseća Smajlović, “prvo postoji drakonski visoka kazna, a drugo – takav se medij gasi. To je potpuno antievropski, jer se registar mora tretirati kao dobrovoljan čin. Doduše, u Evropi se u nekim zemljama plaćaju kazne, ako ne želite da se registrujete, ali to nisu takve kazne koje mogu da odvedu u bankrotstvo vlasnika medija, niti vode gašenju, odnosno, zabrani izdavanja medija. U Evropi je standard da svako sme da izdaje štampane medije i da država u to ne može da se upliće”.
Smajlović upozorava da profesionalna udruženja nisu principijelno branila principe profesije, podsećajući da je NUNS na samom početku pozdravio ovaj zakon, da bi kasnije korigovao svoje početne stavove.
“Ja sam čula Jelku Jovanović na RTS-u kako kaže – a to je bilo pre ovog kompromisa sa ovim jednim amandmanom – da čak i ovaj zakon koji ne valja bolje je da prođe nego da Raja Rodić (vlasnik “Kurira”, prim. nov.) pobedi. Ljudi koji misle da će ovaj zakon da se odnosi samo na Raju Rodića – varaju se. Osim toga, pomislite, šta da radimo ako se promeni vlast?! Kojim argumentima ćemo mi izaći pred tu novu vlast i reći: ovo je antievropski zakon?! Ako dođu na vlast, oni će nam reći: izvinite, gospodo, vaše proevropske stranke su ovo usvojile. Dakle, ovde se otvara jedno pravo minsko polje. Čim uđete u političke kalkulacije i čim novinarskom udruženju postane važnije ko je na vlasti nego koji se principi u zakonima usvajaju, nađemo se na opasnom i vrlo klizavom terenu. Ne znam šta je moglo NUNS da ponuka da posluži kao smokvin list, kao izgovor LDP-u.”
Nadežda Gaće, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, odbacuje tvrdnje da je NUNS poslužio kao “smokvin list” LDP-u. “Govoriti da je NUNS “pokrio” LDP je besmisleno. Nismo pripadali ni jednoj stranci, pa nećemo ni LDP-u”.
Nadežda Gaće tvrdi da su OEBS i to udruženje imali iste primedbe na predlog zakona o informisanju.
Nadežda Gaće“Nezavisno udruženje novinara Srbije komuniciralo je sa relevantnim međunarodnim organizacijama i možemo se osetiti u ovom trenutku povlašćenim što su naše primedbe bile veoma slične primedbama tih međunarodnih organizacija.”
A na primedbu da je usvojen zakon koji predviđa enormno visoke kazne medijima, Nadežda Gaće kaže:
“Kada je reč o visini kazne, javnost Srbije mora da zna da su kazne i u postojećem zakonu bile veoma visoke, a da je u zakonu o prekršaju bila mogućnost da te kazne budu i po dvadeset puta veće. Zašto pravosudni sistem nije izricao te kazne – to je pitanje za sudije, a ne za Nezavisno udruženje novinara Srbije.”
Rade Veljanovski, profesor novinarstva na Fakultetu političkih nauka, kaže da se usvajanjem ovog antievropskog zakona ništa ne završava.
Rade Veljanovski“Uz potpisivanje peticije za povlačenje ovog zakona, mora da usledi i peticija i za skidanje sa funkcija svih onih koji su na njemu najviše insistirali, pre svega ministra Dinkića i ministra Bradića, a što se mene tiče, pošto sam član Nezavisnog udruženja novinara Srbije od njegovog osnivannja, mislim da su se stekli uslovi da se pokrene pitanje i smenjivanja Nadežde Gaće sa mesta predsednice NUNS-a.”
Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a:
“Nezavisno udruženje novinara je svaku odluku donosilo na Izvršnom odboru NUNS-a. Izvršni odbor NUNS-a ima deset članova. Rade Veljanovski kao član Nezavisnog udruženja novinara Srbije ima pravo da postavlja pitanje moje ostavke, ako mi svoje tvrdnje dokaže argumentima.”
Nikola Samardžić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i bivši član Političkog saveta LDP-a, kaže da je sada u nelagodnoj situaciji da zastupa stavove onih koji su svojevremeno doprineli stvaranju ovakve medijske situacije. Dodaje, međutim, da je stvar sa usvajanjem ovakvog medijskog zakona u nečem drugom:
Nikola Samardžić“Stvar je u tome da se pokušava zabetonirati vlast Borisa Tadića, da se stvara jedan autoritaran režim i da postoji cena podrške autoritarnom režimu. To smo sve već videli. U Rusiji se to najmanje jedanput događalo u novijoj prošlosti. Nažalost, u tome ovde učestvuje i LDP, umesto da ukaže na katastrofalnu spoljnu, ekonomsku politiku, korupciju i primitivizam koji vladaju u našem javnom životu i potpunu nebrigu za javni interes koju iskazuju i medijski magnati, i političke partije, i tajkuni i crkva. Naravno, pred inostranstvom se potreba donošenja ovakvog zakona opravdava pritiskom tajkunskih medija na našu javnost, ali ja bih podsetio da su dva dnevna lista, koja ne slove kao tabloidi i koja su u švajcarskom vlasništvu, letos dovela medijsku situaciju u onaj stadijum u kojem je bila u mesecima koji su prethodili ubistvu Zorana Đinđića, dva zastupajući poslovne i političke interese širokog kruga oko nalogodavaca i ubica premijera Đinđića. Dakle, ni taj argument spasavanja javnosti od tabloida ne stoji. Nažalost, demokratizacija ovde dolazi samo spolja, a mi je danas na putu nastavka demokratizacije Srbije nemamo.”
Marc Gruber, kodirektor Evropske federacije novinara, koja je zajedno sa Međunarodnom federacijom novnara pre nekoliko dana uputila pismo predsedniku Tadiću i premijeru Cvetkoviću apelujući da se represivni Predlog zakona povuče iz parlamentarne procedure jer krši, kako Ustav Srbije tako i član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, za naš program kaže da je i amandirani predlog zakona još uvek represivan. Pored ostalog i zato što sadrži diskriminatorne i neproporcionalne kazne.
“Pitam se otkud i zašto tolika žurba? Zašto nije organizovana debata pre nego što su amandmani na zakon upućeni u parlament na glasanje, amandmani sa čijim tekstom šira javnost nije čak ni upoznata? To je veoma čudno i čovek se pita šta zaista stoji iza toga. Smatram da je taj predlog zakona trebalo povući iz skupštinske procedure."
Nažalost, imali smo slične slučajeve. U Slovačkoj, recimo, gde su takođe uvedene pogromaške kazne protiv medija. Nažalost, u ovoj oblasti Srbija, izgleda, kopira loše primere svojih regionalnih suseda”, kaže za Radio Slobodna Evropa Marc Gruber, kodirektor Evropske federacije novinara.
Iako su neke najrestriktivnije odredbe predloga zakona odstranjene ili ublažene, ostale su pogromaške novčane kazne kojima se ne kažnjavaju poslenici nijedne druge delatnosti u Srbiji. Predsednik Srbije Boris Tadić pokazao je izuzetnu ažurnost potpisavši novousvojeni zakon samo nekoliko sati posle usvajanja.
Pre šest dana kritičkim saopštenjem se oglasio i Hans Ola Urstad, šef Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji. Kritikovao je urgantnu proceduru donošenja zakona, bez transparentnosti i javnog dijaloga. Pozdravivši uvođenje veće odgovornosti distributera, osnivača i glavnih urednika medija, kao i snažniju zaštitu protiv kršenja prava maloletnika i prezumpcije nevinosti, Urstad je kritikovao gašenje medija zbog blokade računa duže od tri meseca, zabranu prenošenja vlasničkih prava nad medijima, uvođenje državnog registra i finansijskih kazni neproporcionalnih srpskom kontekstu koje mogu voditi autocenzuri i zatvaranju medija.
Drakonski predlog zakona ublažen je “radikalskim” amandmanom kojim se briše odredba o privremenoj obustavi delatnosti osnivača medija kojima je račun u blokadi duže od 90 dana. Umesto toga, utvrđeno je da će se taj problem rešavati kroz primenu stečajnog zakonodavstva. Izbrisan je takođe i uslov depozita za osnivanje medija. Ostalo je da će tužioci i sudije, u slučaju kršenja zakona, procenjivati koji medij to čini slučajno, a koji namerno. Nije teško zamisliti kako će se pri prostojećem stanju srpskog pravosuđa to sprovoditi.
Drakonske kazne ka autocenzuri
Udruženje novinara Srbije, ali i veliki deo domaće profesionalne i šire javnosti, smatra da je, uprkos korekcijama, suština zakona ostala ista. Udruženje novinara Srbije neposredno pre glasanja je sakupilo oko 600 potpisa za peticiju protiv donošenja zakona. Predsednica Ljiljana Smajlović kaže da će drakonske kazne neizbežno voditi autocenzuri.
A ako se medij ne registruje tačno prema uputstvima ministra, kome zakon dozvoljava da pobliže odredi kako treba da izgleda registracija vlasnika medija, podseća Smajlović, “prvo postoji drakonski visoka kazna, a drugo – takav se medij gasi. To je potpuno antievropski, jer se registar mora tretirati kao dobrovoljan čin. Doduše, u Evropi se u nekim zemljama plaćaju kazne, ako ne želite da se registrujete, ali to nisu takve kazne koje mogu da odvedu u bankrotstvo vlasnika medija, niti vode gašenju, odnosno, zabrani izdavanja medija. U Evropi je standard da svako sme da izdaje štampane medije i da država u to ne može da se upliće”.
Smajlović upozorava da profesionalna udruženja nisu principijelno branila principe profesije, podsećajući da je NUNS na samom početku pozdravio ovaj zakon, da bi kasnije korigovao svoje početne stavove.
“Ja sam čula Jelku Jovanović na RTS-u kako kaže – a to je bilo pre ovog kompromisa sa ovim jednim amandmanom – da čak i ovaj zakon koji ne valja bolje je da prođe nego da Raja Rodić (vlasnik “Kurira”, prim. nov.) pobedi. Ljudi koji misle da će ovaj zakon da se odnosi samo na Raju Rodića – varaju se. Osim toga, pomislite, šta da radimo ako se promeni vlast?! Kojim argumentima ćemo mi izaći pred tu novu vlast i reći: ovo je antievropski zakon?! Ako dođu na vlast, oni će nam reći: izvinite, gospodo, vaše proevropske stranke su ovo usvojile. Dakle, ovde se otvara jedno pravo minsko polje. Čim uđete u političke kalkulacije i čim novinarskom udruženju postane važnije ko je na vlasti nego koji se principi u zakonima usvajaju, nađemo se na opasnom i vrlo klizavom terenu. Ne znam šta je moglo NUNS da ponuka da posluži kao smokvin list, kao izgovor LDP-u.”
NUNS odbacuje tvrdnje
Nadežda Gaće, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, odbacuje tvrdnje da je NUNS poslužio kao “smokvin list” LDP-u. “Govoriti da je NUNS “pokrio” LDP je besmisleno. Nismo pripadali ni jednoj stranci, pa nećemo ni LDP-u”.
Nadežda Gaće tvrdi da su OEBS i to udruženje imali iste primedbe na predlog zakona o informisanju.
A na primedbu da je usvojen zakon koji predviđa enormno visoke kazne medijima, Nadežda Gaće kaže:
“Kada je reč o visini kazne, javnost Srbije mora da zna da su kazne i u postojećem zakonu bile veoma visoke, a da je u zakonu o prekršaju bila mogućnost da te kazne budu i po dvadeset puta veće. Zašto pravosudni sistem nije izricao te kazne – to je pitanje za sudije, a ne za Nezavisno udruženje novinara Srbije.”
Rade Veljanovski, profesor novinarstva na Fakultetu političkih nauka, kaže da se usvajanjem ovog antievropskog zakona ništa ne završava.
Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a:
“Nezavisno udruženje novinara je svaku odluku donosilo na Izvršnom odboru NUNS-a. Izvršni odbor NUNS-a ima deset članova. Rade Veljanovski kao član Nezavisnog udruženja novinara Srbije ima pravo da postavlja pitanje moje ostavke, ako mi svoje tvrdnje dokaže argumentima.”
Betoniranje Tadićeve vlasti?
Nikola Samardžić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i bivši član Političkog saveta LDP-a, kaže da je sada u nelagodnoj situaciji da zastupa stavove onih koji su svojevremeno doprineli stvaranju ovakve medijske situacije. Dodaje, međutim, da je stvar sa usvajanjem ovakvog medijskog zakona u nečem drugom:
Marc Gruber, kodirektor Evropske federacije novinara, koja je zajedno sa Međunarodnom federacijom novnara pre nekoliko dana uputila pismo predsedniku Tadiću i premijeru Cvetkoviću apelujući da se represivni Predlog zakona povuče iz parlamentarne procedure jer krši, kako Ustav Srbije tako i član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, za naš program kaže da je i amandirani predlog zakona još uvek represivan. Pored ostalog i zato što sadrži diskriminatorne i neproporcionalne kazne.
“Pitam se otkud i zašto tolika žurba? Zašto nije organizovana debata pre nego što su amandmani na zakon upućeni u parlament na glasanje, amandmani sa čijim tekstom šira javnost nije čak ni upoznata? To je veoma čudno i čovek se pita šta zaista stoji iza toga. Smatram da je taj predlog zakona trebalo povući iz skupštinske procedure."
Nažalost, imali smo slične slučajeve. U Slovačkoj, recimo, gde su takođe uvedene pogromaške kazne protiv medija. Nažalost, u ovoj oblasti Srbija, izgleda, kopira loše primere svojih regionalnih suseda”, kaže za Radio Slobodna Evropa Marc Gruber, kodirektor Evropske federacije novinara.
