Sve češće se pominju datumi kada bi Srbija mogla da dobije status zemlje kandidata za članstvo u EU. Nadanjima domaćih zvaničnika da bi to mogla da bude 2011. podstrek pružaju i pojedini zvaničnici zemalja EU, poput italijanskog šefa diplomatije Franka Fratinija.
On je uoči današnje dvodnevne posete Beogradu, gde su glavne teme evrointegracije Srbije i regionalna saradnja, poručio da se Italija nada da će Srbija taj cilj postići najkasnije do sredine 2011. godine. Istraživali smo hoće li Srbija biti spremna za taj datum.
“Zeleno svetlo” za Srbiju iz Brisela i ovoga puta zavisi od Haga. Pozitivan izveštaj haškog tužioca Serža Bramerca u junu trebalo bi da da neophodan uslov za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i omogući Savetu ministara da kandidaturu Srbije prosledi Evropskoj komisiji. U tom slučaju bi Komisija mogla da Vladi Srbije uputi Upitnik u septembru. Neka od oko četiri hiljade pitanja koja će stići u Beograd mogla bi da budu i ova: Imate li ustavni sud? Kakvi su odnosi sa susednim zemljama? Da li se različito tretiraju radnici u javnom i privatnom sektoru? Koja je minimalna starosna granica za vozače? Brisel naime postavlja pitanja o funkcionisanju države u raznim oblastima – od ustavnog uređenja i vladavine prava, preko ekonomije i obrazovanja, do poljoprivrede i nauke.
Celokupno zakonodavstvo Srbije i njegova primena proći će kroz proveru Evropske komisije. Što se tiče reforme zakonodavstva Srbija ispunjava kriterijume, tvrdi za RSE Laslo Varga, predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije:
“Možda smo čak i premašili tu tačku, pre svega u smislu donetih zakona. Što se primene tiče sigurno ima, mnogo, mnogo, više toga da se radi”, kaže Varga.
"Ključno pitanje na koje treba da odgovorimo jeste da li zemlja ispunjava političke pristupne kriterijume koji omogućavaju Evropskoj komisiji da predloži otvaranje pregovora,“ rekao je direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Pjer Mirel i pojasnio da su to pitanja koja se tiču demokratije, načina funkcionisanja institucija, zaštite manjina.
Deklarativno zalaganje za EU?
Direktorka Vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević, koja se ovih dana nalazi upravo u Briselu na razgovorima u Evropskoj komisiji, ranije je najavila da Beograd vredno radi kako bi bio spreman kada iz Brisela stigne upitnik. No, opozicija misli da se vlada ne trudi dovoljno.
Nebojša Stefanović, član predsedništva Srpske napredne stranke kaže da se plaši da vlast nema najbolju strategiju za ulazak u EU:
“Plašim se da se u najvećoj meri oni samo deklarativno zalažu za EU dok je suprotno upravo na svim frontovima, počevši od slobode medija, koja je skandalozna danas u Srbiji, preko tolike borbe protiv opozicije, do ekonomskih mera koje su tako spore i anemične. Žao mi je što će upravo ta nesposobnost vlade i njenih ključnih ministara uticati da Srbija možda ne bude spremna, ekonomski i u smislu dostizanja nekih drugih standarda, da se izjednači sa onim zemljama koje su već u EU, bez obzira na dobru volju zvaničnika iz EU.”
Maja Bobić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji veruje da Srbija ima administrativnih i ostalih kapaciteta da u veoma kratkom roku odgovori na pitanja Evropske komisije:
„Naravno to ne znači da smo mi dovršili sve te reforme koje će se ticati naših daljih koraka ka članstvu u EU, ali to će napraviti jedan presek stanja i zapravo otkriti ono što jesu najveće slabosti eventualno u tom procesu i ono što Srbija treba u narednoj fazi mnogo intenzivnije da radi. Možemo videti iz iskustava drugih zemalja koje su u napredijoj fazi da tih pitanja ima mnogo, da su tu i borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, i reforma pravosuđa. To su pitanja koja zapravo jesu najteža na tom našem putu ka članstvu.“
Pozitivni signali
Poslednja istraživanja pokazala su da 72 odsto građana misli da su reforme potrebne zbog nas samih a ne zbog zahteva iz Brisela. Međutim, nedavnu reformu pravosuđa i reizbor sudija preispituje i Evropska komisija. Ovdašnji mediji podsećaju da izuzimajući Grčku sedamdesetih godina Komisija nikad nije uputila negativno mišljenje za neku zemlju. U međuvremenu stižu pozitivni signali za Srbiju.
Italijanski šef diplomatije Franko Fratini u dvodnevnoj poseti Beogradu, upravo potencirajući evrointegracije Srbije i regionalnu saradnju, kaže da se nada da je taj cilj moguće postići najkasnije do sredine 2011. godine.
Vatroslav Vekarić, član Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije kaže da Italija svakako ima značajnu težinu u EU ali ne i baš sasvim odlučujuću. Podrška Italije može dosta da znači ali teško da može biti onaj tas na vagi koji bi doprineo da se nešto reši onako kako Italija hoće.
“To je prosto jedan odnos snaga unutar EU, gde Nemačka, Francuska i Britanija, ipak imaju najveću težinu”, objašnjava Vekarić.
Određene šanse da Srbija postane kandidat 2011. postoje, zaključuje Vekarić, podsećajući da će ipak sve zavisiti od saradnje sa Haškim trubunalom:
„Manje će to zavisiti od nekih izraženih podrški ove ili one zemlje a više od onoga što će se dešavati u samoj Srbiji, posebno na koji način će se rasplitati saradnja sa Haškim tribunalom. Mislim da će to biti onaj presudan element, ukoliko bi se ta saradnja okončala onda mislim da su šanse vrlo, vrlo, dobre.“
Krajem prošle godine šefovi diplomatija EU doneli su odluku o stavljanju na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom, konstatovano je da Srbija uspešno primenjuje taj sporazum već 14 meseci, ukinute su joj vize za zemlje EU, članice Šengen sporazuma, najavljen je prekid postpristupnog nadzora Saveta Evrope Srbiji jer je ova organizacija zadovoljna reformama. Ali obaveza hapšenja i izručenja Ratka Mladića Haškom tribunalu najvažniji je politički uslov za dalje korake ka EU, pre svega deblokadu SSP-a.
*****
Pročitajte i ovo:
Emerson za RSE: Srbija može biti u EU do 2014.
Srbija i EU: Između želja i uslova
Odmrznut Prelazni sporazum sa Srbijom, priprema se hrvatsko članstvo
Frattini: BiH ima podršku Italije po pitanju evropskih integracija
On je uoči današnje dvodnevne posete Beogradu, gde su glavne teme evrointegracije Srbije i regionalna saradnja, poručio da se Italija nada da će Srbija taj cilj postići najkasnije do sredine 2011. godine. Istraživali smo hoće li Srbija biti spremna za taj datum.
“Zeleno svetlo” za Srbiju iz Brisela i ovoga puta zavisi od Haga. Pozitivan izveštaj haškog tužioca Serža Bramerca u junu trebalo bi da da neophodan uslov za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i omogući Savetu ministara da kandidaturu Srbije prosledi Evropskoj komisiji. U tom slučaju bi Komisija mogla da Vladi Srbije uputi Upitnik u septembru. Neka od oko četiri hiljade pitanja koja će stići u Beograd mogla bi da budu i ova: Imate li ustavni sud? Kakvi su odnosi sa susednim zemljama? Da li se različito tretiraju radnici u javnom i privatnom sektoru? Koja je minimalna starosna granica za vozače? Brisel naime postavlja pitanja o funkcionisanju države u raznim oblastima – od ustavnog uređenja i vladavine prava, preko ekonomije i obrazovanja, do poljoprivrede i nauke.
Celokupno zakonodavstvo Srbije i njegova primena proći će kroz proveru Evropske komisije. Što se tiče reforme zakonodavstva Srbija ispunjava kriterijume, tvrdi za RSE Laslo Varga, predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije:
“Možda smo čak i premašili tu tačku, pre svega u smislu donetih zakona. Što se primene tiče sigurno ima, mnogo, mnogo, više toga da se radi”, kaže Varga.
"Ključno pitanje na koje treba da odgovorimo jeste da li zemlja ispunjava političke pristupne kriterijume koji omogućavaju Evropskoj komisiji da predloži otvaranje pregovora,“ rekao je direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Pjer Mirel i pojasnio da su to pitanja koja se tiču demokratije, načina funkcionisanja institucija, zaštite manjina.
Deklarativno zalaganje za EU?
Direktorka Vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević, koja se ovih dana nalazi upravo u Briselu na razgovorima u Evropskoj komisiji, ranije je najavila da Beograd vredno radi kako bi bio spreman kada iz Brisela stigne upitnik. No, opozicija misli da se vlada ne trudi dovoljno.
Nebojša Stefanović, član predsedništva Srpske napredne stranke kaže da se plaši da vlast nema najbolju strategiju za ulazak u EU:
“Plašim se da se u najvećoj meri oni samo deklarativno zalažu za EU dok je suprotno upravo na svim frontovima, počevši od slobode medija, koja je skandalozna danas u Srbiji, preko tolike borbe protiv opozicije, do ekonomskih mera koje su tako spore i anemične. Žao mi je što će upravo ta nesposobnost vlade i njenih ključnih ministara uticati da Srbija možda ne bude spremna, ekonomski i u smislu dostizanja nekih drugih standarda, da se izjednači sa onim zemljama koje su već u EU, bez obzira na dobru volju zvaničnika iz EU.”
Maja Bobić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji veruje da Srbija ima administrativnih i ostalih kapaciteta da u veoma kratkom roku odgovori na pitanja Evropske komisije:
„Naravno to ne znači da smo mi dovršili sve te reforme koje će se ticati naših daljih koraka ka članstvu u EU, ali to će napraviti jedan presek stanja i zapravo otkriti ono što jesu najveće slabosti eventualno u tom procesu i ono što Srbija treba u narednoj fazi mnogo intenzivnije da radi. Možemo videti iz iskustava drugih zemalja koje su u napredijoj fazi da tih pitanja ima mnogo, da su tu i borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, i reforma pravosuđa. To su pitanja koja zapravo jesu najteža na tom našem putu ka članstvu.“
Pozitivni signali
Poslednja istraživanja pokazala su da 72 odsto građana misli da su reforme potrebne zbog nas samih a ne zbog zahteva iz Brisela. Međutim, nedavnu reformu pravosuđa i reizbor sudija preispituje i Evropska komisija. Ovdašnji mediji podsećaju da izuzimajući Grčku sedamdesetih godina Komisija nikad nije uputila negativno mišljenje za neku zemlju. U međuvremenu stižu pozitivni signali za Srbiju.
Italijanski šef diplomatije Franko Fratini u dvodnevnoj poseti Beogradu, upravo potencirajući evrointegracije Srbije i regionalnu saradnju, kaže da se nada da je taj cilj moguće postići najkasnije do sredine 2011. godine.
Vatroslav Vekarić, član Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije kaže da Italija svakako ima značajnu težinu u EU ali ne i baš sasvim odlučujuću. Podrška Italije može dosta da znači ali teško da može biti onaj tas na vagi koji bi doprineo da se nešto reši onako kako Italija hoće.
“To je prosto jedan odnos snaga unutar EU, gde Nemačka, Francuska i Britanija, ipak imaju najveću težinu”, objašnjava Vekarić.
Određene šanse da Srbija postane kandidat 2011. postoje, zaključuje Vekarić, podsećajući da će ipak sve zavisiti od saradnje sa Haškim trubunalom:
„Manje će to zavisiti od nekih izraženih podrški ove ili one zemlje a više od onoga što će se dešavati u samoj Srbiji, posebno na koji način će se rasplitati saradnja sa Haškim tribunalom. Mislim da će to biti onaj presudan element, ukoliko bi se ta saradnja okončala onda mislim da su šanse vrlo, vrlo, dobre.“
Krajem prošle godine šefovi diplomatija EU doneli su odluku o stavljanju na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom, konstatovano je da Srbija uspešno primenjuje taj sporazum već 14 meseci, ukinute su joj vize za zemlje EU, članice Šengen sporazuma, najavljen je prekid postpristupnog nadzora Saveta Evrope Srbiji jer je ova organizacija zadovoljna reformama. Ali obaveza hapšenja i izručenja Ratka Mladića Haškom tribunalu najvažniji je politički uslov za dalje korake ka EU, pre svega deblokadu SSP-a.
*****
Pročitajte i ovo:
Emerson za RSE: Srbija može biti u EU do 2014.
Srbija i EU: Između želja i uslova
Odmrznut Prelazni sporazum sa Srbijom, priprema se hrvatsko članstvo
Frattini: BiH ima podršku Italije po pitanju evropskih integracija