Može li Srbija ispuniti sve uslove i pre kraja ove godine podneti aplikaciju za članstvo u EU? Strane diplomate upozoravaju da je odmrzavanje prelaznog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju prvi korak, a stručnjaci ističu da je rok do kraja godine realan, ali samo pod uslovom da se ispuni ključni - politički koji stoji pred Srbijom, a to je da se Mladić i Hadžić nađu Hagu.
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio da je moguće da Srbija do kraja godine preda kandidaturu za članstvo u EU, tokom predsedavanja Švedske.
On je još dodao da je za Srbiju podnošenje kandidature "strateški važno, presudno i sudbonosno i da se time stavlja tačka na međunarodnu debatu kojim putem Srbija želi da ide".
Samo dan pre, britanski ambasador, Stiven Vordsvort, izjavio je da podnošenje zahteva Srbije za dobijanje statusa kandidata za prijem u Evropsku uniju neće doneti uspeh ukoliko prethodno ne bude počela primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Ipak, šta je sve potrebno učiniti da bi predaja kandidature imala efekta. Deo odgovora se krije u poruci ambasadora Vordsvorta, a deo u onom pojasu koji se odnosi na politički deo ispunjavanja obaveza prema EU, a to znači Hag.
Upravo zato, mnogi se pitaju, da li je izjava Vuka Jeremića samo deo javne retorike o zalaganju za ulazak u EU ili postoje ozbiljne indicije da će se optuženi za ratne zločine naći u Hagu i da će to biti prvi korak ka odmrzavanju prelaznog Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji,a samim tim i ka aplikaciji za članstvo u EU?
Nekadašnja šefica vladine kancelarije za pridruživanje EU, Tanja Miščević, kaže za RSE da, iako bi naizgled moglo delovati da u izjavama Jeremića i Vordsvorta postoje neke kontradiktornosti, njih, zapravo, nema:
„Gospodin Jeremić je nedavno razgovarao sa gospodinom Biltom, šefom diplomatije države koja trenutno predsedava Evropskom unijom i posle razgovora je upravo to i rečeno što je ambasador Velike Britanije izjavio. To je da je moguće podnošenje kandidature, posle deblokade Sporazuma. Ono što gospodin Jeremić govori jeste zapravo da se sada razgovara kako deblokirati primenu prelaznog sporazuma. To je ona diplomatska aktivnost koju on i potpredsednik vlade Đelić i Milica Delević, direktorka kancelarije i diplomatija, generalno, pokušavaju da urade. To je da se nađe način, posle veoma dobrog izveštaja iz juna Serža Bramerca, posle dokaza da se u tom smislu nastavlja saradnja...Dobro nema hapšenja u ovom momentua, ali sve vodi ka tome. Da to sve bude nekakav uverljiv dokaz da je dovoljno za deblokadu prelaznog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, posle čega je moguće i podnošenje kandidature. Dakle, ne vidim da govore o različitim stvarima, već da jedan govori o krajnjem cilju, a drugi o međukoraku koji je takođe jako važan.“
Danijel Pantić, stručnjaka za evropske integracije, kaže za RSE, da se izjava ministra Jeremića treba čitati kao politička:
„Ako ministar Jeremić ima u vidu neke informacije koje se odnose na efektivno samnjenje naših obaveza, bilo je najava da će hapšenja da se dese do kraja ove godine, onda to može da bude izjava koja ima, da tako kažem, veliku političku težinu. Znači onda ima smisla aplicirati, ako Sporazum prethodno zaista počne da se primenjuje.“
I pored toga što svako može da aplicira za članstvo u EU, samo stizanje do aplikacije ima svoja pravila i jasan redosled poteza, kaže Tanja Miščević:
„Nastavak procesa reformi, uraditi domaći zadatak i na kraju odblokirati prelazni sporazum, pa tek onda podnositi kandidaturu za članstvo.“
Uprkos tome što Srbija dobija sve veću podršku od članica EU da se Prelazni trgovinski sporazum deblokira, Holandija ostaje izričita – optuženici u Hag, a nakon toga deblokada sporazuma.
Ministarka za evropska pitanja Švedske, zemlje koja predsedava EU do kraja godine, Sesilija Malstrom poručila je nedavno iz Brisela nakon sastanak šefova diplomatija Evropske unije, da je Srbija dobrodošla da zatraži status kandidata za članstvo u EU, ali je i istakla da Vlada u Beogradu prethodno mora da ispuni bitne "tehničke uslove".
A, ministarka spoljnih poslova Grčke Dora Bakojani, rekla je nakon te izjave da se nada da će uskoro doći do pomaka u evrointegracionim procesima Srbije:
„Mi pokušavamo da svaki put razgovaramo sa našim holandskim kolegama i objasnimo im kako je za Srbiju veoma važno da se približi Evropskoj uniji. Očekujemo da će holandski parlament promeniti svoj stav.“
Teme kao što su aplikacija za članstvo u EU, deblokada Prelaznog trgovinskog sporazuma ili hapšenje Mladića i Hadžića, zapravo je priča o sistemu „spojenih sudova“. Jedno bez drugog ne može i jedno drugo uslovljava,a to uslovljavanje, između ostalog, otkriva i kakav sistem vrednosti zastupa određena zemlja, kandidat za članstvo u EU.
Danijel Pantić ističe da najave u vezi sa apliciranjem, mogu da ostanu samo na nivou deklarativnog jer EU ne ceni želje i obećanja već jasne namere i rezultate tih namera:
„Ne vredi nam mnogo što smo reformisali mnoge sektore ako nismo rasčistili koje su dominantne vrednosti u ovom društvu.“
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio da je moguće da Srbija do kraja godine preda kandidaturu za članstvo u EU, tokom predsedavanja Švedske.
On je još dodao da je za Srbiju podnošenje kandidature "strateški važno, presudno i sudbonosno i da se time stavlja tačka na međunarodnu debatu kojim putem Srbija želi da ide".
Samo dan pre, britanski ambasador, Stiven Vordsvort, izjavio je da podnošenje zahteva Srbije za dobijanje statusa kandidata za prijem u Evropsku uniju neće doneti uspeh ukoliko prethodno ne bude počela primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Ipak, šta je sve potrebno učiniti da bi predaja kandidature imala efekta. Deo odgovora se krije u poruci ambasadora Vordsvorta, a deo u onom pojasu koji se odnosi na politički deo ispunjavanja obaveza prema EU, a to znači Hag.
Upravo zato, mnogi se pitaju, da li je izjava Vuka Jeremića samo deo javne retorike o zalaganju za ulazak u EU ili postoje ozbiljne indicije da će se optuženi za ratne zločine naći u Hagu i da će to biti prvi korak ka odmrzavanju prelaznog Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji,a samim tim i ka aplikaciji za članstvo u EU?
Krajnji cilj i međukoraci
Nekadašnja šefica vladine kancelarije za pridruživanje EU, Tanja Miščević, kaže za RSE da, iako bi naizgled moglo delovati da u izjavama Jeremića i Vordsvorta postoje neke kontradiktornosti, njih, zapravo, nema:
Ono što gospodin Jeremić govori jeste zapravo da se sada razgovara kako deblokirati primenu prelaznog sporazuma.
„Gospodin Jeremić je nedavno razgovarao sa gospodinom Biltom, šefom diplomatije države koja trenutno predsedava Evropskom unijom i posle razgovora je upravo to i rečeno što je ambasador Velike Britanije izjavio. To je da je moguće podnošenje kandidature, posle deblokade Sporazuma. Ono što gospodin Jeremić govori jeste zapravo da se sada razgovara kako deblokirati primenu prelaznog sporazuma. To je ona diplomatska aktivnost koju on i potpredsednik vlade Đelić i Milica Delević, direktorka kancelarije i diplomatija, generalno, pokušavaju da urade. To je da se nađe način, posle veoma dobrog izveštaja iz juna Serža Bramerca, posle dokaza da se u tom smislu nastavlja saradnja...Dobro nema hapšenja u ovom momentua, ali sve vodi ka tome. Da to sve bude nekakav uverljiv dokaz da je dovoljno za deblokadu prelaznog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, posle čega je moguće i podnošenje kandidature. Dakle, ne vidim da govore o različitim stvarima, već da jedan govori o krajnjem cilju, a drugi o međukoraku koji je takođe jako važan.“
Danijel Pantić, stručnjaka za evropske integracije, kaže za RSE, da se izjava ministra Jeremića treba čitati kao politička:
„Ako ministar Jeremić ima u vidu neke informacije koje se odnose na efektivno samnjenje naših obaveza, bilo je najava da će hapšenja da se dese do kraja ove godine, onda to može da bude izjava koja ima, da tako kažem, veliku političku težinu. Znači onda ima smisla aplicirati, ako Sporazum prethodno zaista počne da se primenjuje.“
I pored toga što svako može da aplicira za članstvo u EU, samo stizanje do aplikacije ima svoja pravila i jasan redosled poteza, kaže Tanja Miščević:
„Nastavak procesa reformi, uraditi domaći zadatak i na kraju odblokirati prelazni sporazum, pa tek onda podnositi kandidaturu za članstvo.“
Uprkos tome što Srbija dobija sve veću podršku od članica EU da se Prelazni trgovinski sporazum deblokira, Holandija ostaje izričita – optuženici u Hag, a nakon toga deblokada sporazuma.
Sistem spojenih posuda
Ministarka za evropska pitanja Švedske, zemlje koja predsedava EU do kraja godine, Sesilija Malstrom poručila je nedavno iz Brisela nakon sastanak šefova diplomatija Evropske unije, da je Srbija dobrodošla da zatraži status kandidata za članstvo u EU, ali je i istakla da Vlada u Beogradu prethodno mora da ispuni bitne "tehničke uslove".
A, ministarka spoljnih poslova Grčke Dora Bakojani, rekla je nakon te izjave da se nada da će uskoro doći do pomaka u evrointegracionim procesima Srbije:
„Mi pokušavamo da svaki put razgovaramo sa našim holandskim kolegama i objasnimo im kako je za Srbiju veoma važno da se približi Evropskoj uniji. Očekujemo da će holandski parlament promeniti svoj stav.“
Teme kao što su aplikacija za članstvo u EU, deblokada Prelaznog trgovinskog sporazuma ili hapšenje Mladića i Hadžića, zapravo je priča o sistemu „spojenih sudova“. Jedno bez drugog ne može i jedno drugo uslovljava,a to uslovljavanje, između ostalog, otkriva i kakav sistem vrednosti zastupa određena zemlja, kandidat za članstvo u EU.
Danijel Pantić ističe da najave u vezi sa apliciranjem, mogu da ostanu samo na nivou deklarativnog jer EU ne ceni želje i obećanja već jasne namere i rezultate tih namera:
„Ne vredi nam mnogo što smo reformisali mnoge sektore ako nismo rasčistili koje su dominantne vrednosti u ovom društvu.“
