Vlasti Srbije uputile su Nemačkoj zahtev za izručenje vođe neonacističke organizacije "Nacionalni stroj" koji je uhapšen u toj zemlji, a kojeg u domovini čeka zatvor zbog izazivanja nacionalne, rasne, verske mržnje i netrpeljivosti.
Sa ruba Italije na rub Nemačke preošao je Goran Davidović. Iz Trsta, gde je proveo prošlu godinu, stigao je do grada Traunštajna jugozapadno od Minhena, kod nemačke granice sa Austrijom. A onda se ponovo pronašao iza rešetaka. U Nemačku je ponovo upućen zahtev za izručenje, što je potvrdio i ministar inostranih poslova Vuk Jeremić:
“Mi smo taj zahtev uputili i on je trenutno u proceduri.”
Potera za Davidovićem otegla se na više od godinu dana koliko traje i njegova rešenost da se dobrovoljno ne prepusti u ruke srpskih organa gonjenja, kako je to u izjavi za Radio Slobodna Evropa aprila prošle godine i obećao:
“Ne vraćam se u Srbiju dok se ne reši pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu pitanje mog kidnapovanja, kršenja ljudskih prava, velikih svinjarija u sudskom postpuku, krivičnom postupku …”
Ovog puta sudbina se, ipak, može poigrati sa Davidovićem. Advokat Vladimir Beljanski očekuje da će Firer (što mu je nadimak dat od ovdašnjih medija) biti poslat nazad u domovinu baš iz Nemačke, države koja je pritisnuta upravo fašističkom ideologijom ispisala najsramnije stranici svoje istorije. Beljanski podseća da osim godinu dana robije, na koju je osuđen posle upada strojevaca na atnifašističku tribinu u Novom Sadu novembra 2005. godine, Davidovića čeka i epilog suđenja sa novinarom Dinkom Gruhonjićem, koji ga je tužio zbog uvreda i kleveta:
“Tu je doneta prvostepena presuda, Davidović je izjavio žalbu i u toku je drugostepeni postupak. Njega tu, ukoliko bude potvrđena prvostepena presuda, čeka materijalna obaveza. U tom slučaju će Davidović imati obavezu da Dinku Gruhonjiću uplati nahnadu štete.”
DESNIČARI SU I UNUTAR SISTEMA
Državna uveravanja da traje neprestana bitka protiv ekstremista sada su redovna. Međutim, nižu se naizgled sitni incidenti koji bude sumnju u ozbiljnost i studioznost namere nadležnih da desničarima ne dopuste ulaz u sistem. Pre samo tri sedmice glas je digla Liga socijaldemokrata Vojvodine, nakon što je utvrđeno da je Skupština Vojvodine odlučila da za člana Tehničkog fakulteta “Mihailo Pupin” u Zrenjaninu imenuje Dalibora Bubnjevića. Reč je o čoveku koji je provisao knjigu Gorana Davidovića “Slučaj Nacionalni stroj”.
Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Aleksandra Jerkov kaže kako je imenovanje Davidovićevog saradnika u jednu obrazovnu instituciju:
“… prošlo, da tako kažem, zataškano a može se čak reći i prikriveno. U paketu drugih imenovanja poslanici su taj predlog dobili na samoj sednici, za sve se glasalo u paketu.”
U slučaju Bubnjević posebno šokira to što je on bio kandidat jedne od stranaka koje imaju svoje poslanike u vojvođanskoj Skupštini. Do danas nije poznato koje:
“Očito da se ponekad čini da ti koalicioni dogovori nadvladavaju zdrav razum i zdravu logiku.”
Ili drugim rečima - kako je to prokomentarisao pisac Filip David:
“Ne bi me čudilo ni da Goran Davidović posle izručenja, ako ikada dođe do tog izručenja, dobije isto tako neko dobro mesto.”
VIŠE OD 30 TUŽBI ZBOG ANTISEMITIZMA
Tako se ulazilo se u savez sa glorifikatorima nacionalizma čiji je koncept srpstva zasnovan na principima preuzetim od tradicionalnih fašista, poput ideje o nemešanju rasa, o čemu govore i deveti i deseti član Programa Nacionalnog stroja:
“Verujemo u biološku nejednakost kako među pojedincima, tako i među rasama. Fizičke, mentalne, moralne, rasne karakteristike su nasledne i nepromenljive. Želimo da svako sačuva svoju posebnost i živi u harmoniji sa ostalim rasama u interesu unapređenja čovečanstva. Verujemo u geografsku segregaciju. Zalagaćemo se za sprovođenje eugenskog programa kao napretka ljudske vrste i zabraniti svaki oblik rasnog mešanja.”
Medijski izuzetno korišćeno pitanje vraćanja Gorana Davidovića u Srbiju ostavilo je utisak da bi time država zadala ključni udarac desničarskim pokretima. Da je to zabluda pokazuju desetine drugih primera koji dokazuju neefikasnost pravosudnog sistema. Naime, zbog antisemitske literature podneto je više od 30 tužbi i krivičnih prijava, ali tužilaštvo i sud nijednu od prijava do sada nisu procesuirali, kaže za naš program Aleksandar Nećak iz Saveza jevrejskih opština:
“Te organizacije imaju svoja registrovana sedišta, a neke od njih su čak bile smeštene i u zgradi Doma Vojske Srbije. Flertovanje sa fašističkim i neonacističkim organizacijama može da im se čini korisnim u jednom momentu. Međutim, nikada se ne zna kada će oni prevagnuti a onda je suviše kasno da se na bilo šta reaguje.”
Advokat lidera „Nacionalnog stroja“ Jovan Čulajević nije bio dostupan za izjave. Na mobilni telefon Gorana Davidovića odgovorila je nepoznata ženska osoba koja nam je kazala da za našu kuću, nakon onoga što smo, „prošli put uradili“, više neće biti bilo kakvih informacija. Potom je prekinula vezu tako da je ostalo nepoznato šta nam se zapravo zamera. Do skora Davidović se redovno odazivao na naše pozive.
Pročitajte i ovo:
Zabrana nacionalističkih organizacija zakasnela
Kolika je snaga ekstremista u Srbiji?
Pogledajte dio dokumentarnog filma Vrela krv, čiji je autor novinar RSE Miloš Teodorović, o neonacističkim organizacijama u Srbiji.
g
Zbog antisemitske literature u Srbiji podneto je više od 30 tužbi i krivičnih prijava, ali tužilaštvo i sud nijednu od prijava do sada nisu procesuirali, kaže za RSE Aleksandar Nećak iz Saveza jevrejskih opština.
Ova činjenica, po njegovom mišljenju, ne treba da čudi, budući da je neko ko nosi nadimak Firer još uvek van domašaja pravde, a da, iako gromoglasno najavljena, zabrana delovanja brojnih neonacističkih organizacija u Srbiji još uvek nije sprovedena.
“Drugog opravdanja nema. Zakonom je predviđeno, naročito ovim novim zakonom o diskriminaciji. Ako smo mogli u ranijem periodu da se vadimo da je to suviše rastegljiv član zakona koji kažnjava širenje mržnje, netoleranciju …sada je to vrlo jasno definisano”, kaže Nećak i upozorava:
“Te organizacije imaju svoja registrovana sedišta. Neke od njih su čak sedele u zgradi Doma vojske srbije. Flertovanje sa fašističkim i neonacističkim organizacijama može da im se čini korisnim u jednom momentu. Međutim, nikad se ne zna kada će oni prevagnuti, a onda je suviše kasno da se reaguje.”
Sa ruba Italije na rub Nemačke preošao je Goran Davidović. Iz Trsta, gde je proveo prošlu godinu, stigao je do grada Traunštajna jugozapadno od Minhena, kod nemačke granice sa Austrijom. A onda se ponovo pronašao iza rešetaka. U Nemačku je ponovo upućen zahtev za izručenje, što je potvrdio i ministar inostranih poslova Vuk Jeremić:
“Mi smo taj zahtev uputili i on je trenutno u proceduri.”
Potera za Davidovićem otegla se na više od godinu dana koliko traje i njegova rešenost da se dobrovoljno ne prepusti u ruke srpskih organa gonjenja, kako je to u izjavi za Radio Slobodna Evropa aprila prošle godine i obećao:
“Ne vraćam se u Srbiju dok se ne reši pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu pitanje mog kidnapovanja, kršenja ljudskih prava, velikih svinjarija u sudskom postpuku, krivičnom postupku …”
Ovog puta sudbina se, ipak, može poigrati sa Davidovićem. Advokat Vladimir Beljanski očekuje da će Firer (što mu je nadimak dat od ovdašnjih medija) biti poslat nazad u domovinu baš iz Nemačke, države koja je pritisnuta upravo fašističkom ideologijom ispisala najsramnije stranici svoje istorije. Beljanski podseća da osim godinu dana robije, na koju je osuđen posle upada strojevaca na atnifašističku tribinu u Novom Sadu novembra 2005. godine, Davidovića čeka i epilog suđenja sa novinarom Dinkom Gruhonjićem, koji ga je tužio zbog uvreda i kleveta:
“Tu je doneta prvostepena presuda, Davidović je izjavio žalbu i u toku je drugostepeni postupak. Njega tu, ukoliko bude potvrđena prvostepena presuda, čeka materijalna obaveza. U tom slučaju će Davidović imati obavezu da Dinku Gruhonjiću uplati nahnadu štete.”
DESNIČARI SU I UNUTAR SISTEMA
Državna uveravanja da traje neprestana bitka protiv ekstremista sada su redovna. Međutim, nižu se naizgled sitni incidenti koji bude sumnju u ozbiljnost i studioznost namere nadležnih da desničarima ne dopuste ulaz u sistem. Pre samo tri sedmice glas je digla Liga socijaldemokrata Vojvodine, nakon što je utvrđeno da je Skupština Vojvodine odlučila da za člana Tehničkog fakulteta “Mihailo Pupin” u Zrenjaninu imenuje Dalibora Bubnjevića. Reč je o čoveku koji je provisao knjigu Gorana Davidovića “Slučaj Nacionalni stroj”.
Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Aleksandra Jerkov kaže kako je imenovanje Davidovićevog saradnika u jednu obrazovnu instituciju:
“… prošlo, da tako kažem, zataškano a može se čak reći i prikriveno. U paketu drugih imenovanja poslanici su taj predlog dobili na samoj sednici, za sve se glasalo u paketu.”
U slučaju Bubnjević posebno šokira to što je on bio kandidat jedne od stranaka koje imaju svoje poslanike u vojvođanskoj Skupštini. Do danas nije poznato koje:
“Očito da se ponekad čini da ti koalicioni dogovori nadvladavaju zdrav razum i zdravu logiku.”
Ili drugim rečima - kako je to prokomentarisao pisac Filip David:
“Ne bi me čudilo ni da Goran Davidović posle izručenja, ako ikada dođe do tog izručenja, dobije isto tako neko dobro mesto.”
VIŠE OD 30 TUŽBI ZBOG ANTISEMITIZMA
Uz "Nacionalni stroj" medijski je najviše eksponirana nacionalistička organizacija "Obraz", Fotografija sa protesta pripadnika "Obraza" zbog izložbe albanskih umjetnika u Beogradu
Zaista, može li išta čuditi s obzirom na do danas definitivno neoborene sumnje o povezanosti različitih političkih krugova sa ekstremistima, korišćenim od strane političkih partija po potrebi u različitim situacijama, od demoliranja ambasada, do uličnih demonstracija. Tako se ulazilo se u savez sa glorifikatorima nacionalizma čiji je koncept srpstva zasnovan na principima preuzetim od tradicionalnih fašista, poput ideje o nemešanju rasa, o čemu govore i deveti i deseti član Programa Nacionalnog stroja:
“Verujemo u biološku nejednakost kako među pojedincima, tako i među rasama. Fizičke, mentalne, moralne, rasne karakteristike su nasledne i nepromenljive. Želimo da svako sačuva svoju posebnost i živi u harmoniji sa ostalim rasama u interesu unapređenja čovečanstva. Verujemo u geografsku segregaciju. Zalagaćemo se za sprovođenje eugenskog programa kao napretka ljudske vrste i zabraniti svaki oblik rasnog mešanja.”
Medijski izuzetno korišćeno pitanje vraćanja Gorana Davidovića u Srbiju ostavilo je utisak da bi time država zadala ključni udarac desničarskim pokretima. Da je to zabluda pokazuju desetine drugih primera koji dokazuju neefikasnost pravosudnog sistema. Naime, zbog antisemitske literature podneto je više od 30 tužbi i krivičnih prijava, ali tužilaštvo i sud nijednu od prijava do sada nisu procesuirali, kaže za naš program Aleksandar Nećak iz Saveza jevrejskih opština:
“Te organizacije imaju svoja registrovana sedišta, a neke od njih su čak bile smeštene i u zgradi Doma Vojske Srbije. Flertovanje sa fašističkim i neonacističkim organizacijama može da im se čini korisnim u jednom momentu. Međutim, nikada se ne zna kada će oni prevagnuti a onda je suviše kasno da se na bilo šta reaguje.”
Advokat lidera „Nacionalnog stroja“ Jovan Čulajević nije bio dostupan za izjave. Na mobilni telefon Gorana Davidovića odgovorila je nepoznata ženska osoba koja nam je kazala da za našu kuću, nakon onoga što smo, „prošli put uradili“, više neće biti bilo kakvih informacija. Potom je prekinula vezu tako da je ostalo nepoznato šta nam se zapravo zamera. Do skora Davidović se redovno odazivao na naše pozive.
Pročitajte i ovo:
Zabrana nacionalističkih organizacija zakasnela
Kolika je snaga ekstremista u Srbiji?
Pogledajte dio dokumentarnog filma Vrela krv, čiji je autor novinar RSE Miloš Teodorović, o neonacističkim organizacijama u Srbiji.
Vaš browser nepodržava HTML5
Nedopustivo ignorisanje antisemitizma
Nedopustivo ignorisanje antisemitizmaZbog antisemitske literature u Srbiji podneto je više od 30 tužbi i krivičnih prijava, ali tužilaštvo i sud nijednu od prijava do sada nisu procesuirali, kaže za RSE Aleksandar Nećak iz Saveza jevrejskih opština.
Ova činjenica, po njegovom mišljenju, ne treba da čudi, budući da je neko ko nosi nadimak Firer još uvek van domašaja pravde, a da, iako gromoglasno najavljena, zabrana delovanja brojnih neonacističkih organizacija u Srbiji još uvek nije sprovedena.
“Drugog opravdanja nema. Zakonom je predviđeno, naročito ovim novim zakonom o diskriminaciji. Ako smo mogli u ranijem periodu da se vadimo da je to suviše rastegljiv član zakona koji kažnjava širenje mržnje, netoleranciju …sada je to vrlo jasno definisano”, kaže Nećak i upozorava:
“Te organizacije imaju svoja registrovana sedišta. Neke od njih su čak sedele u zgradi Doma vojske srbije. Flertovanje sa fašističkim i neonacističkim organizacijama može da im se čini korisnim u jednom momentu. Međutim, nikad se ne zna kada će oni prevagnuti, a onda je suviše kasno da se reaguje.”