Privođenje poslanika Demokratske partije socijalista (DPS) Miodraga Vukovića na aerodromu „Domodedovo“ u Moskvi, a zatim njegova deportacija prvim narednim letom za Crnu Goru, otvorilo je pitanje – koliko se crnogorskih zvaničnika nalazi na crnoj listi ruskih državnih službi. Do slučaja Miodraga Vukovića, koji je označen kao persona non grata u Rusiji, nije bilo poznato da je zvanična Moskva formirala spisak nepoželjnih osoba iz Crne Gore.
Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore uručilo je protestnu notu ambasadi Rusije u Crnoj Gori, zbog incidenta u kojem je poslanik Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković najprije uhapšen na moskovskom aerodromu, a zatim deportovan kao persona non grata.
„Ambasador Ruske Federacije u Crnoj Gori Sergej Nikolajevič Gricaj pozvan je na razgovor u Ministarstvo vanjskih poslova gdje mu je uručena protestna nota. Tom prilikom je ukazano na neprimjereno ponašanje nadležnih ruskih organa tokom neopravdanog zadržavanja gospodina Vukovića, na kojem mu nadležni organi i službenici nijesu obezbijedili elementarne uslove, posebno imajući u vidu njegovo narušeno zdravstveno stanje“, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Ministarstvo je, takođe, ukazalo i na neprimjereno postupanja prema diplomatskom predstavniku Ambasade Crne Gore u Ruskoj Federaciji kojoj, prvobitno, nije bilo dozvoljeno da stupi u kontakt sa Vukovićem da bi, nakon dužeg insistiranja i urgencija kod nadležnih na aerodromu, uspjela da se sastane sa Vukovićem i pruži mu neophodnu pomoć.
„Ministarstvo vanjskih poslova očekuje da se utvrde prave činjenice i razlozi u vezi sa ovim događajem imajući u vidu da su ovom prilikom, prekršena osnovna pravila međunarodnog prava i pravila dobre diplomatske komunikacije“, kaže se na kraju saopštenja.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova je saopštila da je poslaniku Demokratske partije socijalista Miodragu Vukoviću bio je zabranjen ulazak u Rusiju „kao odgovor na sankcije Evropske unije protiv Moskve kojima se priključila Crna Gora“.
„Uvijek smo govorili da ostavljamo pravo da preduzimamo recipročne mjere, kako je to prihvaćeno u evropskoj praksi“, navodi se u izjavi Zaharove objavljenoj na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Rusije i dodaje da će Crnoj Gori biti dato odgovarajuće razjašnjenje.
Aerodrom "Domodedovo"
Poslanik crnogorskog parlamenta i visoki funkconer Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković, deportovan je u ponedjeljak ujutru iz Moskve u Crnu Goru, nakon što je noć proveo u tranzitnoj zoni ili „ničijoj teritoriji“ na aerodromu "Domodedovo". Vuković je putovao preko Moskve za Minsk gdje se održava parlamentarni skup Centralno-evropske inicijative. Granična policija Rusije je zadržala Vukovića na aerodromu i ukazali mu da je on za vlasti te zemlje nepoželjna osoba. Vuković nije mogao da napusti Moskvu do jutra, kada se ukrcao za let do Tivta. Miodrag Vuković danas nije bio dostupan za razgovor za Radio Slobodna Evropa.
Ovim povodom se oglasio i predsjednik Skupštine Crne Gore Ivan Brajović koji je osudio postupanje ruskih bezbjednosnih službi prema Vukoviću. Očekujući zvanično obrazloženje i izvinjenje zbog nedoličnog odnosa prema predstavniku najvišeg zakonodavnog tijela države Crne Gore, Brajović je konstatovao da je rusko ophođenje prema Vukoviću „protivno međunarodnom pravu i diplomatskoj praksi i kršenjem osnovnih ljudskih prava“.
U prvim reakcijama analitičara, procjenjuje se da odnos ruskih državnih institucija prema poslaniku Vukoviću, predstavlja posljedicu loših odnosa Crne Gore i Rusije i neku vrstu odmazde zbog činjenice da se Crna Gora pridružila sankcijama Evropske unije zbog ruske aneksije Krima.
Odmazda prema Crnoj Gori zbog članstva u NATO: Branko Lukovac
Nekadašni šef crnogorske diplomatije Branko Lukovac smatra da je otvoreno pitanje koliko je crnogorskih zvaničnika pod režimom protjerivanja u Rusiji: „To je takođe jedna mjera odmazde za svojevremeno uvođenje sankcija ili pridruživanje Evropskoj uniji u sankcijama prema Rusiji. Mene to ne iznenađuje. Pitanje je samo koliko je zvaničnika iz Crne Gore obuhvaćeno takvim režimom, da kažem, protjerivanja ili zabrane ulaska u Rusiju ili tranzitiranje preko Rusije. Mislim da to takođe pokazuje da je to neka vrsta odmazde koja dolazi nakon što je završen proces ulaska Crne Gore u NATO s čime se Rusija očigledno mora pomiriti.“
Lukovac smatra da crnogorska diplomatija treba da zahtjeva od Rusije spisak osoba koje ta zemlja tretira nepoželjnim na svojoj teritoriji: „Legitimno je da Ministarstvo vanjskih poslova preko naše ambasade u Moskvi zainteresuje, da se prosto ovakve stvari ne bi događale, da se dobije spisak zvaničnika koje Rusija ne prihvata na svojoj terotoriji i koji će biti proglašeni nepoželjnim. Tako da mislim da tu nema nikakve tajne i da se to od Rusije može tražiti“.
Politički analitičar Zlatko Vujović ukazuje takođe da niko nije obavješten od strane Moskve da postoji crna lista, mnogi će biti u dilemi da li da odlaze u Rusiju.
„Vjerovatno će mnogi građani Crne Gore, posebno oni koji rade u državnim organima i oni koji su kritikovali ponašanje zvanične Moskve, dva puta razmisliti da li će ići preko Moskve ili u samu Rusiju. Dobro bi bilo, ako već postoji neka odluka ruskih vlasti, da ona bude javna i da se izbjegnu neprijatnosti. Crna Gora jeste uvela sankcije prateći Evropsku uniju, nekim funkcionerima Ruske Federacije, ali je ta informacija javno objavljena tako da ti ljudi neće biti izloženi neprijatnostima, osim ukoliko ne budu išli suprotno toj odluci. Nije me iznenadilo da postoje neke kontrasankcije prema Crnoj Gori, ali me jeste iznenadilo da postoje neka tajna crna lista kojom su izloženi građani Crne Gore“, kaže Vujović.
Vaš browser nepodržava HTML5
Crna Gora izglasala ulazak u NATO, na Cetinju protest
Podsjetimo, put Crne Gore u NATO alijansu obilježio je između ostalog i višegodišnji ruski pritisak na Crnu Goru. Osim političkih i medijskih pritisaka, Crna Gora je suočena i sa zabranom izvoza u ovu državu. Četvrtu vrstu pritiska predstavlja nenajavljeno zadržavanje i protjerivanje crnogorskih državljana sa teritorije Rusije.