Još uvek nije poznato koja institucija je naložila obustavljanje radova na izgradnji memorijalnog kompleksa Ridvanu Ćazimiju, bivšem komandantu Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM) na jugu Srbije.
Ćazimije ja ubijen maja 2001. godine, po okončanju pregovara pripadnika ove gerilske formacije i Vlade Srbije, pod okolnostima koje do danas nisu rasvetljene.
Šta kažu u Ministarstvu za rad?
U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje ima nadležnost u podizanju i uklanjanju ratnih memorijala, za Radio Slobodna Evropa (RSE) nisu odgovorili da li je prethodno na njihovu adresu poslata inicijativa za podizanje obeležja, kao ni ko ju je uputio.
Iz tog ministarstva je 26. aprila saopšteno da pozdravljaju brzu reakciju policije na zaustavljanju radova na podizanju mauzoleja Ćazimiju, poznatijeg pod nadimkom komandant Leši.
Dodali su da se Ministarstvo “nakon saznanja iz medija o nameri podizanja ovog mauzoleja obratilo nadležnim državnim organima i institucijama, kako bi njihove stručne službe proverile sve dostupne informacije po pitanju ovog slučaja“.
Mada je prema Zakonu o ratnim memorijalima postavljanje ovih obeležja i njihovo uklanjanje u nadležnosti Ministarstva za rad, prva zvanična reakcija stigla je 25. aprila od ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, koji je izjavio da je policija obustavila izgradnju ovog memorijala.
Pročitajte i ovo: Komandant Leši dobija spomenik na jugu SrbijeU ministarstva ćute, predstavnik Albanaca osuđuje
Odgovor je izostao i iz Ministarstva unutrašnjih poslova, na pitanje RSE od koga je MUP dobio nalog da zaustavi radove i šta je bio zvaničan razlog za intervenciju policije.
Komentarišući Vulinovu izjavu, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Ragmi Mustafi, izjavio je 25. aprila za RSE da nema informacija da su radovi na tom objektu sprečeni i da ne zna da li je zaista policija na terenu preduzimala bilo kakve postupke.
Predviđeno je da memorijal bude izgrađen na zemljištu u vlasništvu džamije u Velikom Trnovcu. Prema nezvaničnim informacijama RSE, inicijator izgradnje je Udruženje ratnih veterana takozvane Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca.
Pitanje postavljeno u Skupštini
Tema se našla i na sednici Skupštine Srbije 13. aprila, kada je šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije (SPS) Đorđe Milićević postavio poslaničko pitanje da li su opština Bujanovac ili Mesna zajednica Veliki Trnovac podneli zahtev za odobrenje izgradnje memorijalnog kompleksa Ridvanu Ćazimiju.
On je tom prilikom poručio da Opština Bujanovac mora da poštuje zakone Srbije, bez obzira na pripadnost njenih građana.
„U Srbiji postoji zakon kojim je precizno regulisano kome se i pod kojim uslovima mogu graditi memorijalni spomenici. To sigurno nije omogućeno onima koji su učestvovali u terorističkim akcijama”, rekao je Milićević.
Rok za davanje odgovora na poslaničko pitanje je do 40 dana. Milićević za RSE kaže da mu još uvek nije stigao odgovor.
"Ubeđen sam da će nam biti prosleđen, kao i odgovor na svako pitanje koje smo do sada postavili Vladi", kaže.
Šta kažu u lokalnim institucijama?
Načelnik Urbanizma u Opštini Bujanovac Basri Memeti rekao je za RSE da je i njegova služba bila zatrpana pitanjima o tome, ali da je svima dao isti odgovor.
“Jedino što danas mogu da vam kažem, kod nas nema nikakvog zahteva za izgradnju. Nema zahteva i to je sve što mogu da saopštim”, rekao je Memeti.
Ni u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Nišu, na čijoj se teritoriji nalazi lokacija na kojoj se izvode radovi, nemaju nikakve informacije o tome.
Zgrada Opštine Bujanovac
Zakon o ratnim memorijalima propisuje da predlog za uređenje ili uklanjanje ratnih memorijala mogu podneti državni organi, organi teritorijalne autonomije, jedinice lokalne samouprave, pravna i fizička lica.
Predlog za izgradnju ili postavljanje ratnog memorijala, između ostalog, mora da sadrži podatke o podnosiocu, opis konkretnog događaja “koji je u skladu sa tekovinama oslobodilačkih ratova Srbije”, opis ratnog memorijala i predlog teksta koji će biti ispisan na njemu.
Takođe se mora predočiti predlog mesta na kojem će biti podignut i idejni projekat.
Ko je bio Ridvan Ćazimi?
Ridvan Ćazimi, poznatiji kao komandant Leši, za Albance sa juga Srbije je nacionalni heroj, a za vlast u Beogradu terorista.
Sukobi na jugu Srbije su izbili nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma juna 1999. godine, čime je okončan rat na Kosovu. Tada su se vojne i policijske snage Srbije povukle sa Kosova i bile raspoređene u pretežno albanske opštine na jugu Srbije. Lokalno stanovništvo bilo je izloženo maltretiranju i napadima, pa je kao odgovor organizovana takozvana Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB).
Oružani okršaji ove grupe sa vojskom i policijom trajali su do maja 2001. godine.
Prema istraživanju Fonda za humanitarno pravo (FHP), objavljenom 2002. godine, Ćazimi je bio je jedan od predstavnika OVPMB direktno uključenih u pregovore sa predstavnicima vlasti početkom 2001. godine.
Ridvan Ćazimi, u kancelariji u Velikom Trnovcu. Zabeleženo 14. marta 2001. godine, dva i po meseca pre nego što je ubijen pod do danas nerasvetljenim okolnostima.
Prema podacima FHP, ubijen je snajperskim hicem na mestu Guri Gat iznad sela Lučane na jugu Srbije, kada je na tu lokaciju stigao sa trojicom saboraca.
Šta stoji u Zakonu o ratnim memorijalima?
Vraćajući se na reakciju MUP-a Srbije, Marko Milosavljević iz nevladine Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) kaže za RSE da ona pokazuje da država Srbija želi da ima monopol na sećanje o događajima iz vremena ratnih sukoba devedesetih.
I ovaj sagovornik podseća da je za ovo pitanje po zakonu nadležno Ministarstvo za rad.
“Treba da se utvrdi da li je postojao predlog od strane grupe građana ili lokalne samouprave da se ovaj memorijal podigne. Jedino na osnovu rešenja ministarstva mi možemo znati šta se sa ovim memorijalom dešava, da li je uopšte pokrenuta izgradnja i mislim da tu policija u ovom slučaju ne može da bude nadležna”, kaže Milosavljević.
Prema njegovom mišljenju aktuelna situacija oko podizanja spomen-kompleksa Ćazimiju je posledica “vrlo problematičnog” Zakona o ratnim memorijalima koji je usvojen 2018. godine.
Član 22 tog zakona zabranjuje izgradnju ili postavljanje ratnog memorijala, ukoliko je memorijal posvećen događaju “koji nije u skladu sa tekovinama oslobodilačkih ratova Srbije, ili simbolizuje gubitak suvereniteta, teritorijalnog integriteta, celokupnosti i nezavisnosti ili slobode Republike Srbije”.
Pročitajte i ovo: Kolektivno sećanje na ’90-te i politika zaboravaTakođe, zabrana važi ako memorijal svojom sadržinom ne odgovara istorijskim ili stvarnim činjenicama ili ako vređa opšte i državne interese, nacionalna i verska osećanja ili javni moral.
Isti ovi razlozi navedeni su i za uklanjanje spomenika.
Pročitajte i ovo: U Batajnici grobnica bez obeležja, zločinci bez kaznePotreban dijalog o različitim narativima
Prema nezvaničnim informacijama, na području tri opštine na jugu Srbije postoji više od 30 spomen obeležja pripadnicima OVPBM, policajcima i vojnicima stradalim tokom NATO bombardovanja ili tokom sukoba na jugu Srbije 2000. i 2001. godine.
Marko Milosavljević podseća da su upravo na području opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, u kojem većinski živi albansko stanovništvo, podignuti spomenici i pripadnicima vojske i policije Srbije.
“Konkretno imate spomenik u blizini Bujanovca koji tu postoji odavno i ja mislim da bude problematično za srpsko društvo, a posebno za državu Srbiju, da postoje različiti memorijali ljudima koji su bili na suprotim stranama. Jedino razgovor o tim memorijalima i dijalog između tih narativa može da dovede do pomirenja i dugotrajnog mira”, zaključuje Milosavljević.
Pročitajte i ovo: Preševo: Spomenici uzroci novih tenzijaKoji su spomenici premešteni?
Neki od spomenika na području juga Srbije su, zbog reakcija javnosti, premešteni sa jedne na drugu lokaciju. Tako je mermerni spomenik sa imenima 27 poginulih boraca OVPMB, otkriven početkom novembra 2012. na centralnom trgu u Preševu, posle tri meseca premešten u dvorište obližnje džamije u kome se i danas nalazi.
Vlasti u Beogradu, su odmah nakon postavljanja spomenika insistirale na tome da je bila neophodna saglasnost niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture nadležnog za izgradnju, koji lokalna samouprava nije zatražila. U isto vreme, najviši državni zvaničnici su najavili da će on biti sklonjen.
Uklanjanje spomenika izazvalo je velike tenzije u tom delu Srbije, a operacija, koju je obezbeđivalo više od 200 žandarma, izvedena je u ranim jutarnjim časovima.
Sredinom 2015. godine uklonjen je i spomenik podignut u čast 12 poginulih pripadnika srpske policije kod sela Lučane. Spomenik je uklonjen i premešten u portu crkve u Bujanovačkoj banji, neprosredno pred dolazak tadašnjeg predsednika Vlade Aleksandra Vučića.