Fond za humanitarno pravo (FHP) je pokrenuo inicijativu za postavljanje spomen-obeležja u Batajnici, na mestu gde su početkom 2000-ih pronađene masovne grobnice kosovskih Albanaca. Iako se rat na Kosovu završio pre skoro dve decenije, zločini srpske policije, vojnih i paravojnih snaga nad albanskim stanovništvom još uvek su tabu tema u javnosti, a žrtve je prekrio zaborav.
Batajničko naselje Trinaesti Maj udaljeno je 20-ak kilometara od centra Beograda. Tokom 1999. na poligonu Specijalne antiterorističke jedinice, smeštenom u ovom naselju, dovezeni su i zakopani leševi više stotina kosovskih Albanaca. Do danas je ekshumirano više od 700 tela, među njima 75 dece.
Danas meštani Trinaestog Maja, koji broji oko 1.000 stanovnika, kažu da pre 17 godina nisu znali da se doslovno pored njihovih kuća i stanova prikriva stravičan zločin:
Kako bi zločin i žrtve otrgao od zaborava i negiranja, Fond za humanitarno pravo je nedavno pokrenuo internet peticiju za podizanje memorijalnog centra na mestu masovne grobnice u Batajnici.
Ovo je jedino mesto u Srbiji koje po svom značaju može da predstavlja simbolični početak suočavanja sa zločinima na Kosovu, kaže Sandra Orlović, izvršna direktora FHP-a.
"Batajnica je jedna od najvećih masovnih grobnica koje su pronađene na prostoru bivše Jugoslavije. Žrtve koje su tu pokopane ne samo da su na neljudski način ubijene i odvojene od svojih porodica, one su na jedan grozan i gnusan način pokopane na jednoj livadi u okviru tog kampa. Mislimo da je ova inicijativa pravi način da se tim ljudima vrati ljudski lik i poštovanje kakvo zaslužuju", ističe naša sagovornica.
Ovaj memorijal bi bio znak prošlosti, ali bi služio izgradnji bolje budućnosti između Srba i Albanaca, smatra kosovski dramaturg Jeton Neziraj.
"Često smo od kosovskih Albanaca čuli odgovor na pitanje kako da postignemo pomirenje. On je uvek imao veze sa priznavanjem onoga što se desilo, sa priznavanjem počinjenih zločina. Ja stvarno cenim ovaj korak i mislim da bi trebalo da bude više ovakvih inicijativa – i u Srbiji i u regionu, naravno", kaže Neziraj za RSE.
No, sudeći po reakcijama na koje smo naišli u Trinaestom Maju, meštani nisu oduševljeni ovom inicijativom:
Zatvaranje očiju pred sopstvenim iskrivljenim ogledalom trajno je stanje u kojem srpsko društvo živi poslednje dve decenije. Uzrok toga reditelj Lazar Stojanović vidi u simbiozi zaborava, koju zajedno ostvaruju vlast i javnost u Srbiji.
"Ravnoteža ovog režima u velikoj meri počiva na guranju pod tepih činjenica koje bi mogle da ugroze režim, a koje inače javnost ne želi da čuje, jer ona takođe ima i političku i moralnu odgovornost za sve to što se događalo, pa produžava tu svoju odgovornost time što i dalje želi da vidi činjenice sklonjene pod tepih ili pomaže da te činjenice budu sklonjene", objašnjava Stojanović.
Podsetimo, tokom 2001. i 2002. godine, na ovom području otkriveno je pet masovnih grobnica. Među ličnim predmetima koji su pronađeni ekshumacijom posmrtnih ostataka istražitelji su pronašli i dve cucle, nekoliko grickalica za nokte i otvarača za flaše, olovke, brojanice, klikere i jedan pismeni zadatak iz istorije.
Citiramo delove izveštaja Međunarodne komisije za nestale osobe o ekshumaciji grobnica u Batajnici:
"Ukupno 13 slojeva posmrtnih ostataka koji sadrže najmanje 287 osoba identifikovani su i zabeleženi u ovoj grobnici. Nije primećeno da je iko od njih nosio vojničku uniformu. Arheološki tim, takođe, nije uočio niti zabeležio ni poveze za oči ni poveze za ruke. Međutim, nekoliko tela je imalo male kartice sa brojevima u plastičnom omotu prikačene za kragnu odela. (…)
Pronađeni su dokazi da je veliki utovarivač sa točkovima korišten pri pravljenju grobnice; ovi dokazi uključuju otiske koje su ostavili zubi velike kašike utovarivača. Takođe je iz grobnice izvađen velika strana kamiona. (...)
Dokazi o intenzivnom spaljivanju unutar grobnice u nekom periodu nakon što su tela odložena primećeni su na svim otkrivenim površinama zidova grobnice i donekle na osnovi grobnice ili na 'ulaznoj rampi'."
Osim Batajnice, do danas su u Srbiji pronađene još tri lokacije sa masovnim grobnicama Albanaca – u Petrovom Selu, jezeru Perućac i kamenolomu Rudnica – a žrtve sa Kosova nisu dobile nikakvo obeležje.
Bez obeležja su i logori u Srbiji, u kojima su bili zatočeni Hrvati i Bošnjaci zarobljeni tokoma ratova devedesetih godina.
Lazar Stojanović smatra da se podizanja memorijala u neko dogledno vreme može očekivati, ali sumnja da će pravosuđe obaviti svoj deo posla.
"Ono što sam, nažalost, prilično uveren da se neće dogoditi – a to je kapitalno – jeste da se odgovorni za to čišćenje terena, premeštanje leševa i skrivanje tih činjenica izvedu pred pravosuđe i kazne prema zakonu", ističe Stojanović.
Ako se to ikada i dogodi, ne bi bilo neočekivano da osuđenicima po izlasku iz zatvora vlast upriliči svečani doček, kao što su članovi vlade nedavno dočekali penzinisanog generala MUP-a Vladimira Lazarevića, osuđenog, između ostalog, za premeštanje ubijenih Albanaca u masovne grobnice po Srbiji.
