Potprogram MEDIA u sklopu Programa Kreativna Evropa, namijenjen evropskoj audiovizuelnoj industriji, omogućuje podršku evropskim filmskim kreativcima u razvoju novih filmova, traženju partnera i pronalasku publike izvan nacionalnih granica. Njegovim sistemima pružanja novčane pomoći olakšano je sufinansiranje filmova manjih producentskih kuća, koje se najčešće susreću s poteškoćama u pronalaženju novih izvora finansiranja. Bosna i Hercegovina krije veliki potencijal, ali samo pojedinci koriste ovu finansijsku podršku, u ukupnoj vrijednosti od 800 miliona eura.
Evropska komisija je od prošle godine započela novi ciklus MEDIA-e. Ovaj potprogram, između ostalog, podupire razvoj i distribuciju hiljadu filmova godišnje, uključujući igrane i dokumentarne filmove, televizijske dramske serije i nove medijske izražaje. U MEDIA-i učestvuju 33 zemlje, pa i Bosna i Hercegovina.
„Sarajevo Film Festival je postao veoma uspješan u dobijanju novca iz potprograma MEDIA. Ova podrška se odvija već dvije godine i svaki put ta finansijska podrška je veća, a Bosna i Hercegovina plaća članarinu u MEDIA-i. Takođe, MEDIA pomaže i određene distributivne i razvojne projekte. Mislim da bi BiH trebala da više participira u traženju novca za razvojne projekte. Trenutno, najviše novca iz ovog projekta ide u CineLink, koprodukcijski market Sarajevo Film Festivala, ali i samom Festivalu“, kaže za RSE Dag Asbjornsen, programski menadžer potprograma MEDIA.
MEDIA daje doprinos u podsticanju kulturne raznolikosti i prekograničnoga razumijevanja drugih kultura, ponajprije podupirući stotinjak evropskih filmskih festivala. Međutim, naš sagovornik ističe da Bosna i Hercegovina još nije svjesna značaja ovog programa.
„Na ovogodišnjem SFF-u upoznao sam mnoge mlade i entuzijastične ljude koji žele raditi filmove. Mislim da ovi autori imaju veliki potencijal, međutim, problem je što Bosni i Hercegovini nedostaju ključne institucije za uspješno provođenje potprograma MEDIA. BiH nema institut za film, nema organizovan način finansiranja filmova. Iako Sarajevo Film Festival igra odličnu ulogu u okupljanju i edukaciji autora, to nije zadatak Festivala, to trebaju da rade neke stalne strukture i to je jedan od ključnih izazova za ovu zemlju“, navodi Asbjornsen.
Neupućenost je, možda, glavni razlog zašto Bosna i Hercegovina ne koristi puni potencijal programa „Kreativna Evropa“ vrijedan skoro 1,5 milijardu eura. O fondu Evropske unije koji podržava stvaralaštvo u svim segmentima, većina bh. umjetnika ne zna, niti se nadležne institucije trude da ga dodatno promovišu. Iako je Bosna i Hercegovina u julu prošle godine potpisala Sporazum o učešću u „Kreativnoj Evropi“, za mnoge bh. umjetnike ovaj program još uvijek je nepoznanica. Ali, rješenje se nazire.
“Otkrio sam da se Bosna i Hercegovina prijavila za otvaranje zvaničnog ureda Kreativne Evrope a čiji je posao da pomogne umjetnicima da validno ispune aplikaciju i dobiju novac ovog vrijednog fonda. Takođe, za BiH je potrebno i da ima institut za film. Ta institucija će pomoći tako što će uvezati produkcijske kuće, scenariste i režisere, kao što je to slučaj u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji“, ističe Dag Asbjornsen.
Ciljevi Potprograma MEDIA su, između ostalog, težiti snažnijem i osnažiti konkurentnost evropskog audiovizuelnog sektora, promovisati evropski kulturni identitet i baštinu,te povećati opticaj evropskih audiovizuelnih djela unutar i izvan Evropske unije.
„U slučaju da zemlja još uvijek ne može u cijelosti koristiti sredstva iz potprograma MEDIA, postoje i drugi načini finansiranja filmova. Neke zemlje izdvajaju novac iz prihoda igara na sreću. Poljska je na primjer povećala porez na telekom usluge i tako prikuplja novac za filmsku industriju, u Norveškoj – zemlji iz koje dolazim – novac se prikuplja putem poreza, u Francuskoj su televizije te koje značajno finansiraju filmsko stvaralaštvo, dok se u Portugalu novac prikuplja od poreza na televizijske reklame. Dakle, mnogi su načini. Stoga, Bosna i Hercegovina treba da nađe svoj modus kako da pomogne rad ovdašnjih filmadžija“, zaključuje Asbjornsen.
