Svakoga dana na društvenim mrežama objavi se veliki broj neproverenih, neretko apsurdnih informacija, koje se plasiraju kao tačne.
Jedna od njih bila je da virus korona, koji izaziva bolest COVID-19, leči ispijanjem varikine. Ovu i slične neistine razobličili su timovi za proveru činjenica (fact-checking). Osim na svojim portalima, fekt-čekeri godinama unazad lažne vesti obeležavaju na popularnoj društvenoj mreži Fejsbuk (Facebook).
Milijana Rogač, izvršna urednica beogradskog portala Istinomer, koji se bavi proverom činjenica, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da se sa svakom globalnom krizom pojačavaju dezinformacije o toj konkretnoj temi.
"Uvek je ono što je aktuelno najviše na meti dezinformacija. Imali smo dezinformacije o ratu u Ukrajini, o prirodnim katastrofama", kaže Rogač.
Međutim, početkom januara stigla je odluka kompanije Meta – u čijem su vlasništvu društvene mreže Fejsbuk i Instagram – o ukidanju provere činjenica na tim platformama. Ova odluka se za sada odnosi samo na Sjedinjene Države.
Fekt-čekeri u borbi sa dezinformacijama
Portal Istinomer je među nekoliko medija u Srbiji koji su uspostavili saradnju sa kompanijom Meta 2020. godine, tokom pandemije COVID-19.
Blizu 6,9 miliona ljudi širom sveta preminulo je od ove bolesti izazvane korona virusom. Od proleća 2020, COVID-19 je doveo do globalnog zatvaranja i velikih promena u svakodnevnom životu ljudi. U prvoj vakcini mnogi su videli spas a pojedini priliku da šire dezinformacije o navodnoj štetnosti.
Fekt-čekeri širom sveta su tokom pandemijskog razdoblja svakodnevno razobličavali neistinite tvrdnje o poreklu virusa i navodnim opasnostima koje nosi vakcinacija protiv njega.
Posledice širenja netačnih informacija direktno su uticale na porast broja antivaksera i pogodovale onima koji virus, uprkos statistici o smrtnosti, nisu shvatali ozbiljno.
U međuvremenu, nakon pandemije, pojavile su se nove teme pogodne za širenje dezinformacija i obmanjivanje javnosti.
Prema mišljenju Miljane Rogač, tehnološke kompanije ne mogu da ukinu fekt-čeking, ali mogu da se distanciraju i da ne sarađuju sa redakcijama koje se time bave.
"Mi, kao i druge kolege, ćemo se proveravanjem činjenica baviti bez obzira na odluku Mete", kaže izvršna urednica Istinomera.
Ona smatra da bi globalnim ukidanjem provere sadržaja na društvenim mrežama na gubitku prvenstveno bili njihovi korisnici.
"Na taj način bi izgubili priliku da imaju sadržaj koji je označen kao potencijalno sumnjiv, neutemeljen u činjenicama ili obmanjujući. S druge strane, najveći dobitnici će biti oni koji obmanjuju i društvene mreže kao kompanije, jer zapaljiv jezik, manipulacije i laži donose dosta klikova", kaže Milijana Rogač.
Korist za desnicu
Eliška Pirkova iz nevladine organizacije Access Now koja se bavi slobodom govora i ljudskim pravima na digitalnim platformama, ocenjuje za RSE da je potez kompanije Meta pitanje koje se tiče vladavine i pogoršanja stanja u tom oblasti širom sveta.
"Desnice će imati velike koristi od ovih promena, jer će upravo njihovi glasovi sada biti zaštićeniji. Tu je takođe važno naglasiti da možda neće svaka država članica Evropske unije kritikovati ove promene u poslovnoj politici Mete", smatra Pirkova.
Evropska mreža standarda za proveru činjenica (EFCSN), koja okuplja timove i organizacije koje se bave fekt-čekingom na evropskom nivou, saopštila je da je razočarana odlukom kompanije Meta da okonča svoj program za proveru činjenica treće strane u Sjedinjenim Državama i da oštro osuđuje izjave direktora Mete koje povezuju proveru činjenica sa cenzurom.
"Provera činjenica nije cenzura, daleko od toga, provera činjenica dodaje govor u javne debate, ona daje kontekst i činjenice za svakog građanina da se odluči. Provera činjenica se pokazala efikasnom u borbi protiv dezinformacija iznova i iznova", navodi se u pismu EFCSN-a.
Ovo udruženje je takođe kritikovalo izjavu prvog čoveka Mete da su fekt-čekeri bili previše politički pristrasni i da su uništili više poverenja nego što su stvorili.
"Ljudi koji se bave proverom činjenica se pridržavaju najviših novinarskih standarda nepristrasnog izveštavanja, transparentnosti, integriteta i odgovornosti, a organizacije poput EFCSN-a podržavaju ove standarde kroz nezavisno sprovedenu reviziju", napominju u EFCSN-u.
Oni su naglasili da EU mora biti naročito čvrsta u sprovođenju sopstvenih zakona, "čak i ukoliko bude suočena sa pritiscima drugih zemalja".
Zašto Meta ukida proveru činjenica?
Meta, u čijem vlasništvu su globalno popularne društvene mreže Fejsbuk (Facebook) i Instagram, saopštila je početkom januara da ukida svoj program provere činjenica koju obavlja nezavisna, treća strana.
Umesto toga će se, kažu u toj kompaniji, koristiti model poput onog na društvenoj mreži Ilona Maska Iks (X, bivši Twitter), gde korisnici platforme dodaju kontekst i proveravaju tvrdnje drugih korisnika.
Izvršni direktor kompanije Mark Zakerberg je u video obraćanju saopštio da je ova odluka doneta zato što stručnjaci za proveru činjenica takođe imaju svoje predrasude, ističući da je suviše mnogo sadržaja bilo podvrgnuto proveri.
"Došli smo do tačke u kojoj je jednostavno previše grešaka i previše cenzure. Vreme je da se vratimo svojim korenima kada je reč o slobodi izražavanja", izjavio je prvi čovek Mete 7. januara.
Meta ima više od tri milijarde korisnika širom sveta. Tokom decembra 2024. godine su, prema Zakerbergovim rečima, uklonjeni "milioni sadržaja svakog dana".
"Iako ove radnje čine manje od jedan odsto sadržaja proizvedenog svakog dana, mislimo da su jedna do dve od svakih 10 ovih radnji možda bile greške (tj. sadržaj možda nije zapravo prekršio naše smernice)", naveo je Zakerberg.
Najnoviji potez Mete se u svetskim medijima tumači kao pokušaj Zukerberga da popravi odnose s novoizabranim predsednikom Sjedinjenih Država, Donaldom Trampom, koji je ranije optužio kompaniju Meta da podržava liberalnu politiku i da je negativno nastrojena prema konzervativcima.
Nedostatak moderacije i neometano širenje lažnih vesti društvenim mrežama pojedini kritičari su videli kao jedan od ključnih razloga za pobedu Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama pre devet godina.
Nakon upada Trampovih pristalica u Kapitol 6. januara 2021. Fejsbuk je ukinuo Trampov profil, ali je njegov nalog kasnije vraćen.
Zakerbergova Meta donirala je milion dolara Trampovom inauguracionom fondu, a prvi čovek Mete je u novembru 2024. večerao s Trampom u njegovoj rezidenciji Mar-a-Lago na Floridi.
Zašto vlasti u Srbiji pozdravljaju odluku Mete?
Najviši predstavnici vlasti u Srbiji najavu Mete vide kao "dobru vest".
To je 12. januara izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, optuživši istraživačke novinare koji se u Srbiji bave fekt-čekingom, da su "najgori lažovi" i da rade "pod kapom pojedinih zapadnih obaveštajnih agencija".
Među "najveće lažove" svrstao je i portal Istinomer.
"Oni vam kažu, 'ovo nije u našem interesu, to je laž'. Kad ih pitate, a gde je tu sloboda govora, oni kažu: sloboda govora je da se govori samo ono što mi hoćemo da se govori. Sve najgori lažovi", rekao je Vučić, gostujući na Televiziji Pink.
On je rekao da ukidanje provere informacija na društvenim mrežama predstavlja "dubinsku promenu u krvotoku sveta", te dodao da je "zbog toga jako srećan jer postoji više slobode".
"Ovo je nada za normalne ljude u Americi, Nemačkoj, Francuskoj, svakoj zemlji sveta", rekao je Vučić.
Izneo je i tvrdnju da su velike tehnološke kompanije posredstvom fekt-čekera sprovodile cenzuru i "uništavale dobar deo medija" u Srbiji.
Kao primer je naveo tekstove pojedinih medija koji negiraju sudski dokazane činjenice o genocidu u Srebrenici i za koji je Haški tribunal osudio politički i vojni vrh bosanskih Srba.
"Ko je pisao da u Srebrenici možda nije bilo genocida, njih su uništavali, smanjivali vidljivost i ukidali tekstove. Sad se ta mašinerija laži topi i rastače na sve strane", rekao je Vučić.
Uprkos presudama, zvanični Beograd negira da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid nad najmanje 8.372 Bošnjaka i naziva ga "strašnim zločinom".
Šta su sve razotkrili 'fekt čekeri' u Srbiji?
Na portalu Istinomera bogata je arhiva tekstova koji razobličavaju lažne vesti na internetu. Među takvim tekstovima je i jedan koji argumentovano razotkriva teoriju zavere o planu elite u Nemačkoj da vakcinama protiv korona virusa smanji broj stanovnika. Tokom pandemije Istinomer je ukazao i na manipulaciju koja se širila internetom da je Japan navodno proglasio vakcine protiv kovida smrtonosnim.
U drugom tekstu saznajemo da Ukrajina nije stavila papu Franju na "listu za odstrel", što je dezinformacija koja se širila društvenim mrežama 2024. godine, a nakon što je jedna izjava poglavara Rimokatoličke crkve izvađena iz konteksta.
Istinomer je otkrio i da je snimak na kojem bivši predsednik SAD Barak Obama navodno izjavio da poziva na "potčinjavanje totalitarizmu" montiran i digitalno izmenjen sadržaj.
Milijana Rogač, izvršna urednica Istinomera, Vučićev nastup tumači kao još jedan pokušaj da skrene pažnju sa gorućih pitanja u zemlji.
"U ovom slučaju on se obrušio na Istinomer, targetirajući novinare i fekt-čekere, jer mu je bilo potrebno da neko odigra tu ulogu dežurnog neprijatelja", kaže Rogač.
Ona dodaje da se novinari koji rade na razotkrivanju dezinformacija ne bave cenzurom, već analiziranjem i proverom činjenica.
"Mi analiziramo viralne manipulacije koje su široko rasprostranjene po društvenim mrežama. Sve ono što uradimo – analize i podaci koje objavimo – su dodatan kontekst onome što se događa na društvenim mrežama. Mi nemamo nikakav uticaj na uklanjanje sadržaja niti na algoritam", objašnjava Rogač.
Ona napominje da Istinomer i dalje sarađuje sa kompanijom Meta, jer se odluka vlasnika te kompanije Marka Zakerberga za sada odnosi samo na Sjedinjene Države.
Fejsbuk je krajem 2016. najavio borbu protiv lažnih vesti, nakon niza kritika da se na Fejsbuku šire brojne dezinformacije i neistine, te da ne postoji nikakva provera sadržaja.
Fejsbuk je sklopio partnerstva sa više o 40 redakcija širom sveta, među kojima su ABC News, Associated Press, FactCheck.org i The Weekly Standard.
Novinarski timovi radili su na proverama činjenica u popularnim objavama na društvenim mrežama. Međutim, prema pisanju lista The Guardian iz 2017. godine, učinci su bili ograničeni, a veliki broj lažnih vesti je prolazio "ispod radara".
