Aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) postavili su table u vojvođanskom selu Hrtkovci, sa ciljem da podsete javnost na zločine protiv čovečnosti za koje je osuđen lider Srpske radikalne stranke i ovogodišnji kandidat za narodnog poslanika u Skupštini Srbije Vojislav Šešelj.
Znakovi pored puta postavljeni su u blizini Šešeljeve kuće, koju je on kupio 2018. godine nakon što mu je Haški tribunal izrekao presudu.
Šešelj je pred Haškim tribunalom 2018. osuđen na deset godina zatvora zbog podsticanja progona, deportacije i prisilnog raseljavanja i premeštanja Hrvata u selu Hrtkovci 1992. godine.
U pritvoru u Ševeningenu bio je od 2003, a pušten je novembra 2014. zbog pogoršanog zdravstvenog stanja. U kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru, a u Tribunal se nije vratio na izricanje presude.
Uprkos presudi Haškog suda, Šešelj je bio poslanik u republičkom parlamentu od 2016. do 2020. kada njegovi radikali nisu prešli izborni cenzus.
Srpska radikalna stranka na beogradske i lokalne izbore 17. decembra ide sa vladajućom Srpskom naprednom strankom, čiji je lider do nedavno bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
"Predizbornom koalicijom sa Srpskom radikalnom strankom za decembarske lokalne izbore, vladajuća Srpska napredna stranka na do sada neviđen način normalizuje kampanju zastrašivanja i zločine protiv čovečnosti nad hrvatskim stanovništvom u Hrtkovcima", saopštio je YIHR nakon postavljanja tabli u Hrtkovcima.
Aktivisti YIHR-a naglašavaju da svi politički akteri u izbornoj kampanji imaju obavezu da postupaju dostojanstveno i da se uzdrže od ratnohuškačkih izjava, kojima se vređaju žrtve bilo koje nacionalnosti.
"Zloupotreba patnje žrtava kako bi se potpirivao nacionalizam kod birača, poricanje zločina i normalizacija političkog angažmana osuđenih ratnih zločinaca predstavlja ideološku pripremu novog cikulsa ratnog nasilja", stoji u saopštenju YIHR-a.
U izveštaju komesarke Saveta Evrope za ljudska prava Dunje Mijatović, koji je objavljen 23. novembra, piše da hiljade osumnjičenih za ratne zločine u zemljama bivše Jugoslavije tek treba da budu krivično gonjeni, a da ističe vreme za ostvarivanje pravde.
Konstatuje se nedostatak političke volje i "vidljivo nazadovanje" u ovom procesu.
Prema navodima izveštaja, koji se bavi suočavanjem sa ratnom prošlošću u regionu Zapadnog Balkana, ima više od 3.000 osumnjičenih počinilaca ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida tokom ratova 90-ih, koje treba krivično goniti u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.
Izveštaj upozorava na "poricanje i relativizaciju zločina" i "istorijski revizionizam", koji često promovišu "nacionalistički političari na najvišem političkom nivou".
Kao primer se navodi podrška vladajućih političkih partija u Srbiji osuđenim ratnim zločincima.
"Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava je izrazila zabrinutost zbog otvorene podrške zvaničnika srpske vlade publikacijama i događajima na kojima pokušavaju da negiraju ili relativizuju zločine iz prošlosti", navodi se u izveštaju.
