Raspisivanje lokalnih izbora na severu Kosova, povratak Srba u policiju i pravosuđe i povlačenje specijalnih policijskih snaga Kosova sa severa - to su neki od ključnih zahteva zvaničnog Beograda koje je 13. septembra izneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Ispunjenje zahteva je, prema stavu Srbije, "nužna pretpostavka za smisleni napredak" u procesu dijaloga Beograda i Prištine.
Beograd će, najavio je Vučić, pokrenuti "globalnu diplomatsku kampanju" u cilju ispunjenja zahteva.
Vučić je najavio i da će parlament Srbije usvojiti odluku kojom se konstatuje "nelegalnost" svih organa i institucija obrazovanih na Kosovu nakon proglašenja nezavisnosti.
Do novog zaoštravanja odnosa na relaciji Beograd-Priština došlo je nakon što su vlasti Kosova proteklih sedmica zatvorile paralelne srpske institucije na severu koje smatraju neustavnim i nelegalnim.
To je, sa druge strane, Beograd nazvao "kriminalnim aktima" koji za cilj imaju "progon Srba".
Evropska unija, ali i Sjedinjene Države, Francuska, Velika Britanija i Nemačka kritikovali su Kosovo zbog, kako su rekli, jednostranih i nekoordinisanih akcija na severu zemlje.
Sedam zahteva Srbije
Vučić je izjavio da Srbija traži da se vrati "sve ono što je postignuto i dostignuto" u procesu dijaloga Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije.
Time Beograd, kako je naveo, pokazuje da je "odgovorniji" od Prištine i "onih koji su garanti sporazuma".
Srbija smatra da bi se ispunjenjem zahteva ukinule "ključne posledice jednostranih i nekoordinisanih akcija" Vlade Kosova na čijem je čelu premijer Aljbin Kurti.
Prvi zahtev je raspisivanje i održavanje "slobodnih i demokratskih" lokalnih izbora na severu Kosova, uz učešće Misije OEBS i kontrolu Evropske unije.
Srbija, navodi Vučić, zahteva povratak Srba u regionalni direktorat policije Kosova za Sever, u skladu sa Briselskim sporazumom.
"Samo nemojte da mi kažete - a što su se povukli. Povukli su se zato što ih je neko protivpravno oterao odatle", izjavio je Vučić.
Srbija traži i povratak srpskih sudija i tužilaca na pravosudne funkcije.
Traži se i povlačenje specijalnih snaga kosovske policije iz "nelegalno sagrađenih baza i kontrolnih punktova" na severu Kosova.
Traži se i njihovo povlačenje iz svih institucija "koje su od 1999. godine do nelegalnog zatvaranja 2024. godine pružale vitalne javne i administrativne usluge građanima".
Beograd traži i "hitno, neodložno i konačno" formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) "bez daljih političkih smicalica i igara".
"Jer nam je jasno da je 12 godina to bila samo igra koja je korišćena za kupovinu vremena, sa ciljem da se ZSO nikada ne formira i da se uz to ukinu sva prava Srba", navedeno je.
Traži se i "neodložna primena garancija Evropske unije i Sjedinjenih Država od 28. decembra 2022. godine i momentalno oslobađanje svih političkih zatvorenika" koje je uhapsila kosovska policija.
Kako se navodi, traži se oslobađanje onih koji su uhapšeni zbog njihovog "demokratskog, građanskog ili političkog aktivizma, a posebno onih koji su uhapšeni zbog učešća na mirnim protestima/barikadama".
Srbija zahteva i "neodložno" omogućavanje nesmetanog platnog prometa i poštanskih usluga u dinarima.
'Bez proglašenja okupacije'
Predstavljajući političke mere Srbije, Vučić je rekao da se proteklih dana postavljalo pitanje hoće li Srbija doneti odluku o okupaciji dela teritorije.
"Nismo doneli odluku o okupaciji. Naši pravni eksperti bili su izričito protiv toga", rekao je Vučić.
Prema njegovim rečima, najavljene političke mere Beograda usaglašene su sa predstavnicima Srba sa Kosova i Srpske liste - vodeće partije Srba na Kosovu koja uživa podršku vlasti u Beogradu.
Rekao je da te mere "neće trajati doveka", već samo do uspostavljanja normi postignutih u Briselu i poštovanja Briselskog sporazuma.
"Popunjavamo pravni vakuum...Ovo je neka vrsta leks specijalisa", rekao je.
Najavljeno je da će Skupština Srbije u roku od 45 dana usvojiti zakon kojim će "Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju proglasiti za područje posebne socijalne zaštite".
Time će, kako se navodi, biti zagarantovano pravo na finansijsku podršku za nezaposlene Srbe.
Vučić je najavio nova ulaganja Srbije na Kosovu, koja se, kako je rekao, mere u desetinama miliona evra.
"Širićemo broj onih koji će uživati podršku Beograda...Sve mere odnosiće se samo na ljude koji žive na Kosovu", naglasio je, dodajući da će tri različita državna organa kontrolisati kako se troše sredstva države Srbije.
Vučić je rekao da su, nakon što su kosovske vlasti zatvorile srpske institucije na severu, ukinuti poslovi za 5.880 ljudi.
"Svi ti ljudi će imati redovne i uredne plate, koje neće kasniti. Plate će biti uvećane za onoliko koliko im treba da odu po svoj novac i nazad", izjavio je.
Rekao je i da je zbog zatvaranja institucija Srbima na severu onemogućeno 25 različitih administrativnih usluga - od izdavanja potvrda o venčanju, do izdavanja umrlica.
'Pisarnice' na granici Srbije i Kosova, Tužilaštvo za 'kršenje prava' Srba
Treća po redu mera Srbije naglašava da "srpske institucije" na Kosovu "neće biti ukinute, niti zatvorene". Optužuje se premijer Kosova Albin Kurti da mu je "glavni politički cilj da iseli i u potpunosti eliminiše Srbe".
Navodi se da će "u svrhu ublažavanja jednostranih i nekoordinisanih akcija Kurtijevog režima", u mestima Rudnica i Ribarić uz granicu sa Kosovom biti otvorena pisarnica na kojoj će Srbi imati pristup uslugama socijalne zaštite i koje će pružati vitalne državne i administrativne usluge građanima.
Četvrta mera najavljuje donošenje Zakona kojim će biti uspostavljeno posebno Tužilaštvo "za procesuiranje zloupotreba i kršenja osnovnih ljudskih prava, uzurpaciju imovine, ugrožavanje telesnog integriteta" građana Srbije na Kosovu.
"Tužilaštvo će imati poseban zadatak da istraži i goni kriminalna i protivpravna dela službenika i zvaničnika privremenih institucija u Prištini", navodi se.
Na kraju se najavljuje da će Skupština Srbije u roku od 45 dana usvojiti Odluku kojom konstatuje "nelegalnost" svih organa i institucija obrazovanih na teritoriji Kosova nakon proglašenja nezavisnosti.
"Ovim će biti normirano da su sve aktivnosti, jednostrani i nekoordinisani akti tih organa pravno nepostojeći i da ne mogu proizvoditi pravne posledice, niti pravno dejstvo", navodi se u merama koje je predstavio Vučić.
Dodaje se da je sličan postupak preduzet po završetku Drugog svetskog rata, kada je "zakonom proglašena nevažnost pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije".
Vučić je istakao da Srbija "neće u rat".
"Hoćemo u miru i na pametan način da se izborimo za svoja prava. Na sve će da napadaju, ali ćemo da pronalazimo odgovor... A oni mogu da sanjaju o svojoj nezavisnosti, članstvu u UN i mnogim drugim stvarima", zaključio je Vučić.
Vučić o optužnici za Banjsku: Naši organi sprovode istragu
Vučić je, upitan o oputužnici koja je na Kosovu podignuta protiv Milana Radoičića i još 44 osobe za oružani napad u Banjskoj, rekao da srpski organi sprovode svoju istragu.
Dodao je i da iz Eulex-a (Misije EU za vladavinu prava na Kosovu) Beogradu nisu dostavljeni traženi podaci.
Istakao je i da za Srbiju slučaj Banjska "nikako nije terorizam".
Specijalno tužilaštvo Kosova je 11. septembra podiglo optužnicu protiv 45 osoba, uključujući Milana Radoičića, za oružani napad u kojem je 24. septembra 2023. ubijen kosovski policajac Afrim Bunjaku. U razmeni vatre su potom ubijena i trojica srpskih napadača.
Optuženi su, prema rečima tužioca Naima Abazija, imali različite uloge u okviru kriminalne grupe – "od organizovanja i usmeravanja terorističkih aktivnosti do finansiranja i pranja novca".
Vlada u Prištini je ovaj napad označila kao teroristički.
Upitan da li je tačna izjava specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka da je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić povukla pismo upućeno Briselu - kojim je ranije izrazila rezerve na određene odredbe Ohridskog sporazuma, Vučić je odgovorio da "nema pojma o kakvim je pismima reč".
Dodao je da je Srbija opredeljena za Ohridski sporazum, ali da je on od prvog dana izneo stav da je prijem Kosova u Ujednjene nacije (UN) i agencije i organizacije UN-a bio i ostao neprihvatljiv.
Istakao je da su reči predsednika republike obavezujuće i jednako važne kao i pisani dokument.
Kurti uoči Vučićevog obraćanja: Srbija 'ponavlja pretnje i ultimatume' Kosovu
Neposredno pre Vučićevog obraćanja, kosovski premijer Albin Kurti rekao je da je Srbija, umesto da se pokaje za zločine koje je počinila tokom poslednjeg rata na Kosovu, odlučila da u koordinaciji sa Rusijom ponovi pretnje i ultimatume Kosovu.
Kurti je na Fejsbuku naveo da je pristup vlasti u Srbiji prema Kosovu "veoma deprimirajuć", ali da se Kosovo ne plaši pretnji.
"Jezive zločine koje je Srbija počinila na Kosovu pre 25 godina, Rusija danas ponavlja u Ukrajini i imaju za cilj da se vrate u region Balkana", naveo je između ostalog Kurti.
Tokom rata na Kosovu ubijeno je oko 13.000 ljudi, a preko 800.000 je raseljeno.
Više od 1.600, većinom Albanaca, i dalje se vodi kao nestalo.
Na stotine tela ubijenih kosovskih Albanaca pronađeno je u masovnim grobnicama u Srbiji.
