"Ja mislim da niko u Srbiji nema celovitu sliku o tome šta se dešava na Kosovu. Svuda dobijete po neko parče istine", rekla je za Radio Slobodna Evropa Dragana Kanjevac iz Beograda.
Ona smatra da mediji ne izveštavaju dovoljno objektivno i sveobuhvatno o tome kakav je položaj srpske zajednice na Kosovu, kao ni o tamošnjim dešavanjima.
"Niko ne daje celu informaciju, a to je jedan dugotrajni Gordijev čvor, koji umesto da je odvezivan i relaksiran, uvek je bio zatezan od strane svih. Ljudi koji žive tamo nažalost su žrtve toga", dodaje.
Da nema potpunu sliku o situaciji i dešavanjima na Kosovu smatra i Beograđanin Vlada Lešić.
"Jedinu sliku koju možemo da stvorimo to je ako neko nekoga poznaje na Kosovu ili ima porodicu, i onda saznamo iz prve ili eventualno druge ruke", kaže.
Slično misli i njegov sugrađanin Veljko Nešić koji priča da je o privođenju četvorice mladića 10. septembra na severu Kosova saznao preko društvenih medija.
"Znam da je bilo neko hapšenje na severu Kosova. Nekoliko momaka je uhapšeno zbog nekog verbalnog poteza, koji nismo razumeli ni šta se zapravo desilo", kazao je on za RSE.
Četvorica mladića privedeni su u Severnoj Mitrovici zbog "napada na službeno lice" i određen im je pritvor.
Policija Kosova navela je da su vređali i napali dva policajca od kojih je jedan zadobio povrede, te da su se potom udaljili sa lica mesta.
S druge strane, pojedini politički aktivisti iz Severne Mitrovice su na društvenim mrežama objavili video snimak privođenja uz tvrdnje da je policija tom prilikom upotrebila prekomernu silu. Iz Policije Kosova su, pak, odgovorili da je korišćena "minimalna neophodna sila kako bi se lica uhapsila i stavila pod kontrolu".
Sever Kosova je 10. septembra obišao premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti. Tada su dvojica predstavnika Srpske demokratije Aleksandar Arsenijević i Ivan Orlović privedeni, pa pušteni uz kaznu za remećenje javnog reda i mira jer su na ulici negodovali zbog njegovog dolaska.
Većina beogradskih medija o tome je izvestila oslanjajući se pre svega na izjave srpskih zvaničnika i njihove interpretacije onoga što se desilo.
Iako nije precizirao na šta misli, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je istog dana poručio da Srbija "neće dozvoliti pogrom i progon srpskog stanovništva, a sasvim je jasno da je to postao jedini cilj Kurtijeve vlasti".
Među naslovima koji su se posle mogli pročitati u srpskim tabloidima i internet portalima su: "Kurti se šepuri na Kosovu i redom hapsi", "Kurti ne prestaje şa terorisanjem Srba".
Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu Rade Veljanovski kaže za RSE da se u Srbiji na dnevnom nivou "reprodukuje narativ da neko želi da protera Srbe i da potpuno uništi o srpsku zajednicu na Kosovu".
"Tabloidi i mediji sa nacionalnom pokrivenošću su deo propagandnog aparata vlasti Srbije, oni znaju šta je njihov posao i to je jedno potpuno zanemarivanje profesionalnih i etičkih standarda novinarstva", smatra on.
'Retko čujemo drugu stranu'
Veljanovski napominje da se, posebno kada je reč o temama koje se tiču Kosova, izuzetno retko dešava da se u srpskoj javnosti čuje druga strana i njeni argumenti.
"A to bi trebalo da bude osnovno pravilo novinarstva, bez obzira na to koji je interes u pitanju", kaže.
"Kada je uhapšeno četiri srpska mladića od strane policije neko vam kaže da je to zato što su oni pre toga provocirali, čak i fizički napali policajca. S druge strane, neko vam to prećuti", rekao je Veljanovski.
Kaže da se tek iz pojedinih medija može saznati šta misli kosovska vlast i šta imaju da kažu o nekom problemu. Ipak, napominje, ti mediji najčešće nema velikog odjeka u Srbiji.
"To su uglavnom mediji koji ne mogu da se čuju, vide, čitaju na celoj teritoriji Srbije i imaju manju uticaj od onih medija koji jednostrano izveštavaju i koji praktično omogućavaju da se čuje samo jedna strana, a to je srpska strana koja nekada jeste u pravu, a nekada baš i nije", ocenio je Veljanovski.
Plasira se ono šta misle predstavnici naše vlasti, ali zato nemamo drugu stranu medalje- kaže Aleksandar Popov.
Aleksandar Popov iz nevladinog Centra za regionalizam napominje da provladini mediji nisu neobjektivni samo kada je reč o Kosovu.
"Ovde mi imamo jednostrano izveštavanje o svemu što se dešava i u Srbiji, ali i u regionu. Dakle, plasira se ono šta misle predstavnici naše vlasti, ali zato nemamo drugu stranu medalje", ocenjuje Popov.
Kako se predstavlja situacija na Kosovu?
Profesor FPN-a Rade Veljanovski smatra da do većine stanovnika Srbije ne dolaze prave informacije o tome šta se dešava na Kosovu.
"Situacija na Kosovu u celini, a pogotovo okolnosti u kojima živi srpska zajednica tamo, predstavljaju se na način koji treba da mobiliše ovdašnju javnost u Srbiji na jednu apsolutnu solidarnost sa tim ljudima, čak i onda kada to nije sasvim principijelno", kaže.
Zanemaruje se ono što se događalo krajem osamdesetih godina prošlog veka, a pogotovo ono što se događalo devedesetih. Zanemaruje se odgovornost i krivica Srbije za takvo stanje- naglašava profesor Veljanovski.
Dodaje da prorežimski mediji "isključivo govore o patnjama Srba", ali ne i o uzrocima koji su do toga doveli.
"Dakle, zanemaruje se ono što se događalo krajem osamdesetih godina prošlog veka, a pogotovo ono što se događalo devedesetih. Zanemaruje se odgovornost i krivica Srbije za takvo stanje", napominje Veljanovski.
Nakon brojnih izveštaja o kršenju ljudskih prava, egzodusa i zločina srpskih vojnih i policijskih snaga nad albanskim stanovništvom na Kosovu, NATO je pokrenuo 24. marta 1999. bombardovanje Savezne Republike (SR) Jugoslavije.
Bombardovanje je okončano potpisivanjem Kumanovskog sporazuma 9. juna iste godine, kojim je i završen rat na Kosovu u kojem je ubijeno više od 13.000 ljudi, a nestalo je više od 6.000.
Potpisana je Rezolucija UN 1244, kojom je na Kosovu uspostavljena međunarodna teritorijalna administracija. Usledilo je povlačenje srpske vojske i policije sa Kosova i ulazak međunarodnih NATO trupa na Kosovo.
"Svi prelaze preko svega toga i onda se stalno iščuđavaju 'Jao, vidite šta rade našem narodu'", ističe Rade Veljanovski.
Šta su posledice?
Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam kaže da se toko jednostrana slika kod građana Srbije koji uglavnom prate medije koji su pod kontrolom vlasti.
"Cilj je vlasti da se zamagli ona realna slika stvari šta se zapravo desila, da vlast balansira, da jedne poruke šalje prema domaćoj javnosti, a druge poruke šalje prema Zapadu", kaže on.
"Kao posledicu toga imamo ekstremističke izjave, najčešće od ljudi koji nisu nikada bili na Kosovu. Sve to stvara jednu atmosferu u javnosti koja ne ide u pravcu realnog sagledavanja stanja, nego potpiruje nešto što nije realno", smatra Popov.
Dodaje da bi bilo dobro da javnost u Srbiji ima "pogled sa obe strane".
"Pogled iz Beograda, pogled iz Prištine, pa onda čovek može da izvuče zaključke šta je u svemu tome realna stvar i realna situacija", ocenio je Popov.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, koju Srbija ne priznaje i smatra ga delom svoje teritorije.
Zvaničnici Beograda i Prištine duže od decenije vode dijalog o normalizaciji odnosa, a Kosovo ima svoje institucije, snage bezbednosti i članica je pojedinih međunarodnih organizacija, iako još uvek nema mesto u Ujedinjenim nacijama.
Nezavisnost Kosova je priznalo više od 100 država, uključujući SAD i većinu zemalja Evropske unije. Nezavisnost Kosova ne priznaje pet članica Evropske unije: Grčka, Španija, Rumunija, Slovačka i Kipar.
