Na brdu Cepotin blizu Bujanovca, otvorena je nova vojna baza koja je nazvana najvećom u regionu. “Vojna baza “JUG” biće ključni faktor stabilnosti u ovom delu Srbije” poručio je predsednik Boris Tadić.
Otvaranje vojne baze na jugu Srbije jedan je od događaja koji u ovom delu države, blizu Kosova, Srbi i Albanci doživljavaju radikalno drugačije. Albanci to smatraju pretnjom, lokalni Srbi boljom zaštitom.
Vojska Srbije smatra da je ovo, između ostalog, idealno mesto za pripremu međunarodnih mirovnih misija, za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala.
O strateškom značaju govore dve činjenice koje ističu analitičari - jedna, da je baza smeštena tako da može kontrolisati dve granice sa susednim zemljama (Makedonijom i Bugarskom) i administrativnu liniju sa Kosovom, i druga je da se vojska povlači iz gradova gde, kako kažu domaći analitičari, nije sigurna, pa se pozivaju na iskustva iz 90-ih.
“Svi oni koji žele nestabilnost, koji ne žele mir, svi oni koji se bave poslovima organizovanog kriminala , koji očekuju da bi ovaj deo naše zemlje mogao biti koridor za transport nedozvoljenih sredstava , za širenje organizovanog kriminala, ne treba da budu zadovoljni. Vojska u modernom društvu je jedan od ključnih instrumenata države u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma,” poručio je predsednik Srbije Boris Tadić.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac:
“Baza jeste vojni objekat, ali za građane Bujanovca i okolnih opština ona treba da bude i razvojna šansa za zapošljavaje, imajući u vidu da ćemo naredne godine uveliko porfesionalizovati vojsku i da će ovde praktično biti smešteno hiljadu profesionalnih vojnika.”
KAKO POSTIĆI STABILNOST ORUŽJEM?
Na naše pitanje da li će prisustvovati svečanom otvaranju vojne baze, Ragmi Mustafa, predsednik opštine Preševo koji je potvrdio da je dobio poziv, kaže:
“Pozvan sam, ali ne idem.”
Naš sagovornik tvrdi da nije bilo dogovora o tome da li će iko od predstavnika Albanaca sa juga Srbije prisustvivati, ali da ne veruje da će neko tamo biti.
“Pa to govori o njihovom odnosu prema institucijama Republike, institucijama države,” kaže predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke Predrag Petrović.
Ragmi Mustafa kaže da je albansko stanovništvo od početka gradnje vojne baze bilo protiv.
“To je apsolutno nepotrebno, jer niko više ne misli na sukobe.”
Predrag Petrović potvrđuje da Srbi misle sve suprotno:
“Za Srbe će sigurno da bude zaštita više, sigurnost više.”
Na pitanje da li misli da bi prisustvo vojske moglo značiti stabilizaciju u regionu, Ragmi Mustafa se začudio takvom pitanju:
“Kako postići stabilnost sa oružjem?"
Da li albansko stanovništvo, s obzirom na takve reakcije, uopšte doživljava vojsku kao svoju?
“ Još uvek, ne. Na žalost, ne," kaže Mustafa.
RSE: Zašto?
Mustafa: Zato što je ova vojska proterala Albance za vreme NATO bombardovanja, zbog ograničenja slobodnog kretanja ljudi i roba u regionu. Zato Albanci ne smatraju svojom Vojsku Srbije.
“Zašto bi vojska predstavljala neku pretnju? Što ih ne dotiče kad se otvara Bondstil na Kosovu ? Normalno je da Vojska Srbije otvara svoju bazu na teritoriji svoje države,” kaže Petrović.
Koliko je duboka podela u vezi sa prisustvom Vojske Srbije vidi se i iz stava građana pripadnika jedne i druge nacionalnosti koji u potpunosti slede svoje politčke vođe. Petrović kaže o njihovom raspoloženju:
“Mogu da kažem da bi, ako biste ih pitali, više od 90% Albanaca, običnih građana, bilo protiv otvaranja baze. A 100% Srba bi bilo za otvaranje baze. Ta podeljenost tinja odavno i traje.”
To su bila dva mišljenja dve različite vizure političara sa Juga Srbije, koje se smatra potencijalnim žarištem nestabilnosti, što zbog blizine Kosova, što zbog mešovitog stanovnoštva koje je opterećeno međusobnim nepoverenjem i različitim stavom prema instuticjama države Srbije.
ISKUSTVO IZ PRETHODNIH RATOVA
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je jako dobro što je najzad sagrađena ova baza i to objašnjava iskustvom iz poslednjih ratova:
“Do sada su jedinice bile u kasarnama u gradovima a to se 91. godine pokazalo kao veoma rizično. Jer, kad dođe do krize, jako je teško sanirati posledice toga što se nalazite u sredini u kojoj protivnik može da se lako organizuje i da vam nanese gubitke. “
Aleksandar Radić kaže, povodom izjava albanskih političara o nepotrebnoj militaruzaciji Juga Srbije , da ovde nije reč o dovođenju novih vojnih snaga, već o njihovom koncetrisanju.
“Te snage su već bile tamo. Noseća jedinica u bazi će biti 41. bataljon koji je bio smešten u Bujanovcu. “
O potrebi izgradnje baze na jugu Srbije počelo je da se raspravlja krajem 2001. godine, po okončanju sukoba sa Oslobodilačkom vojskom Preševa, Bujanovca i Medveđe , a posebno od aprila 2002. godine, kada je Vojska Srbije napustila kasarnu u Bujanovcu.
Vojna baza počela je da se gradi u januaru 2003. će godine, odluku je donela tadašnja savezna Vlada tadašnje SR Jugoslavije. Zbog nemaštine, investicija je zaustavljena 2005.te godine, sve je ograđeno žicom i ostavljeno da čeka bolja vremena.Ta bolja vremena za Vojsku Srbije stigla su 2008- me, da bi se investicija okončala usred krizne 2009-te godine.
Naš dopisnik Radoman Irić opisuje kako izgleda “srpski Bondstil”.
“Vojna baza locirana je 5 km. od Bujanovca na visoravni odakle će ubuduće biti dostupna kontrola državne granice prema Bugarskoj ,Makedniji i administrativnoj liniji sa Kosovom. Prostire se na 35 hektara a objekti su smešteni na 25 hiljada m2. Kako kažu vojni izvori, izgradnja vojne baze “Jug” košta milijardu i 2oo miliona dinara.”
Na kraju, o tome kako percipiraju građani Srbije novu vojnu bazu možda ćete nešto zaključiti iz predloga imena koje su građani upućivali preko internet sajta Ministarstva odbrane.Početkom aprila objavljeno je u domaćoj štampi deset imena koje je žiri Ministarstva odbrane odabrao:
Cepotin, po brdu na kojem se baza gradi, zatim Mir, Sloboda, Jug i Južni bedem, pa onda po omiljenim ličnostima iz starije srpske istorije "Miloš Obilić", "Car Dušan Silni", "General Jovan Belimarković", i najnovije istorije "Major Milan Tepić" (poznat kao oficir koji je digao u vazduh sebe i vojno skladište blizu Bjelovara 91- ve godine) i "Potpukovnik Goran Ostojić" ( padobranac koji je poginuo na Kosovu u julu 98-me).
Izabrano je neutralno i neprokovokativno ime „JUG“.
Otvaranje vojne baze na jugu Srbije jedan je od događaja koji u ovom delu države, blizu Kosova, Srbi i Albanci doživljavaju radikalno drugačije. Albanci to smatraju pretnjom, lokalni Srbi boljom zaštitom.
Vojska Srbije smatra da je ovo, između ostalog, idealno mesto za pripremu međunarodnih mirovnih misija, za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala.
O strateškom značaju govore dve činjenice koje ističu analitičari - jedna, da je baza smeštena tako da može kontrolisati dve granice sa susednim zemljama (Makedonijom i Bugarskom) i administrativnu liniju sa Kosovom, i druga je da se vojska povlači iz gradova gde, kako kažu domaći analitičari, nije sigurna, pa se pozivaju na iskustva iz 90-ih.
“Svi oni koji žele nestabilnost, koji ne žele mir, svi oni koji se bave poslovima organizovanog kriminala , koji očekuju da bi ovaj deo naše zemlje mogao biti koridor za transport nedozvoljenih sredstava , za širenje organizovanog kriminala, ne treba da budu zadovoljni. Vojska u modernom društvu je jedan od ključnih instrumenata države u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma,” poručio je predsednik Srbije Boris Tadić.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac:
“Baza jeste vojni objekat, ali za građane Bujanovca i okolnih opština ona treba da bude i razvojna šansa za zapošljavaje, imajući u vidu da ćemo naredne godine uveliko porfesionalizovati vojsku i da će ovde praktično biti smešteno hiljadu profesionalnih vojnika.”
KAKO POSTIĆI STABILNOST ORUŽJEM?
Na naše pitanje da li će prisustvovati svečanom otvaranju vojne baze, Ragmi Mustafa, predsednik opštine Preševo koji je potvrdio da je dobio poziv, kaže:
“Pozvan sam, ali ne idem.”
Naš sagovornik tvrdi da nije bilo dogovora o tome da li će iko od predstavnika Albanaca sa juga Srbije prisustvivati, ali da ne veruje da će neko tamo biti.
“Pa to govori o njihovom odnosu prema institucijama Republike, institucijama države,” kaže predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke Predrag Petrović.
Ragmi Mustafa kaže da je albansko stanovništvo od početka gradnje vojne baze bilo protiv.
“To je apsolutno nepotrebno, jer niko više ne misli na sukobe.”
Predrag Petrović potvrđuje da Srbi misle sve suprotno:
“Za Srbe će sigurno da bude zaštita više, sigurnost više.”
Na pitanje da li misli da bi prisustvo vojske moglo značiti stabilizaciju u regionu, Ragmi Mustafa se začudio takvom pitanju:
“Kako postići stabilnost sa oružjem?"
Da li albansko stanovništvo, s obzirom na takve reakcije, uopšte doživljava vojsku kao svoju?
“ Još uvek, ne. Na žalost, ne," kaže Mustafa.
RSE: Zašto?
Mustafa: Zato što je ova vojska proterala Albance za vreme NATO bombardovanja, zbog ograničenja slobodnog kretanja ljudi i roba u regionu. Zato Albanci ne smatraju svojom Vojsku Srbije.
“Zašto bi vojska predstavljala neku pretnju? Što ih ne dotiče kad se otvara Bondstil na Kosovu ? Normalno je da Vojska Srbije otvara svoju bazu na teritoriji svoje države,” kaže Petrović.
Koliko je duboka podela u vezi sa prisustvom Vojske Srbije vidi se i iz stava građana pripadnika jedne i druge nacionalnosti koji u potpunosti slede svoje politčke vođe. Petrović kaže o njihovom raspoloženju:
“Mogu da kažem da bi, ako biste ih pitali, više od 90% Albanaca, običnih građana, bilo protiv otvaranja baze. A 100% Srba bi bilo za otvaranje baze. Ta podeljenost tinja odavno i traje.”
To su bila dva mišljenja dve različite vizure političara sa Juga Srbije, koje se smatra potencijalnim žarištem nestabilnosti, što zbog blizine Kosova, što zbog mešovitog stanovnoštva koje je opterećeno međusobnim nepoverenjem i različitim stavom prema instuticjama države Srbije.
ISKUSTVO IZ PRETHODNIH RATOVA
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je jako dobro što je najzad sagrađena ova baza i to objašnjava iskustvom iz poslednjih ratova:
“Do sada su jedinice bile u kasarnama u gradovima a to se 91. godine pokazalo kao veoma rizično. Jer, kad dođe do krize, jako je teško sanirati posledice toga što se nalazite u sredini u kojoj protivnik može da se lako organizuje i da vam nanese gubitke. “
Aleksandar Radić kaže, povodom izjava albanskih političara o nepotrebnoj militaruzaciji Juga Srbije , da ovde nije reč o dovođenju novih vojnih snaga, već o njihovom koncetrisanju.
“Te snage su već bile tamo. Noseća jedinica u bazi će biti 41. bataljon koji je bio smešten u Bujanovcu. “
O potrebi izgradnje baze na jugu Srbije počelo je da se raspravlja krajem 2001. godine, po okončanju sukoba sa Oslobodilačkom vojskom Preševa, Bujanovca i Medveđe , a posebno od aprila 2002. godine, kada je Vojska Srbije napustila kasarnu u Bujanovcu.
Vojna baza počela je da se gradi u januaru 2003. će godine, odluku je donela tadašnja savezna Vlada tadašnje SR Jugoslavije. Zbog nemaštine, investicija je zaustavljena 2005.te godine, sve je ograđeno žicom i ostavljeno da čeka bolja vremena.Ta bolja vremena za Vojsku Srbije stigla su 2008- me, da bi se investicija okončala usred krizne 2009-te godine.
Naš dopisnik Radoman Irić opisuje kako izgleda “srpski Bondstil”.
“Vojna baza locirana je 5 km. od Bujanovca na visoravni odakle će ubuduće biti dostupna kontrola državne granice prema Bugarskoj ,Makedniji i administrativnoj liniji sa Kosovom. Prostire se na 35 hektara a objekti su smešteni na 25 hiljada m2. Kako kažu vojni izvori, izgradnja vojne baze “Jug” košta milijardu i 2oo miliona dinara.”
Na kraju, o tome kako percipiraju građani Srbije novu vojnu bazu možda ćete nešto zaključiti iz predloga imena koje su građani upućivali preko internet sajta Ministarstva odbrane.Početkom aprila objavljeno je u domaćoj štampi deset imena koje je žiri Ministarstva odbrane odabrao:
Cepotin, po brdu na kojem se baza gradi, zatim Mir, Sloboda, Jug i Južni bedem, pa onda po omiljenim ličnostima iz starije srpske istorije "Miloš Obilić", "Car Dušan Silni", "General Jovan Belimarković", i najnovije istorije "Major Milan Tepić" (poznat kao oficir koji je digao u vazduh sebe i vojno skladište blizu Bjelovara 91- ve godine) i "Potpukovnik Goran Ostojić" ( padobranac koji je poginuo na Kosovu u julu 98-me).
Izabrano je neutralno i neprokovokativno ime „JUG“.
