Predsednik Srbije Boris Tadić je rekao da u Srbiji neće biti nikakvih stranih vojnih baza i odbacio spekulacije da će budući Regionalni centar za vanredne situacije u Nišu biti ruska baza.
"U Srbiji neće biti vojnih baza, osim baza srpske vojske i zbog činjenice da smo proglasili vojnu neutralnost", rekao je Tadić u srijedu uveče za RTS.
Tadić je najavio da Srbija ima nameru da razvija odnose sa NATO unutar Partnerstva za mir, koja do sada nije dovoljno iskoristila, te dodao da će uskoro imenovati i ambasadora pri Alijansi i otvoriti kancelariju, kao što to imaju i Rusija i druge zemlje.
Predsednik Srbije kaže da srpsko-ruski Regionalni centar za vanredne situacije u Nišu neće imati veze sa vojnim prisustvom, nego će isključivo biti za intervencije u vanrendim situacijama.
On je naveo da Srbija ide ka članstvu EU, a da to nije moguće ako na svojoj teritoriji ima stranu vojnu bazu.
Tadić je istakao da će taj regionalni centar biti strategijski važan, s obzirom na požare, koji se dešavaju u regionu, navodeći da je zahvalan Rusiji što će deo svoje opreme i tehnologije za gašenje požara, u čemu ima veliko iskustvo, da stacionira u Srbiji.
On je rekao da će to podići kredibilitet Srbije, koja "treba da bude atraktivna zemlja za članstvo u EU", te da će je jedan takav centar učiniti atraktivnijom.
Stvarni uticaj ruskog Ministarstva za vanredne situacije
Američka agencija za strateške analize STRATFOR objavila je prošle sedmice da bi, Sporazumom Rusije i Srbije o osnivanju humanitarnog centra za reagovanje u vanrednim situacijama u Nišu, Moskva mogla da uspostavi svoju prvu vojnu bazu izvan teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza.
Potkrepljujući navode da centar za vanredne situacije u Nišu može postati ruska baza, STRATFOR otkriva da je rusko Ministarstvo za vanredne situacije, kojim već 15 godina predsedava Sergej Šojgu “sve osim beznačajnog ministarstva u vladi”. Dodaje da je Šojgu, “član moćnog ruskog Saveta za bezbednost, koji ima koren u direktoratu za strano vojno obaveštavanje, bolje poznato kao GRU, koje je jedno od majmoćnijih institucija u senci u Rusiji.
Šojguovo ministarstvo je, navodi STRATFOR, “nezvanično krilo GRU”, a njegove aktivnosti prevazilaze prirodne katastrofe jer je umešano i u suzbijanje ekstremističkih aktivnosti na Kavkazu. Ono, kako navodi ova agencija, ima i sopstvene paramilitarne snage.
Ekspert za bezbednost Zoran Dragišić ocenio je za RSE da su nalazi STRATFOR-a tačni i da bi niška baza mogla prerasti u rusku vojnu bazu.
„Svakako da bi taj humanitarni centar mogao vrlo lako prerasti u vojnu bazu. Treba imati u vidu da Ministarstvo za vanredne situacije ruske federacije raspolaže vrlo respektabilnim vojnim snagama, takozvanom unutrašnjom vojskom koja ima oko 50.000 pripadnika. Zatim raspolaže vazduhoplovstvom, mornaričkim jedinicama teškim naoružanjem. Oni se naravno bave prirodnim i tehničkim katastrofama, ali mislim da im to nije glavni posao“, kaže Dragišić i podseća:
Dragomir Anđelković, stručnjak za Rusiju, blizak časopisu Nova srpska politička misao, smatra, pak, da za sada nema osnova za zaključak STRATFOR-a o stvaranju vojne baze u Nišu.
Politički signal Moskve
„To sve što su oni rekli može donekle da bude tačno, a isto tako može da bude tačno i da tamo, gde Rusija uspostavlja, na primer u Venecueli, energetsku saradnju u vezi sa eksploatacijom naftnih polja, da i to sve može da se iskoristi ako bi splet okolnosti takav bio za vojnu saradnju. Svaka vrsta intenzivnije ekonomske saradnje, intenzivnije saradnje na polju suzbijanja elementarnih nepogoda – sve to može biti osnov za vojnu saradnju u nekom trenutku. Ali na osnovu onoga što se sada dešava sa NIS-om i što je dogovoreno, njihov zaključak je svakako preuranjen. Šojguevo ministarstvo se naprosto bavi totalno drugim stvarima. Naravno, elementarne nepogode su svakako povezane sa sektorom bezbednosti. Sama činjenica da se ta baza uspostavlja, ne može da predstavlja nikakav indikator uspostavljanja vojne saradnje.“
Čarls Hejman, britanski stručnjak za bezbednost i urednik časopisa Jane’s Defence Armies, smatra da Rusija još nema vazduhoplovne kapacitete – avione i helikoptere – koji veoma brzo mogu savladavati velike razdaljine i da ih neće uskoro ni imati jer to podrazumeva velika ulaganja, zbog čega centar ne može brzo postati vojna baza. A o motivima ruske i srpske strane za otvaranje humanitarog centra u Nišu za Radio Slobodna Evropa kaže:
“Mislim da je to pre diplomatski ili politički signal Moskve koji otprilike poručuje - ako Amerikanci budu angažovali značajne snage u ovom regionu, onda bismo i mi mogli početi da se više angažujemo.”
Više u intervjuu sa vojim analitičarem STRATFOR-a Nathanom Hughesom
"U Srbiji neće biti vojnih baza, osim baza srpske vojske i zbog činjenice da smo proglasili vojnu neutralnost", rekao je Tadić u srijedu uveče za RTS.
Tadić je najavio da Srbija ima nameru da razvija odnose sa NATO unutar Partnerstva za mir, koja do sada nije dovoljno iskoristila, te dodao da će uskoro imenovati i ambasadora pri Alijansi i otvoriti kancelariju, kao što to imaju i Rusija i druge zemlje.
Predsednik Srbije kaže da srpsko-ruski Regionalni centar za vanredne situacije u Nišu neće imati veze sa vojnim prisustvom, nego će isključivo biti za intervencije u vanrendim situacijama.
On je naveo da Srbija ide ka članstvu EU, a da to nije moguće ako na svojoj teritoriji ima stranu vojnu bazu.
Tadić je istakao da će taj regionalni centar biti strategijski važan, s obzirom na požare, koji se dešavaju u regionu, navodeći da je zahvalan Rusiji što će deo svoje opreme i tehnologije za gašenje požara, u čemu ima veliko iskustvo, da stacionira u Srbiji.
On je rekao da će to podići kredibilitet Srbije, koja "treba da bude atraktivna zemlja za članstvo u EU", te da će je jedan takav centar učiniti atraktivnijom.
Stvarni uticaj ruskog Ministarstva za vanredne situacije
Američka agencija za strateške analize STRATFOR objavila je prošle sedmice da bi, Sporazumom Rusije i Srbije o osnivanju humanitarnog centra za reagovanje u vanrednim situacijama u Nišu, Moskva mogla da uspostavi svoju prvu vojnu bazu izvan teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza.
Potkrepljujući navode da centar za vanredne situacije u Nišu može postati ruska baza, STRATFOR otkriva da je rusko Ministarstvo za vanredne situacije, kojim već 15 godina predsedava Sergej Šojgu “sve osim beznačajnog ministarstva u vladi”. Dodaje da je Šojgu, “član moćnog ruskog Saveta za bezbednost, koji ima koren u direktoratu za strano vojno obaveštavanje, bolje poznato kao GRU, koje je jedno od majmoćnijih institucija u senci u Rusiji.
Šojguovo ministarstvo je, navodi STRATFOR, “nezvanično krilo GRU”, a njegove aktivnosti prevazilaze prirodne katastrofe jer je umešano i u suzbijanje ekstremističkih aktivnosti na Kavkazu. Ono, kako navodi ova agencija, ima i sopstvene paramilitarne snage.
Ekspert za bezbednost Zoran Dragišić ocenio je za RSE da su nalazi STRATFOR-a tačni i da bi niška baza mogla prerasti u rusku vojnu bazu.
„Svakako da bi taj humanitarni centar mogao vrlo lako prerasti u vojnu bazu. Treba imati u vidu da Ministarstvo za vanredne situacije ruske federacije raspolaže vrlo respektabilnim vojnim snagama, takozvanom unutrašnjom vojskom koja ima oko 50.000 pripadnika. Zatim raspolaže vazduhoplovstvom, mornaričkim jedinicama teškim naoružanjem. Oni se naravno bave prirodnim i tehničkim katastrofama, ali mislim da im to nije glavni posao“, kaže Dragišić i podseća:
Dragomir Anđelković, stručnjak za Rusiju, blizak časopisu Nova srpska politička misao, smatra, pak, da za sada nema osnova za zaključak STRATFOR-a o stvaranju vojne baze u Nišu.
Politički signal Moskve
„To sve što su oni rekli može donekle da bude tačno, a isto tako može da bude tačno i da tamo, gde Rusija uspostavlja, na primer u Venecueli, energetsku saradnju u vezi sa eksploatacijom naftnih polja, da i to sve može da se iskoristi ako bi splet okolnosti takav bio za vojnu saradnju. Svaka vrsta intenzivnije ekonomske saradnje, intenzivnije saradnje na polju suzbijanja elementarnih nepogoda – sve to može biti osnov za vojnu saradnju u nekom trenutku. Ali na osnovu onoga što se sada dešava sa NIS-om i što je dogovoreno, njihov zaključak je svakako preuranjen. Šojguevo ministarstvo se naprosto bavi totalno drugim stvarima. Naravno, elementarne nepogode su svakako povezane sa sektorom bezbednosti. Sama činjenica da se ta baza uspostavlja, ne može da predstavlja nikakav indikator uspostavljanja vojne saradnje.“
Čarls Hejman, britanski stručnjak za bezbednost i urednik časopisa Jane’s Defence Armies, smatra da Rusija još nema vazduhoplovne kapacitete – avione i helikoptere – koji veoma brzo mogu savladavati velike razdaljine i da ih neće uskoro ni imati jer to podrazumeva velika ulaganja, zbog čega centar ne može brzo postati vojna baza. A o motivima ruske i srpske strane za otvaranje humanitarog centra u Nišu za Radio Slobodna Evropa kaže:
“Mislim da je to pre diplomatski ili politički signal Moskve koji otprilike poručuje - ako Amerikanci budu angažovali značajne snage u ovom regionu, onda bismo i mi mogli početi da se više angažujemo.”
Više u intervjuu sa vojim analitičarem STRATFOR-a Nathanom Hughesom
