Vlasti u Srbiji najavile su vraćanje obaveznog vojnog roka bez navođenja relevantnih istraživanja o potrebi za takvom merom, dok se u razgovoru sa pojedinim građanima teško primećuje jednoglasna radost u vezi s pozivom vlasti na služenje u vojsci.
Branislav Popović iz Beograda smatra da je predlog "besmislen" budući da je vojska profesionalizovana u Srbiji.
"Verujem da je ovo samo politička igra i da (vlast) pokušava da skrene pažnju s nekih drugih stvari", kaže on za RSE.
Stevan je u dvadesetim godinama i navodi da nije služio vojsku jer za njegovu generaciju nije bila obavezna. Kaže da nije siguran da li je to dobar predlog imajući u vidu da je Srbija okružena NATO državama.
"U tom smislu ne znam šta to predstavlja. To nije loše za mlade ljude da se osposobe za neke elementarne stvari u životu. Neko kaže da je dva i po meseca malo, ali kad bi uveli na godinu dana, niko ne bi hteo da izostane toliko dugo iz 'realnog života'", smatra on.
Petar misli da su ljudi danas suviše preokupirani svojim obavezama da bi želeli da idu u vojsku.
"To je u redu za ljude koji ne rade i da ih tako (vojska) poduči nekim stvarima", kaže on.
Odluku o ponovnom uvođenju vojnog roka od sledeće 2025. godine donela je i susedna Hrvatska.
Vojni analitičar u Hrvatskoj Marinko Ogorec smatra da je odluka o uvođenju vojnog roka u Hrvatskoj doneta najviše radi podizanja opšte bezbednosne kulture, a da su motivi slični i u Srbiji.
"Očito se osjeća potreba da se vrati ta sigurnosna kultura, sigurnosno obučavanje dijela generacije kako bi se mogli snać u kriznim i nepredvidivim situacijama. Mladi ljudi ne znaju pružiti prvu pomoć", kaže Ogorec za RSE.
Ponovo u vojsku u Srbiji
Naredne, 2025. godine, prema najavama iz državnog vrha Srbije, biće ponovo uveden obavezni vojni rok koji je ukinut 1. januara 2011. godine.
Od tada se u vojsku ide samo dobrovoljno.
Da li će sve biti spremno za takav krupan potez nije još jasno, jer su mnoge stvari nepoznate – na primer, koliko će da košta "povratak na staro".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 14. septembra da je potpisao saglasnost za obavljanje redovnog vojnog roka u trajanju od 75 dana.
"Nije naša želja da bilo koga napadnemo, niti ćemo to da činimo. Ali naša želja je da odvratimo sve one koji nam svakoga dana besomučno prete", rekao je Vučić ne navodeći ko "preti" Srbiji.
Vučić je ranije u septembru rekao da će vojni rok biti obavezan za muškarce, a za žene dobrovoljan.
Premijer Miloš Vučević rekao je 13. septembra da je Vlada Srbije spremna da vrlo brzo Skupštini uputi predlog zakona o vraćanju vojnog roka, ako se postigne politički i društveni dogovor.
Ministarstvo odbrane Srbije nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o ovoj temi, između ostalog, šta podrazumeva obuka od 75 dana, za koje generacije je planirano uvođenje obaveznog vojnog roka, kao i zbog čega je u ovom trenutku to važno za Srbiju.
Naim Leo Beširi iz beogradskog Instituta za evropske poslove za RSE navodi da postoji bojazan kod jednog dela evropske javnosti da će se sukob između Rusije i Ukrajine proširiti, ali da rešenje za to ne vidi u uvođenju vojnog roka od dva i po meseca.
"Čak i da dođe do tih sukoba, taj rat neće pobediti tih 75 dana obučenih ljudi, nego diplomatija. Ovim 'ekskurzijama' (kratkim vojnim rokom) se ljudi pripremaju da budu topovsko meso", smatra Beširi.
Višegodišnja najava obaveznog vojnog roka
Namera da se vrati obavezan vojni rok nije došla iznenada. Zvaničnici Srbije u više navrata su to najavljivali navodeći različite razloge za to. Ti razlozi nisu uvek "vojnog karaktera".
Premijer Srbije Miloš Vučević, na primer, rekao je 15. septembra za TV Pink da će vojni rok trajati 75 dana "što ne remeti život, školovanje, studiranje, posao".
On je dodao da će "mame i tate biti suštinski zahvalni jer će vojska njihove sinove još bolje pripremiti za život, da dalje stasaju kao muškarci".
Dodao je da se profesionalni sastav ne ukida i da je on namenjen za najteže zadatke.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić o toj mogućnosti govorio je još 2018. uz opasku da će to zavisiti i od finansijskih mogućnosti.
"Sve radimo da bismo sačuvali mir, da preventivno možemo da delujemo protiv svakog ko bi pokušao da provede agresiju na nas", rekao je tada Vučić.
Bivši ministar odbrane Nebojša Stefanović istakao je 2021. godine kao jedan od ključnih razloga za to da se "Srbija opredelila da bude vojno neutralna zemlja i da je za to potrebna snažna vojska koja ima dovoljno kapaciteta za sve svoje misije, vojne i civilne".
Srbija se deklariše kao vojno neutralna, a vojnu neutralnost unela je i u Strategiju odbrane i Strategiju nacionalne bezbednosti, koje su usvojene u Skupštini 2019. godine. Srbija je retka država Zapadnog Balkana koja ne želi da se pridruži NATO-u.
Ideja uvođenja obaveznog vojnog roka konkretizovana je u januaru 2024. Tada je Generalštab Vojske Srbije pokrenuo inicijativu i predložio predsedniku Srbije uvođenje vojnog roka.
Predsednik Srbije, inače, prema Ustavu i Zakonu o vojsci komanduje Vojskom Srbije u ratu i miru.
'Dodvoravanje delu biračkog tela'
Naim Leo Beširi iz beogradskog Instituta za evropske poslove smatra da je najava vlasti o uvođenju obaveznog vojnog roka došla bez "stručne analize da li je takvo angažovanje građana Srbije potrebno".
"Očigledno je da pozivanje na vojsku u jednom delu javnog mnenja ubira plodove. U poslednjih deset godina je više puta ta priča potegnuta", kaže Beširi.
On dodaje da ovaj Vučićev potez izgleda kao "dodvoravanje jednom delu biračkog tela" u trenutku kada postoje društvena pitanja koja su "žarište", kao što su otpori dela građana i opozicije planovima vlasti da se na zapadu Srbije izgradi rudnik litijuma.
Njegovo mišljenje deli i Anton Tunja, penzionisani oficir slovenačke vojske i saradnik organizacije "Balkanska bezbednosna mreža", koji kaže da iza takve odluke treba da stoji ozbiljna analiza.
"Na sajtu Vojske Srbije, u delu gde se objavljuju javne rasprave, nema nijednog podatka od 2023. Rekao bih da je to nekako palo s neba", smatra on.
Tunja navodi da ne vidi jasan motiv za tu odluku imajući u vidu da je Srbija gotovo okružena članicama NATO-a. Od susednih zemalja, Bosna i Hercegovina i Kosovo nisu članice ove alijanse, ali su u tim državama prisutne snage NATO-a (EUFOR i KFOR).
"NATO ne spominje Srbiju kao mogući cilj ili bilo šta slično", kaže on.
Tunja smatra da to nije način da se u savremeno doba dođe do kadrova za vojsku.
"Možete doći do kadrova za vojsku kroz plaću, kroz benefite, ne možete dovesti regrute i misliti – njima će se to svidjet. Ili će regruti raditi neke poslove da bi profesionalci mogli biti slobodni, kao što je držanje straže ili čišćenje, ali onda to nije obuka", smatra on.
'Previše novca za ono što se dobija'
Iz Ministarstva odbrane Srbije nisu odgovorili na upit RSE kolika su predviđena izdvajanja za ponovno uvođenje vojnog roka.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 2018. izašao sa procenom da bi ponovno vraćanje obaveznog vojnog roka koštalo od 90 do 130 miliona evra godišnje u zavisnosti od toga da li bi obuka trajala tri ili šest meseci.
Penzionisani oficir slovenačke vojske Anton Tunja smatra da je vraćanje obaveznog vojnog roka skupo imajući u vidu rezultate tog poteza.
"To je previše novca za ono što se dobija. To je moje iskustvo iz slovenačke vojske. Bolje imat odeljenje profesionalnih vojnika vrhunski osposobljenih nego četu regruta", kaže on dodajući da je potrebno izdvojiti oko 460 miliona evra samo za plate 100.000 regruta, imajući u vidu da će minimalna zarada 2025. iznositi 460 evra.
To je oko trećina budžeta Vojske Srbije iz 2024.
On dodaje da je period od 75 dana kratak za ozbiljnu vojnu obuku.
"Vi za 60 dana plus 15 dana obuke ne možete napraviti dobrog vojnika koji će ići na bojno polje. Profesionalac u Sloveniji, na primer, ima obuku tri po mjeseca i posle svojom četom godinu dana to usavršava. Tako se stvara organizacija u kojoj (vojnici) vjeruju jedan drugom", kaže on.
Za Neim Leo Beširija iz Instituta za evropske poslove ovaj predlog otvara više problema, između ostalog, kapaciteta za održavanje vojne obuke, ali i novčanih izdvajanja.
"Mi tu govorimo o platama tih vojnika, oficira koji bi to vodili, resursa koji su tu potrebni, uključujući i renoviranje kasarni od kojih su neke prodate nakon što je ukinut vojni rok i vojska profesionalizovana", kaže on dodajući da je, na primer, stambeno naselje "Stepa Stepanović" u Beogradu izgrađeno na lokaciji nekadašnje istoimene bivše kasarne.
On smatra da je bolje da se ta sredstva ulože u dalju profesionalizaciju vojske i "bolju kampanju" za regrutaciju profesionalaca.
Kako je Hrvatska vratila vojni rok?
Susedna Hrvatska, kako je najavljeno u avgustu, od 1. januara 2025. godine započinje obavezno služenje vojnog roka koje će trajati dva meseca.
Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić rekao je u avgustu da "okolnosti u kojima se nalazimo sigurnosno nam ne dopuštaju da na tome idemo štedjeti".
On je ranije u junu rekao da će naknade za vojnike koji služe obavezni vojni rok biti 900 evra.
Penzionisani oficir slovenačke vojske Anton Tunja ne vidi, kako kaže, racionalne razloge za tu odluku.
"Ni u Hrvatskoj nema neke analize ugroženosti (koja pokazuje) da je sigurnost narušena. U Hrvatskoj to posebno nije racionalno jer je članica NATO-a", smatra Tunja.
Vojni analitičar Marinko Ogorec takođe navodi da još uvek nema konkretnih detalja kako će vojni rok u Hrvatskoj izgledati, ali da je za dva meseca moguće naučiti "osnove zaštite i korištenje osnovnog naoružanja".
"Verovatno su razlozi (za to) u Srbiji i Hrvatskoj slični. I Srbija shvaća da bi trebalo povećati sigurnosni tonus stanovništva kako bi se na neki način ono osposobilo za krizne situacije. Vidimo ovo što se događa po cijeloj Evropi, strahovite klimatske promene, poplave sa mnogo štete", navodi on dodajući je u tim situacijama potrebno da stanovništvo bude pripremljeno.
Evropske zemlje koje, prema podacima organizacije Demostat iz 2021. nisu ukidale obavezan vojni rok su Švajcarska, Norveška, Danska, Finska, Austrija, Turska, Estonija, Rusija, Belorusija, Ukrajina, Grčka i Kipar.
