Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelyi (Varhelji) je ocenio da su u Crnoj Gori neophodni izbori kako bi se formirala stabilna vlada koja bi nastavila sa reformskim procesom koji je neophodan za proces evropskih integracija.
"Ovih dana je teško znati ko je u opoziciji, a ko u vlasti u Crnoj Gori. Ja se obraćam svima i pokušavam da ubedim sve da imamo izbore. Mislim da je do sada poruka u Podgorici i vrlo je jasno da zemlja gubi veoma dragoceno vreme", poručio je Varhelyi koji je govorio na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta (EP).
Osvrnuo se na najavljeno glasanje za sudije ustavnog suda u Crnoj Gori 27. februara, te izneo nadu da će to glasanje deblokirati i izbore, jer je zemlji "preko potrebna jaka vlada i jako je potreban rad da bi se brzo nastavilo dalje".
Varhelyi je upozorio da je Crna Gora propustila više od tri godine bez napetka u pristupnim pregovorima.
"Crna Gora je zemlja koja ima sva poglavlja otvorena u insitucionalnom dijelu, i bila je predvodnik procesa pregovora. Nažalost, usled rezultata izbora i unutrašnjih političkih podela, Crna Gora nije uspela da dobije jasnu većinu u vladi i da ispuni ono što se traži kao sljedeći stepen u napretku u pregovorima“, naveo je Varhelyi u EP.
Spomenuo je da su u skupštini Crne Gore, u proceduri amandmani koji su protiv preporuka Venecijanske komisije i čini se, kako je naglasio, da se ne primičemo ispunjenju ključnih prioriteta.
Crna Gora se nalazi u ozbiljnoj institucionalnoj krizi.
Od septembra prošle godine blokiran je Ustavni sud Crne Gore, jer od sedam sudija ima samo troje zbog čega ne može da odlučuje o ustavnim žalbama niti mogu da se okončaju izborni procesi bez odluka tog suda.
Vlada Crne Gore od avgusta prošle godine funkcioniše bez poverenja parlamenta.
Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i ostali zapadni partneri već mesecima apeluju na političke subjekte u Crnoj Gori da se dogovore o deblokadi institucija, pre svega Ustavnog suda, kako bi se organizovali prevremeni izbori.
U međuvremenu, u Skupštini Crne Gore počela je nova procedura za izbor četvoro nedostajućih sudija Ustavnog suda, jer se na konkurs prijavilo 27 pravnika. Sudije bira parlament dvotrećinskom većinom, što znači da osim parlamentarne većine za kandidate mora da glasa i deo opozicije.
