Šef Pentagona Lojd Ostin (Lloyd Austin) je 14. februara izjavio da će SAD podržavati Ukrajinu kako kratkoročno, tako i u dugoročnoj perspektivi.
Izjava je došla u trenutku kada zakon kojim se dodjeljuju dodatna sredstva za pomoć Kijevu još nije prihvaćen u Kongresu.
"Stajanje po strani dok se Ukrajina bori za svoj opstanak nije opcija. Ukrajina se neće predati, a nećemo ni mi", rekao je Ostin članovima Kontakt grupe za odbranu Ukrajine (UDCG) 14. februara, razgovarajući sa njima virtuelno iz svoje kuće u Vašingtonu.
Američki ministar odbrane imao je onlajn razgovore sa NATO saveznicima o podršci Ukrajini pošto se bliži druga godišnjica ruske invazije, prenosi Glas Amerike.
Ostin je prvobitno planirao da otputuje u Brisel da se sastane sa grupom, ali je ostao u Sjedinjenim Državama zbog još jedne hospitalizacije zbog nehirurških zahvata. Otpušten je iz bolnice u utorak.
"U dobrom sam stanju i moja prognoza kada je reč o lečenju od raka ostaje odlična“, rekao je grupi dok se izvinio što nije bio lično na sastanku.
SAD nisu poslale nikakvu vojnu pomoć Ukrajini od kraja decembra, kada je ponestalo sredstava.
Senat je u utorak usvojio paket pomoći od 95 milijardi dolara koji uključuje više od 60 milijardi dolara za Ukrajinu, ali se zakonski predlog suočava sa protivljenjem u Predstavničkom domu predvođenom republikancima koji žele da "vežu" ovu pomoć sa novim propisima koji bi pojačali pograničnu kontrolu na jugu i migracije.
Pit Sešns, republikanski kongresmen je za Glas Amerike rekao da su "demokrate u Senatu usvojile dobar zakon o finansiranju za podršku Ukrajini u njenim potrebama".
On je kazao da su posle raspada Sovjetskog Saveza, Sjedinjene Države pristale da podrže Ukrajinu u budućnosti i još uvek imaju tu obavezu.
"Ta budućnost nije došla za 300 godina, već posle 30", kazao je Sešns.
Sešns je rekao i da misli da će senatski predlog u ovom ili onom obliku proći u Predstavničkom domu.
"Biće potreban kompromis, sa naše, republikanske strane i nadam se da će doći do toga", naveo je on, dodajući da je ovo hitno pitanje, baš kao i republikanski zahtev za pojačanom kontrolom granice i imigranata u Teksasu.
UDCG okuplja zvaničnike iz više od 50 zemalja kako bi koordinisali napore u Ukrajini, ali postoji neizvesnost kada bi SAD, najveći pružalac vojne pomoći Ukrajini, mogle obnoviti svoju podršku.
"Mislim da su neke od poruka koje ćete čuti jeste da će SAD biti uz Ukrajinu koliko god bude potrebno, ali nam je potrebno odobrenje Kongresa da nastavimo da šaljemo te paket pomoći“, rekla je zamenica portparola Pentagona Sabrina Sing novinarima na pitanje kakvu će poruku Ostin uputiti na razgovorima.
Ukrajinski zvaničnici zatražili su oružje za jačanje vazdušne odbrane zemlje dok Rusija nastavlja da napada gradove dronovima i projektilima.
Ministri odbrane NATO-a 15. februara se sastaju u Briselu, gde će rat u Ukrajini biti glavna tema razgovora.
"Saveznici nastavljaju da šalju velike isporuke oružja, opreme i municije", rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg novinarima 14. februara.
"Ova podrška čini stvarnu razliku. Uz našu pomoć, hrabri Ukrajinci su povratili polovinu teritorije koju je Rusija zauzela, otvorili koridor u Crnom moru i nanose velike gubitke ruskim snagama", naveo je.
Zakon, usvojen u Senatu, prosleđen je u donji dom Kongresa. Uključuje 61 milijardu dolara za Ukrajinu, 14 milijardi dolara – za Izrael i 4,83 milijarde dolara – za podršku partnera SAD u regionu Indo-tihookeanskom regionu, uključujući Tajvan.
Pored toga, planira se izdvajanje 9,15 milijardi dolara za humanitarnu pomoć civilnom stanovništvu Gaze i Zapadne obale.
