Ukrajinski zvaničnici su u petak, 10. juna, zatražili veću pomoć Zapada, uključujući bržu isporuku oružja za odbijanje bolje naoružanih ruskih snaga u kritičnom trenutku u bici na istoku.
Teške borbe se i dalje vode u Severodonjecku, gradu na istoku koji je postao jedno od najvećih poprišta u ratu čije se posledice osećaju i u svetu.
Hronična glad mogla bi da pogodi još 19 miliona ljudi širom sveta sledeće godine zbog smanjenog izvoza pšenice i drugih prehrambenih proizvoda iz Ukrajine i Rusije, saopštila je agencija Ujedinjenih nacija za hranu.
Ukrajinski poljoprivrednici rizikuju živote, dok se nazire globalna kriza
Ukrajinski zvaničnici su rekli da su zabrinuti zbog širenja smrtonosne kolere i dizenterije u Mariupolju na jugu zemlje, gde desetine hiljada civila žive u ruševinama nakon što su ruske snage osvojile ovaj grad prošlog meseca posle nemilosrdne opsade.
U govoru video linkom na konferenciji u Kopenhagenu, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je zatražio da se njegova zemlja prihvati kao deo Zapada uz obavezujuće garancije za zaštitu.
"Evropska unija može da povuče istorijski korak koji će dokazati da reči o tome da narod Ukrajine pripada evropskoj porodici nisu samo slovo na papiru," rekao je on, tražeći od Evropske unije da prihvati Ukrajinu kao kandidata za članstvo.
Tokom posete Lvivu na zapadu Ukrajine, nemački ministar zdravlja Karl Lauterbah rekao je da će njegova zemlja pomoći u izgradnji centara za lečenje ranjenika, doniranje protetskih udova i raspoređivanje lekara, jer je Ukrajini potrebna "humanitarna pomoć isto tako hitno kao ... naša vojna podrška".
S obzirom da se rat na istoku sada prvenstveno vodi artiljerijom u čemu je Rusija nadmoćnija od Ukrajine, zvaničnici u Kijevu ističu da bi se tok događaja mogao preokrenuti samo ako Zapad ispuni obećanja da će poslati dodatno i modernije oružje, uključujući raketne sisteme koje su Vašington i druge zemlje obećale.
"Ovo je sada artiljerijski rat," rekao je Vadim Skibicki, zamenik šefa ukrajinske vojne obaveštajne službe za britanski list Gardijan.
"Sve sada zavisi od toga šta će nam Zapad dati. Rusija raspolaže sa 10-15 artijlerijskih oruđa naspram jednog ukrajinskog," istakao je Skibicki.
Leševi zagađuju vodu
Rusija je koncentrisala svoje trupe u nastojanju da osvoji Severnodonjeck, nadajući se da će osvojiti celu regiju Luganjsk, koja teži otcepljenju od Ukrajine zajedno sa susednom oblašću Donjeck – teritorije poznate kao Donbas gde su se proruski separatisti pobunili protiv vlasti u Kijevu.
Ukrajinske trupe su se uglavnom povukle iz stambenih delova grada, ali nisu napustile svoje uporište na istočnoj obali reke Siverski Donjec. Ruske snage deluju sa severa i juga u pokušaju da opkole Ukrajince, ali su do sada ostvarile ograničen napredak.
Obe strane kažu da su nanele ogromne žrtve onoj drugoj u bici za Severodonjeck.
Ukrajinski gradonačelnik Mariupolja koji kontroliše Rusija, koji sada radi izvan južne luke nakon skoro tromesečne opsade u kojoj je na hiljade ljudi ubijeno, rekao je da bi još hiljade tamo moglo da umre od bolesti.
Ruske okupacione snage nisu uspele da pravilno zbrinu tela u gradu, koja trule po toplom vremenu i kiši, zagađujući vodovod, rekao je Vadim Bojčenko.
"Izbila je dizenterija i kolera... (koje) će odneti još nekoliko hiljada građana Mariupolja," kazao je Bojčenko.
Ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo je u februaru "specijalnu vojnu operaciju" u Ukrajini, tvrdeći da je cilj razoružanje i "denacifikuja" Ukrajine. Kijev i njegovi saveznici to nazivaju ničim izazvanim agresijom u cilju zauzimanja teritorije.
Ukrajina je saopštila da je Putinov govor u četvrtak – u kome je povukao paralelu između, kako je nazvao, nastojanja da povrati ruske zemlje i istorijskih dostignuća cara Petra Velikog – dokaz da je cilj Moskve osvajanje.
"Putinovo priznanje o oduzimanju zemlje i poređenje sebe sa Petrom Velikim dokazuju: nije bilo ’sukoba‘, samo krvavo otimanje zemlje pod izmišljenim izgovorom za genocid nad ljudima," napisao je na Tviteru pomoćnik Zelenskog Mihail Podoljak.
Izvor: Reuters
