Vođa konzervativaca Antonis Samaras vratio je predsedniku Grčke Karolosu Papuljasu mandat za sastavljanje vlade i rekao je da nisu uspeli njegovi pokušaji da ubedi lidere svih stranka koje bi mogle biti otvorene za učešće u koalicionoj vladi.
"Uradili smo sve što smo mogli... Poslali smo predlog svim strankama koje su mogle učestvovati, ali su one ili odbile da učestvuju ili su postavile uslove učešća koje drugi nisu prihvatili", rekao je Samaras.
Rekao je da mu je cilj bio da Grčka ostane u evrozoni i da se ponovo pregovora o merama koje su neophodne za paket pomoći.
Papuljas sada treba da ponudi mandat lideru Radikalne leve koalicije (Siriza) Aleksisu Ciprasu koji ima tri dana da pokuša da sastavi vladajuću koaliciju. Ako i njemu ne pođe za rukom da obrazuje vladu, onda mandat ide trećeplasiranom PASOK-u i ako dogovor o vladi ne bude postignut, izbori bi mogli biti raspisani već za sledeći mesec.
Cipras je odbacio mogućnost učešća njegove koalicije u vladi s konzervativcima koji su potpisali mere štednje.
Samaras je u ponedeljak popodne imao odvojene sastanke s predsednikom radikalne levice Sirize Aleksom Ciprasom koja je osvojila 16,78 posto biračkih glasova, s čelnikom PASOK-a Evangelosom Venizelosom (13,18 posto) i s Fotisom Kouvelisom, šefom manje, proeuropski orijentisane Demokratske levice koja je osvojila 6,1 posto biračkih glasova. Sva tri lidera ranije su rekla da ne veruju da će koalicija biti formirana.
Postoji mogućnost da će predsednik Papuljas na kraju pozvati čelnike najvećih stranaka i na zajednički sastanak i od njih tražiti da formiraju vladu nacionalnog jedinstva. Ukoliko svi dogovori propadnu, Grčku očekuju novi izbori u junu.
Komentarišući rezultate grčkih izbora, koji su zajedno sa francuskim signalizirali odbacivanje mera štednje EU, nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da ekonomske reforme u zemlji imaju “iznimnu važnost”.
Portparolka Evropske komisije Pia Arenkilde Hansen je rekla da Brisel očekuje da će nova grčka vlada poštovati prethodno postignute dogovore.
Prema izveštaju ekonomskih stručnjaka, sa ovakvim rezultatima izbora, povećala se šansa da Grčka u narednih 18 meseci napusti evrozonu. Ta verovatnoća sada iznosi od 50 do 75 odsto, pišu u izveštaju od 7. maja ekonomski analitičari Citigroupa, Đulijeme Menuet i Jirgen Mihels. Uoči izbora, taj rizik nije prelazio 50 odsto.
“Svaka zemlja može da donese odluku o izlasku iz evrozone, pa tako i Grčka. Samo morate znate šta to onda znači - Grci će to morati uzeti u razmatranje”, rekao je austrijski kancelar Verner Fajman u razgovoru za državni radio ORF u ponedeljak.
Grčko tržište deonica u ponedeljak je oslabilo čak 6,2 odsto, spustivši se na najniži nivo od sredine januara, a grčki bankarski sektor izgubio je na vrednosti čak 14 posto.
Dan nakon izbora vrednost eura je pala na najnižu vrednost u poslednja tri meseca, a srušile su se i evropske berze.
Uz pobedu socijaliste Fransoa Olanda u Francuskoj, grčki ishod tera evropske čelnike na razmišljanje i “hitno usvajanje konkretnih mera za privredni rast”, saopštio je italijanski premijer Mario Monti.
Nova demokratija i PASOK, dve stranke koje su činile dosadašnju koaliciju nacionalnog jedinstva, pojačanu vanstranačkim stručnjacima, kako bi uvele i sprovele stroge mere štednje, zajedno nisu osvojile dovoljan broj mandata za sastav nove koalicije.
Koalicija s trećom strankom biće teška zadaća, budući da su se sve ostale parlamentarne stranke jasno rekle da su protiv nastavka štednje koju diktiraju EU i MMF.
"Uradili smo sve što smo mogli... Poslali smo predlog svim strankama koje su mogle učestvovati, ali su one ili odbile da učestvuju ili su postavile uslove učešća koje drugi nisu prihvatili", rekao je Samaras.
Rekao je da mu je cilj bio da Grčka ostane u evrozoni i da se ponovo pregovora o merama koje su neophodne za paket pomoći.
Papuljas sada treba da ponudi mandat lideru Radikalne leve koalicije (Siriza) Aleksisu Ciprasu koji ima tri dana da pokuša da sastavi vladajuću koaliciju. Ako i njemu ne pođe za rukom da obrazuje vladu, onda mandat ide trećeplasiranom PASOK-u i ako dogovor o vladi ne bude postignut, izbori bi mogli biti raspisani već za sledeći mesec.
Cipras je odbacio mogućnost učešća njegove koalicije u vladi s konzervativcima koji su potpisali mere štednje.
Samaras je u ponedeljak popodne imao odvojene sastanke s predsednikom radikalne levice Sirize Aleksom Ciprasom koja je osvojila 16,78 posto biračkih glasova, s čelnikom PASOK-a Evangelosom Venizelosom (13,18 posto) i s Fotisom Kouvelisom, šefom manje, proeuropski orijentisane Demokratske levice koja je osvojila 6,1 posto biračkih glasova. Sva tri lidera ranije su rekla da ne veruju da će koalicija biti formirana.
Postoji mogućnost da će predsednik Papuljas na kraju pozvati čelnike najvećih stranaka i na zajednički sastanak i od njih tražiti da formiraju vladu nacionalnog jedinstva. Ukoliko svi dogovori propadnu, Grčku očekuju novi izbori u junu.
Komentarišući rezultate grčkih izbora, koji su zajedno sa francuskim signalizirali odbacivanje mera štednje EU, nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da ekonomske reforme u zemlji imaju “iznimnu važnost”.
Portparolka Evropske komisije Pia Arenkilde Hansen je rekla da Brisel očekuje da će nova grčka vlada poštovati prethodno postignute dogovore.
Prema izveštaju ekonomskih stručnjaka, sa ovakvim rezultatima izbora, povećala se šansa da Grčka u narednih 18 meseci napusti evrozonu. Ta verovatnoća sada iznosi od 50 do 75 odsto, pišu u izveštaju od 7. maja ekonomski analitičari Citigroupa, Đulijeme Menuet i Jirgen Mihels. Uoči izbora, taj rizik nije prelazio 50 odsto.
“Svaka zemlja može da donese odluku o izlasku iz evrozone, pa tako i Grčka. Samo morate znate šta to onda znači - Grci će to morati uzeti u razmatranje”, rekao je austrijski kancelar Verner Fajman u razgovoru za državni radio ORF u ponedeljak.
Grčko tržište deonica u ponedeljak je oslabilo čak 6,2 odsto, spustivši se na najniži nivo od sredine januara, a grčki bankarski sektor izgubio je na vrednosti čak 14 posto.
Dan nakon izbora vrednost eura je pala na najnižu vrednost u poslednja tri meseca, a srušile su se i evropske berze.
Uz pobedu socijaliste Fransoa Olanda u Francuskoj, grčki ishod tera evropske čelnike na razmišljanje i “hitno usvajanje konkretnih mera za privredni rast”, saopštio je italijanski premijer Mario Monti.
Nova demokratija i PASOK, dve stranke koje su činile dosadašnju koaliciju nacionalnog jedinstva, pojačanu vanstranačkim stručnjacima, kako bi uvele i sprovele stroge mere štednje, zajedno nisu osvojile dovoljan broj mandata za sastav nove koalicije.
Koalicija s trećom strankom biće teška zadaća, budući da su se sve ostale parlamentarne stranke jasno rekle da su protiv nastavka štednje koju diktiraju EU i MMF.