Turski političar i aktivista Edževit Piroglu (Ecevit Piroğlu), koji se nalazio u Prihvatilištu za strance kod Beograda i nije imao slobodu kretanja, prebačen je u bolnicu.
Piroglu od sredine februara štrajkuje glađu, jer od januara 2024. nema slobodu kretanja, iako je nekoliko meseci ranije Apelacioni sud odbio njegovo izručenje matičnoj državi.
On je nekadašnji predvodnik Socijalističke demokratske partije (Sosyal Demokrasi Partisi, SDP), nekadašnji direktor Asocijacije za ljudska prava (İnsan Hakları Derneği, İHD) i nekadašnji direktor redakcije političkog časopisa Genç Devrimci.
Turska ga sumnjiči za članstvo u oružanoj terorističkoj organizaciji i oružanu paljbu na način da se izazove strah, kao i za pokušaj teške pljačke i teško oštećenje imovine.
Apelacioni sud u Beogradu je juna 2023. zaključio da nisu dostavljeni dokazi koji ukazuju na postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivična dela za koja se izručenje traži i preinačio prvostepeno rešenje Višeg suda o izručenju.
Advokat Milan Vuković je 10. maja uputio zahtev da se Edževit Piroglu prebaci na bolničko lečenje.
Iz pravnog tima Piroglua za Radio Slobodna Evropa (RSE) kažu da je do premeštanja u bolnicu došlo tek nakon što je podnet zahtev Evropskom sudu za ljudska prava da izdaju Srbiji privremenu meru.
"Da ga prebace u bolnicu, jer se plašimo da ako mu se sloši tamo (u Prihvatilištu za strance) nema nikog da ga spasi. Nema sobe za lekarski pregled, a ne reanimatora i svega što se koristi kad čoveku stane srce, sloši mu se i tako dalje", kaže pravnik za ljudska prava Nikola Kovačević.
On dodaje da su u utorak ujutru dobili medicinski izveštaj u kom piše da je Piroglu odbio hospitalizaciju.
"Što je laž i što nije uradio sigurno, jer on traži hospitalizaciju, ali i da nastavi štrajk građu. To je jedan perfidni pokušaj, koji po meni oslikava jednu vrlo jednostavnu stvar, a to je da zaista neke nadležne organe ne interesuje da li će on da bude dobro ili neće", kaže Kovačević.
Iz Prihvatilišta za strance i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) nisu odgovorili na upit RSE o ovim tvrdnjama, kao ni o hospitalizovanju Piroglua.
Pravni tim Edževita Piroglua uputio je Evropskom sudu za ljudska prava dopis i naglasili da on želi da pređe na bolničko lečenje.
"Verovatno, kad je država to videla, ipak je odlučila na kraju da ga premesti u bolnicu, umesto to da uradi odmah, kao što je to normalno za svaku osobu", ističe Kovačević.
Pored zahteva advokata, sredinom maja je i organizacija za ljudska prava Amnesty International uputila poziv Srbiji da se Pirogluu omogući pristup adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti u ustanovi po izboru njegove porodice.
Kako objašnjava Nikola Kovačević, Edževit Piroglu je u lošem zdravstvenom stanju, a njegova težina je skoro 47 kilograma.
Ističe da se nada da će Evropski sud za ljudska prava doneti odluku da drže Piroglua u bolnici "dokle god postoje zdravstveni razlozi".
"Mi hoćemo da on ima 24-časovni nadzor od strane zdravstvenog osoblja u ovoj fazi štrajka glađu, gde je on polusvestan, dehidriran, teško se kreće", kaže on.
Dodaje, međutim, da je Piroglu svestan i orijentisan po nalazima lekara.
"Ali tim lekarskim pregledima ne prisustvujemo ni mi kao njegovi pravni zastupnici, a sumnjam da obezbeđuju prevodioca. Ja nakon jutrašnjeg izveštaja ne verujem u potpunosti u kredibilitet tih nalaza koji se proizvode u odnosu na njega, a kada se ti pregledi dešavaju unutar Prihvatilišta za strance", kaže Kovačević.
On naglašava da je ovo drugi put da Piroglu štrajkuje od kad je u Srbiji.
Piroglu je ranije, tokom 2022. godine, štrajkovao glađu zbog neizvesnosti da li će biti izručen Turskoj od strane Srbije.
Tada je štrajkovao više meseci, a deo ovog perioda je proveo u bolnici.
U Prihvatilištu za strance kao 'bezbednosni rizik'
Kako piše u Rešenju MUP-a, koje je 8. aprila dostavljeno advokatu Piroglua, a u koje je RSE imao uvid, Edževit Piroglu predstavlja "neprihvatljiv bezbednosni rizik".
Iz MUP-a nisu odgovorili na upite RSE zašto se Edževit Piroglu nalazi u Prihvatilištu, kao ni da li se protiv njega vodi neki postupak.
Prema Zakonu o strancima, smeštaj stranca u prihvatilište određuje se ako se on nalazi u postupku vraćanja u zemlju iz koje dolazi ili prinudnog izlaska iz Srbije, kao i ako postoji rizik da neće biti dostupan nadležnima da bi se taj postupak odvio.
Takođe, stranac može biti smešten u prihvatilište i ukoliko predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik za Srbiju i njene građane.
U prihvatilištu strani državljanin ne može da boravi duže od 180 dana.
