Turski premijer Redžep Tajip Erdogan rekao je u četvrtak da njegova zemlja nema nameru da započne rat, nakon što je parlament u Ankari odobrio vojnu akciju unutar Sirije.
Erdogan je naglasio da je odobrenje vojne akcije čisto odbrambeni postupak, ali i upozorio da ne treba testirati odlučnost njegove zemlje.
"Nikada ne bi bili zainteresovani za nešto kao što je pokretanje rata. Turska je sposobna da brani svoje građane i granice. Niko ne bi trebao da pokuša i testira našu odlučnost po tom pitanju", rekao je Erdogan.
Prema pojedinim izveštajima, nekoliko hiljada ljudi okupilo se na trgu Taksim u Istanbulu kako bi protestovali protiv rata. Drugi manji antiratni protesti održani su u Izmiru, Mersinu, Ekisehiru i drugim gradovima.
Turski parlament je nešto ranije odobrio vojnu akciju kao odgovor na sirijsko smrtonosno granatiranje grada Akčakale, gde su od eksplozija poginule dve žene i troje dece. Ankara je odgovorila granatiranjem meta unutar Sirije po prvi put od početka nemira pre 18 meseci.
Parlament je usvojio sa 320 glasova "za" i 129 "protiv" odobrenje vojnicima da pokreću prekogranične operacije protiv Sirije i napade na mete u Siriji u periodu od godinu dana.
"Ovo je rezolucija koja bi trebalo da zaštiti nacionalnu bezbednost i suverenost Turske", rekao je Omer Čelik iz vladajuće turske Stranke pravde i razvoja.
Turska artiljerija nastavila je u četvrtak artiljerijske napade na sirijski distrikt Tel Abjad, 10 kilometara unutar sirijske teritorije.
"Artiljerijska vatra na Siriju nastavljena je u tri sata jutros", rekao je neimenovani izvor AFP-u u četvrtak ujutro U napadima je stradalo nekoliko sirijskih vojnika, tvrde aktivisti sirijske opservatorije za ljudska prava.
Sirijske vlasti uputile su "iskreno saučešće u ime sirijske vlade porodicama poginulih i turskom narodu" i istražuju odakle je potekla paljba, navodi sirijska državna agencija SANA, prenosi CNN.
Turska je poručila da nikada neće ostaviti bez odgovora slične provokacije protiv njene nacionalne bezbednosti. Turska televizija NTV rekla je da je turski radar detektovao pozicije sa kojih je ispaljena paljba ka Akčakaleu, i potom su one gađane.
"Nadam se da je ovo poslednja ludost Sirije. Sirija će biti pozvana na odgovornost", rekao je zamenik turskog premijera Bulent Arindž.
U sedištu NATO-a u Briselu održan je hitan sastanak na zahtev Turske, na kome je razmotren ovaj prekogranični incident. U saopštenju nakon sednice istaknuta je spremnost NATO-a da pruži podršku Turskoj u svakom pogledu.
Državni sekretar SAD Hilari Klinton izrazila je ljutnju zbog granatiranja iz Sirije i žaljenje zbog žrtava na turskoj strani, dok je nemačka kancelarka Angela Merkel u četvrtak pozvala na smirenost.
Generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozvao je sirijsku vladu da poštuje teritorijalni integritet suseda.
Portparol UN Martin Nesirski rekao je da je ovaj incident pokazao "ponovo kako sirijski konflikt preti ne samo bezbednosti sirijskog naroda već sve više nanosi štetu i susedima Sirije".
Ban je pozvao sirijsku vladu da okonča nasilje protiv vlastitog naroda, a sve strane u sukobu da smanje tenzije i krenu ka mirnom rešenju 18-mesečnog konflikta, u kome je, prema podacima organizacija za ljudska prava, poginulo najmanje 30.000 ljudi.
Erdogan je naglasio da je odobrenje vojne akcije čisto odbrambeni postupak, ali i upozorio da ne treba testirati odlučnost njegove zemlje.
"Nikada ne bi bili zainteresovani za nešto kao što je pokretanje rata. Turska je sposobna da brani svoje građane i granice. Niko ne bi trebao da pokuša i testira našu odlučnost po tom pitanju", rekao je Erdogan.
Prema pojedinim izveštajima, nekoliko hiljada ljudi okupilo se na trgu Taksim u Istanbulu kako bi protestovali protiv rata. Drugi manji antiratni protesti održani su u Izmiru, Mersinu, Ekisehiru i drugim gradovima.
Turski parlament je nešto ranije odobrio vojnu akciju kao odgovor na sirijsko smrtonosno granatiranje grada Akčakale, gde su od eksplozija poginule dve žene i troje dece. Ankara je odgovorila granatiranjem meta unutar Sirije po prvi put od početka nemira pre 18 meseci.
Parlament je usvojio sa 320 glasova "za" i 129 "protiv" odobrenje vojnicima da pokreću prekogranične operacije protiv Sirije i napade na mete u Siriji u periodu od godinu dana.
"Ovo je rezolucija koja bi trebalo da zaštiti nacionalnu bezbednost i suverenost Turske", rekao je Omer Čelik iz vladajuće turske Stranke pravde i razvoja.
Turska artiljerija nastavila je u četvrtak artiljerijske napade na sirijski distrikt Tel Abjad, 10 kilometara unutar sirijske teritorije.
"Artiljerijska vatra na Siriju nastavljena je u tri sata jutros", rekao je neimenovani izvor AFP-u u četvrtak ujutro U napadima je stradalo nekoliko sirijskih vojnika, tvrde aktivisti sirijske opservatorije za ljudska prava.
Sirijske vlasti uputile su "iskreno saučešće u ime sirijske vlade porodicama poginulih i turskom narodu" i istražuju odakle je potekla paljba, navodi sirijska državna agencija SANA, prenosi CNN.
Turska je poručila da nikada neće ostaviti bez odgovora slične provokacije protiv njene nacionalne bezbednosti. Turska televizija NTV rekla je da je turski radar detektovao pozicije sa kojih je ispaljena paljba ka Akčakaleu, i potom su one gađane.
"Nadam se da je ovo poslednja ludost Sirije. Sirija će biti pozvana na odgovornost", rekao je zamenik turskog premijera Bulent Arindž.
U sedištu NATO-a u Briselu održan je hitan sastanak na zahtev Turske, na kome je razmotren ovaj prekogranični incident. U saopštenju nakon sednice istaknuta je spremnost NATO-a da pruži podršku Turskoj u svakom pogledu.
Državni sekretar SAD Hilari Klinton izrazila je ljutnju zbog granatiranja iz Sirije i žaljenje zbog žrtava na turskoj strani, dok je nemačka kancelarka Angela Merkel u četvrtak pozvala na smirenost.
Generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozvao je sirijsku vladu da poštuje teritorijalni integritet suseda.
Portparol UN Martin Nesirski rekao je da je ovaj incident pokazao "ponovo kako sirijski konflikt preti ne samo bezbednosti sirijskog naroda već sve više nanosi štetu i susedima Sirije".
Ban je pozvao sirijsku vladu da okonča nasilje protiv vlastitog naroda, a sve strane u sukobu da smanje tenzije i krenu ka mirnom rešenju 18-mesečnog konflikta, u kome je, prema podacima organizacija za ljudska prava, poginulo najmanje 30.000 ljudi.
