Građani država regiona najveći broj predstavki ustavnim sudovima predaju zbog zaštite prava na pravično sudjenje, ali se masovne aplikacije odnose i na ratne odštete i staru deviznu štednju - rečeno je na Konferenciji o ustavnosudskoj zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja se održava u Budvi povodom obilježavanja 50 godina od osnivanja Ustavnog suda Crne Gore. Evropski i predstavnici međunarodnih instanci poručuju da ustavni sudovi moraju biti mali strazburški sudovi, jer je cilj evropske Konvencije o ljudskim pravima da se primijeni prvenstveno na unutrašnjim, nacionalnim novoima ustavno-pravne prakse.
Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu je prošle godine podneseno 1.062 predstavki protiv države Crne Gore od strane fizičkih i pravnih lica i nevladinih organizacija na osnovu člana 34 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Tokom 2013. je od 700 predstavki 671 odbijena kao neosnovana, odbačena ili brisana sa liste. U 19 slučajeva je Evropski sud utvrdio povredu barem jednog od konvencijskih prava. Tokom konferencije u Budvi objavljena je i presuda u slučaju "Ćapin protiv Crne Gore", koji se odnosio na tužbu zbog povrede slobode izražavanja, objavio je sudija Evropskog suda za ljudska prava Nebojša Vučinić.
"Naš sud nije direktno zaključio da li je ustavna žalba efektivan ili ne pravni lijek, ali je na posredan način ukazao da smo samo na korak od toga da po pitanju nekih prava i po pitanju određene prakse Ustavnog suda Crne Gore priznamo efektivnost ustavne žalbe, što je u kranjoj liniji najviša potvrda legitimiteta djelovanja Ustavnog suda."
Učesnici "Konferencije o ustavnosudskoj zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda" kažu da gradjani najveći broj žalbi podnose smatrajući da im je uskraćeno pravo na pravično suđenje. No, u slučaju BIH, najčešćim razlozima treba dodati ratnu štetu i staru deviznu štednju, kaže sudija Mato Tadić i navodi primjere iz prakse.
"U predmetima stare devizne štednje, Ustavni sud je zaključio da je Bosna i Hrecegovina odgovorna za neispunjenje pozitivne obveze da delotvorno zaštiti prava apelanata na imovinu. Mi nismo mogli donijeti odluku kojom bi naredili na primjer Ljubljanskoj banci, ili banci u Srbiji ili negdje drugo u Jugoslaviji, da isplati štednju, jer su van naše jurisdikcije. Ali smo zato naredili vlasti BiH kao pozitivnu obvezu u smislu zaštite imovinskih prava svojih građana da poduzme sve aktivnosti koje joj stoje na raspolaganju u procesima pregovora, sukcesije, kako bi se zaštitila imovinska prava građana BiH."
Zakoni o ustavnim sudovima država regiona moraju biti uskladjeni sa evropskom pravnom tekovinom, pa se govorilo i o nacrtu crnogorskog Zakona o Ustavnom sudu. Osim predstavnika Venecijanske komisije čiji je stav da ne treba ukidati mogućnost Ustavnom sudu da ukida presude redovnih sudova, predsjednica Ustavnog suda Srbije Vesna Ilić Prelić govori o iskustvu te zemlje.
"U jednom kratkom periodu, izmjenama zakona o Ustavnom sudu Srbije imali smo zakonsko rješenje koje uskraćuje mogućnost Ustavnom sudu da poništava sudske odluke, zbog razmišljanja zakonodavca da se time zadire u nezavinu sudsku vlast, i u to da sudsku odluku može preispitati samo nadležni viši sud. No, takvo zakonsko rješenje je egistiralo relativno kratko, jer je odlukom Ustavno suda utvrđeno da je u tom dijelu zakonska odredba nesaglasan sa Ustavom."
Evropska Unija postavlja pred ustavne sudove izazovan standard: ustavni sudovi trebaju biti mali strazburški sudovi u državama članicama Savjeta Evrope. Stoga sudija Evropskog suda za ljudska prava Nebojša Vučnić poziva sudske instance u Crnoj Gori da zajednički djeluju u primjeni standarda Evropske Konvencije o ljudskim pravima.
"Umjesto trošenja energije na prilično beskorisne sporove o tome ko je kome hijerarhijski nadređen, ovdje je pravo pitanje ko bolje primjenjuje standarde prakse Evropskog suda? Tu treba da se nadmeću i međusobno kontrolišu ustavni, vrhovni i redovni sudovi. Jer cilj Konvencije je da se ljudska prava primijene na unutrašnjem ustavno-pravnom planu, pa tek ako tu zakažu mehanizmi, da se ide pred sud u Strazburu."
Na konferenciji koja traje do subote, osim regionalnih, učestvuju predsjednici i sudije ustavnih sudova iz Rusije, Jermenije, Litvanije, Rumunije, Bugarske, te predstavnici Venecijanske komisije, Savjeta Evrope i Evropskog suda za ljudska prava iz Strazbura.
