Degradacija zemljišta utiče na nutritivni kvalitet hrane, te negativno utiče na mentalno zdravlje i opšte blagostanje, pokazalo je istraživanje gobalnog pokreta Save Soil, podržanog od UN organizacija, objavljeno je na Svetski dan zemljišta, 5. decembar.
"Zdravlje našeg zemljišta je jako povezano sa našim fizičkim i mentalnim zdravljem. Ignorisanje degradacije zemljišta nije samo ekološko pitanje; to je direktna pretnja globalnom javnom zdravlju. Organska materija u zemljištu je osnova za zdravo i živo zemljište, a njeno obnavljanje mora biti ključna tačka dnevnog reda COP16", kaže Praveena Sridhar, autor analize i glavni tehnički direktor Save Soil.
Dok se lideri okupljaju na COP16, UN konferenciji o bidiverzitetu od 2. do 13. decembra u Rijadu, koalicija 60 nevladinih organizacija predaće UN-u glavni izveštaj u kojem pozivaj svetske lidere da povrate zdravlje zemljišta kao ekološki i prioritet javnog zdravlja.
U izveštaju se upozorava da je 40% globalnog zemljišta degradirano, 90% površinskog sloja zemlje bi moglo biti degradirao do 2050. godine, ugrožavajući proizvodnju i kvalitet hrane za svetsku populaciju ljudi za koju se očekuje da će dostići 10 milijardi.
"Poljoprivrednici su u srcu rešenja. Potrebna im je finansijska podrška da usvoje regenerativnu poljoprivredu, koja ne samo da obnavlja zemljište, nego i osigurava otpornost na klimatske promene", rekla je Sridhar. "Ako ne reagujte sada, nesigurnost hrane će postati kriza veka."
Stručnjaci se zalažu za jednaku podršku poljoprivrednicima širom sveta, uključujući regione poput Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), gde preventivne akcije na manje degradiranim zemljištima mogu doneti značajne koristi.
Ključni nalazi nove analize "Zdravo tlo, zdravi ljudi" pokazuju vezu između nutritivne kvalitete hrana i neuhranjenosti. Analiza otkriva da je zemljište bogato organskim materijama dovodi do većeg prinosa useva i boljeg nutritivnog kvaliteta hrane. Studija upozorava da trenutni pad zdravlja zemljišta direktno doprinosi gubitku hranjivosti namirnica (sadržaj proteina u pšenici smanjen je za 23 odsto od 1955. do 2016. godine).
Hrana bogata hranljivim materijama takođe podržava mikrobiom creva, koji igra ključnu ulogu u regulisanje raspoloženja, imunološke funkcije i ukupnog mentalnog i fizičkog zdravlja.
Degradacija zemljišta stoga ubrzava globalnu pothranjenost, posebno "skrivenu glad", kada kvalitet hrane ne zadovoljava nutritivne zahteve. Analiza ističe da skrivena glad pogađa više od 50% dece mlađe od pet godina i 66% dece žene širom sveta.
Takođe kada je u pitanju mentalno zdravlje, zdrava zemljišta podržavaju proizvodnju hrane bogate hranljivim materijama neophodnim za mentalno zdravlje. Izveštaj naglašava da su nedostaci ključnih mikronutrijenata kao što su B1, B6 i B9 - često uzrokovani lošim zdravljem zemljišta - povezani sa mentalnim zdravljem i poremećajima kao što je depresija.
Loše zdravlje zemljišta je takođe povezano sa nedostatkom magnezijuma, gvožđa i cinka koji utiču na pravilno neurološko funkcionisanje. Veza između ljudskog bioma creva i proizvodnje serotonina i dopamina je dobro naučno utvrđena.
Save Soil (podržan od UNEP, UNCCD, IUCN, VFP, UNFAO između ostalih) je globalni pokret za rešavanje krize u zemljištu i podršku vladama u oblikovanju zdravstvene politike zemljišta.
Tokom poslednjih 30 godina, pokret je radio na velikim projektima u južnoj Indiji, podržavajući 250.000 farmera u prelasku na regenerativnu poljoprivredu.
