Samo par dana nakon pravosnažnosti presude Haškog tribunala hrvatskim generalima Gotovini i Markaču, tužilaštvo za ratne zločine Srbije počelo je samo da se bavi zločininima izvršenim u akciji "Oluja" i otvorilo šest novih predmeta na osnovu dokaza koje poseduje. Dok tužilac poručuje da se mora učiniti sve da zločini tokom "Oluje" ne ostanu nekažnjeni, nevladine organizacije, navode da za zločine u Oluji treba da se sudi u Hrvatskoj a da je na Srbiji da obelodani dokaze.
Tek što je Haški tribunal stavio tačku na slučaj hrvatskih generala i odbacio optužbe o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata hrvatskog državnog vrha sa ciljem uklanjanja srpskog civilnog stanovništva iz Krajine Tužilaštvo za ratne zločine Srbije pokušava na svoj način da se pozabavi onim što se događalo tokom akcije Oluja.
"Na taj način pokušaćemo da ispravimo duboko neprihvatajuću presudu trojice sudija petočlanog veća Haškog tribunala", rekao je tužilac Vladimir Vukčević o odluci da aktivira predmete povodom zločina izvršenih u akciji "Oluja", da bi ubrzo potom postupak tužilaštva objasnio time da te istrage ne pokreće jer je nezadovoljno oslobađajućom presudom već zato što je moralo da sačeka pravosnažnost presude u Hagu, pošto taj sud ima prednost u pokretanju postupaka, ali i da bi mogli da koriste dokaze tužilaštva u Hagu.
Vukčević je za B92 pojasnio da tužilaštvo vodi predistražne radnje u vezi sa zločinima počinjenim na šest lokacija i da će sa hrvatskim tužilaštvom pokušati da razmeni dokaze očekujući da će oni otkriti izvršioce eventualnih krivičnih dela ratnih zločina.
„Mi počinjemo tamo gde smo stali, mi već vodimo predistražne postupke na šest lokacija vezano za Oluju. Saslušali smo zajedno sa Veritasom veliki broj svedoka. To su lokacije Kijani, Mali Alan, Dvor na Uni, Gospić. Imamo više lokaliteta u opštini Gospić, selo Bogorić, selo Vrebac, Donji Lapac, Debelo brdo, Srkašić, Zaslužnica, Rudoplje, Turjanski, Doljani, Babin potok. Takođe smo saslušavali svedoke vezano za akciju Bljesak i tu nas je zanimala lokacija u selu Merdari“, naveo je Vukčević.
Vukčević istovremeno priznaje da se ove istrage ne mogu odnositi na Gotovinu i Markača ukoliko se ne bi došlo do neke nove činjenice za koju se nije znalo u vreme suđenja, poput na primer topničkih dnevnika, ali i dodaje da iako oni ne mogu ponovo biti suđeni da bi bilo dobro da se konstatuje da je postojao zajednički zločinački poduhvat gde bi faktički bila sankcionisana politika Hrvatske u to vreme.
Srpsko tužilaštvo za ratne zločine već vodi ili istražuje slučajeve ratnih zločina koji su se dogodili u državama bivše SFRJ, pre svega u BIH, a što je često bilo uzrok neposrazuma i zaoštravanja odnosa sa ovim državama.
Na poslednji potez srpskog tužilaštva Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo kaže da za zločine u Oluji treba da se sudi u Hrvatskoj a da iz Srbije treba da idu dokazi. Ona dodaje da radi vršenja pritiska ti dokazi treba da su javno izneti.
“Ako imaju dokaze zašto to nisu do sada radili. Hrvatsko odvjetništvo je na desetine predmeta prebacilo u nadležnost tužilaštva Srbije i predati su dokazi. Na isti način treba da se ponaša tužilaštvo Srbije a nikako da zauzima političke stavove. Osim toga svi ti postupci bi se odvijali u odsutnosi optuženih što znači da onda nemaju neku svrhu, ne mogu da dovedu do onog što je potrebno a to je javno priznanje žrtava”, kaže Kandić.
Politički razlozi
Zbog pokušaja Tužilaštva da sudi državljanima susednih država, svojevremeno su bili privođeni na granicama Ejup Ganić, nekadašnji član ratnog predsedništva BIH i Jovan Divjak, bivši general Armije BiH, na osnovu međunarodnih poternica za krivično delo ratni zločin u Dobrovoljačkoj ulici, koje je raspisala Srbija. A u Beogradu i danas traje ponovljeno suđenje protiv Ilije Jurišića koga tužilaštvo tereti za ratni zločin u slučaju "Tuzlanska kolona".
Bivši sudija Vojnog suda u Beogradu i Jurišićev advokat Đorđe Dozet kaže da odluka srpskog tužilaštva o aktiviranju predmeta za zločine u Oluji nije iznenađujuća za njega.
“Srbija ima zakon po kome je nadležna za procesuiranje svih ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije bez obzira na mesto izvršenja, bez obzira na okrivljenog i oštećenog. A čemu sve to služi, ja ne vidim neku praktičnu svrhu. Tužilaštvo po zakonu ima pravo da vodi postupke onako kako nalazi za shodno a da li će to doneti nešto dobro Srbiji to je već drugo pitanje”, kaže Dozet.
Zbog same presude Haškog tribunala, ali i euforije koja je u Hrvatskoj pratila oslobađanje generala Gotovine i Markača zvanični srpsko-hrvatski odnosi su već zategnuti a otkazana je i zvanična poseta iz Beograda Zagrebu. Učinila je to potrpredsednica vlade za evropske integracije Suzana Grubješić.
Zoran Pusić, predsednik Građanskog odbora za ljudska prava iz Zagreba uz opasku da Hrvatska mora biti svesna da je haška presuda ne oslobađa od obaveze da se istraži ratne zločine koliko je to moguće posle 17 godina i izvođenja počinioca pred lice pravde, ipak nema razumevanja za potez srpskog tužilaštva i kaže da je Vukčević ako je imao dokaze za šest slučajeva te predmete trebalo da aktivira i pre presude Haškog tribunala.
“Čak i meni koji pokušavam biti krajnje dobronamjeran i razumjeti frustracije koje je izazvala ova presuda, donesena sa tankom većinom i o kojoj će biti žučnih i pravnih i političkih rasprava, se čini da su tu pre svega u pitanju politički razlozi. Euforija oko oslobađanja generala u Hrvatskoj će se smiriti, međutim euforija iz duboke frustriranosti i dubokog osjećaja nepravde posebno kod koji sada već broje osamnaestu godinu izbeglištva se lako može pretvoriti u jednu mržnju koja će zagaditi odnose u regiji”, kaže Pusić.
Da bi se takva stvar izbegla potez je sada na hrvatskoj vladi i političarima koji moraju da pokažu da razumeju i priznaju stradanja Srba tokom Oluje, navodi Zoran Pusić, primećujući da je na iznenađenje svih takve reči izbeglim Srbima uputio upravo general Ante Gotovina.
Tek što je Haški tribunal stavio tačku na slučaj hrvatskih generala i odbacio optužbe o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata hrvatskog državnog vrha sa ciljem uklanjanja srpskog civilnog stanovništva iz Krajine Tužilaštvo za ratne zločine Srbije pokušava na svoj način da se pozabavi onim što se događalo tokom akcije Oluja.
"Na taj način pokušaćemo da ispravimo duboko neprihvatajuću presudu trojice sudija petočlanog veća Haškog tribunala", rekao je tužilac Vladimir Vukčević o odluci da aktivira predmete povodom zločina izvršenih u akciji "Oluja", da bi ubrzo potom postupak tužilaštva objasnio time da te istrage ne pokreće jer je nezadovoljno oslobađajućom presudom već zato što je moralo da sačeka pravosnažnost presude u Hagu, pošto taj sud ima prednost u pokretanju postupaka, ali i da bi mogli da koriste dokaze tužilaštva u Hagu.
Vukčević je za B92 pojasnio da tužilaštvo vodi predistražne radnje u vezi sa zločinima počinjenim na šest lokacija i da će sa hrvatskim tužilaštvom pokušati da razmeni dokaze očekujući da će oni otkriti izvršioce eventualnih krivičnih dela ratnih zločina.
„Mi počinjemo tamo gde smo stali, mi već vodimo predistražne postupke na šest lokacija vezano za Oluju. Saslušali smo zajedno sa Veritasom veliki broj svedoka. To su lokacije Kijani, Mali Alan, Dvor na Uni, Gospić. Imamo više lokaliteta u opštini Gospić, selo Bogorić, selo Vrebac, Donji Lapac, Debelo brdo, Srkašić, Zaslužnica, Rudoplje, Turjanski, Doljani, Babin potok. Takođe smo saslušavali svedoke vezano za akciju Bljesak i tu nas je zanimala lokacija u selu Merdari“, naveo je Vukčević.
Vukčević istovremeno priznaje da se ove istrage ne mogu odnositi na Gotovinu i Markača ukoliko se ne bi došlo do neke nove činjenice za koju se nije znalo u vreme suđenja, poput na primer topničkih dnevnika, ali i dodaje da iako oni ne mogu ponovo biti suđeni da bi bilo dobro da se konstatuje da je postojao zajednički zločinački poduhvat gde bi faktički bila sankcionisana politika Hrvatske u to vreme.
Srpsko tužilaštvo za ratne zločine već vodi ili istražuje slučajeve ratnih zločina koji su se dogodili u državama bivše SFRJ, pre svega u BIH, a što je često bilo uzrok neposrazuma i zaoštravanja odnosa sa ovim državama.
Na poslednji potez srpskog tužilaštva Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo kaže da za zločine u Oluji treba da se sudi u Hrvatskoj a da iz Srbije treba da idu dokazi. Ona dodaje da radi vršenja pritiska ti dokazi treba da su javno izneti.
“Ako imaju dokaze zašto to nisu do sada radili. Hrvatsko odvjetništvo je na desetine predmeta prebacilo u nadležnost tužilaštva Srbije i predati su dokazi. Na isti način treba da se ponaša tužilaštvo Srbije a nikako da zauzima političke stavove. Osim toga svi ti postupci bi se odvijali u odsutnosi optuženih što znači da onda nemaju neku svrhu, ne mogu da dovedu do onog što je potrebno a to je javno priznanje žrtava”, kaže Kandić.
Politički razlozi
Zbog pokušaja Tužilaštva da sudi državljanima susednih država, svojevremeno su bili privođeni na granicama Ejup Ganić, nekadašnji član ratnog predsedništva BIH i Jovan Divjak, bivši general Armije BiH, na osnovu međunarodnih poternica za krivično delo ratni zločin u Dobrovoljačkoj ulici, koje je raspisala Srbija. A u Beogradu i danas traje ponovljeno suđenje protiv Ilije Jurišića koga tužilaštvo tereti za ratni zločin u slučaju "Tuzlanska kolona".
Bivši sudija Vojnog suda u Beogradu i Jurišićev advokat Đorđe Dozet kaže da odluka srpskog tužilaštva o aktiviranju predmeta za zločine u Oluji nije iznenađujuća za njega.
“Srbija ima zakon po kome je nadležna za procesuiranje svih ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije bez obzira na mesto izvršenja, bez obzira na okrivljenog i oštećenog. A čemu sve to služi, ja ne vidim neku praktičnu svrhu. Tužilaštvo po zakonu ima pravo da vodi postupke onako kako nalazi za shodno a da li će to doneti nešto dobro Srbiji to je već drugo pitanje”, kaže Dozet.
Zbog same presude Haškog tribunala, ali i euforije koja je u Hrvatskoj pratila oslobađanje generala Gotovine i Markača zvanični srpsko-hrvatski odnosi su već zategnuti a otkazana je i zvanična poseta iz Beograda Zagrebu. Učinila je to potrpredsednica vlade za evropske integracije Suzana Grubješić.
Zoran Pusić, predsednik Građanskog odbora za ljudska prava iz Zagreba uz opasku da Hrvatska mora biti svesna da je haška presuda ne oslobađa od obaveze da se istraži ratne zločine koliko je to moguće posle 17 godina i izvođenja počinioca pred lice pravde, ipak nema razumevanja za potez srpskog tužilaštva i kaže da je Vukčević ako je imao dokaze za šest slučajeva te predmete trebalo da aktivira i pre presude Haškog tribunala.
“Čak i meni koji pokušavam biti krajnje dobronamjeran i razumjeti frustracije koje je izazvala ova presuda, donesena sa tankom većinom i o kojoj će biti žučnih i pravnih i političkih rasprava, se čini da su tu pre svega u pitanju politički razlozi. Euforija oko oslobađanja generala u Hrvatskoj će se smiriti, međutim euforija iz duboke frustriranosti i dubokog osjećaja nepravde posebno kod koji sada već broje osamnaestu godinu izbeglištva se lako može pretvoriti u jednu mržnju koja će zagaditi odnose u regiji”, kaže Pusić.
Da bi se takva stvar izbegla potez je sada na hrvatskoj vladi i političarima koji moraju da pokažu da razumeju i priznaju stradanja Srba tokom Oluje, navodi Zoran Pusić, primećujući da je na iznenađenje svih takve reči izbeglim Srbima uputio upravo general Ante Gotovina.
