Jeremić ponovo gura Srbiju u konfrontaciju sa zapadom

Hoće li Srbija zbog ambicije Vuka Jeremića, predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a donedavno šefa njene diplomatije, koji na toj funkciji nije pobrao lovorike ni u regionu ni u međunarodnoj zajednici, ponovo pucati u sopstvenu glavu, što bi rekao Ivica Dačić?

Iako u Srbiji postoji snažan konsenzus da je sporna presuda Haškog tribunala da su hrvatski generali Gotovina i Markač u operaciji “Oluja” bili nevini, sagovornici Radija Slobodna Evropa ocenjuju da Jeremićeva odluka da za za 10. april iduće godine zakaže javnu debatu u UN o radu ad hoc međunarodnih tribunala, Srbiji ne samo da ne može doneti nikakve koristi nego da je može gurnuti na put konfrontacije sa onim evropskim i svetskim igračima, od kojih upravo zavisi sudbina njenih evrointegracija.

Premijer Srbije Ivica Dačić, međutim, smatra da će debata u Svetskoj organizaciji po Srbiju biti pozitivna. Evo njegovog odgovora na pitanje Radija Slobodna Evropa da li je Jeremićeva inicijativa usaglašena sa državnim vrhom:

”Nije usaglašena, ali je korisna”.

Domaći i strani analitičari, međutim, nisu baš uvereni u Dačićevu i Jeremićevu školu mišljenja.

Ne može osporiti da je Generalna skupština UN nadležna da raspravlja o organima Svetske organizacije, u koje spada i Haški tribunal, kaže za RSE bivši diplomata Vatroslav Vekarić, ali ukazuje na okolnosti koje Jeremićevu inicijativu mogu kompromitovati:

“Ta okolnost je nesumnjiva činjenica da je Vuk Jeremić taj skup sazvao neposredno motivisan presudom Haškog tribunala hrvatskim generalima, dakle, da njegova motivacija ima emotivnu podlogu, što već u samom startu nije najbolje”.

Naš sagovornik ukazuje i na to da se Jeremić oglušio i o dobre običaje Svetske organizacije u kojoj radi.

“To je jednostavno jedan politički potez predsedavajućeg Generalne skupštine UN koji stavlja na dnevni red temu koja njegovu zemlju u najvećoj meri tangira, pa će verovatno zbog same te činjenice doživeti mnogo kritika. Naime, nije ni uobičajeno ni poželjno da kao predsedavajući Generalne skupštine UN agendu vlastite zemlje stavlja u prvi plan”, objašnjava bivši diplomata.

Jelena Milić, direktorka nevladine organizacije Centar za evro-atlantske studije, osvrće se na hipokriziju i nekonstruktivnost koje reflektuje ova poslednja Jeremićeva inicijativa.

“Kada vi zakazujete ovakvu debatu u UN-u ne nudeći alternativu, onda je jasno da vama nije iskren cilj da vidite šta je doprinos tranzicionoj pravdi od strane ad hoc međunarodnih sudova već očito nešto potpuno drugo, a to je da se unapred pripremi teren da se diskvalifikuju sve sledeće presude koje će Haški tribunal izreći, a koje se mahom tiču Srebrenice."

“Ono što meni bode oči jeste i dvoličnost ove Jeremićeve kampanje, zato što on, primera radi, nije reagovao kada je predsednik Srbije Tomislav Nikolić vređao sudove Ujedinjenih nacija, i Haški tribunal i Međunarodni sud pravde, tvrdeći da se u Srebrenici nije desio genocid, bez obzira na presudu i jednog i drugog suda koje to potvrđuju”, podseća Milićeva i ukazuje da se Srbija mogla opredelilti za mnogo racionalniji pristup:

“Da su oni stvarno zainteresovani za pravdu za žrtve 'Oluje', a radila sam u Helsinškom odboru na projektu 'Hoću kući’, prvom projektu povratka izbeglica iz Knina i Krajine, oni bi sada gledali da pritiskaju međunarodnu zajednicu, pre svega Evropsku uniju, da pred Hrvatsku postavi uslov daljih suđenja pred domaćim sudovima jer to što su Gotovina i Markač oslobođeni ni na koji način ne znači da ratni zločini koji su počinjeni u 'Oluji' mogu da zastare i da ne postoje druge instance na kojima se oni mogu procesuirati“, ocenjuje Jelena Milić.

Vitalni procesi, važni za budućnost Srbije krenuli su u racionalnom pravcu i ova Jeremićeva inicijativa mogla bi im zadati ozbiljan udarac, ocenjuje Vatroslav Vekarić.

“Tu je proces evropskih integracija, a s njim u vezi i paralelno s njim, i proces visokog političkog dijaloga sa Prištinom. Sve su to pitanja koja su krenula u jednom racionalnom pravcu, a ovim se zaista taj racionalni smer dovodi u pitanje”, kaže Vekarić.

Od ocena domaćih eksperata, nije daleko ni njihov britanski kolega.

James Ker-Lindsay, stručnjak za međunarodne odnose iz Londonske škole ekonomije i političkih nauka, kaže za Radio Slobodna Evropa da, koliko god frustracija u Beogradu izazivala presuda Haškog tribunala hrvatskim generalima, ne veruje da Srbija može išta postići debatom u Ujedinjenim nacijama o međunarodnim krivičnim sudovima:

“Mislim da debata u Ujedinjenim nacijama o haškoj presudi hrvatskim generalima, kao i otvaranje pitanja ad hoc međunarodnih krivičnih tribunala Ujedinjenih nacija može samo dovesti Srbiju na kurs kolizije sa ključnim zemljama-partnerima u Evropskoj uniji.
Drugi problem je u tome što se zna kako je strukturisana Generalna skupština Ujedinjenih nacija, pa je, u tom smislu, unapred poznato od kojih i kakvih država bi Srbija mogla da dobije podršku. To, iskreno govoreći, nisu zemlje čija podrška bi učinila da se Srbija oseća kao moralni pobednik u toj debati. Verovatno bi veliki broj azijskih i afričkih država podržao i dao glas Srbiji ako bi, recimo, došlo do glasanja o rezoluciji Generalne skupštine, ali problem je u tome što su to zemlje koje su redovno trpele kritike zbog kršenja ljudskih prava. Među takvim državama mogao bi da se nađe, recimo, i Iran. Postavlja se onda pitanje kakvu korist bi Srbija imala od toga. Otuda bih rekao da je veoma snažan argument onih koji sumnjaju da je otvaranje debate u Ujedinjim nacijama u najboljem interesu Srbije koja teži ka članstvu u Evropskoj uniji”, ocenjuje James Ker-Lindsay.