Povodom predstojećih oktobarskih lokalnih izbora, Srebrenica, mesto u kome je počinjen najveći zločin-genocid nad Bošnjacima, postalo je poprište novih razdora i novih podela na relaciji Bošnjaci i Srbi, razdora koji su se prelili i u Srbiju.
Najpre su u BiH Bošnjaci pokrenuli akciju “Glasanje za Srebrenicu”, pozivajući svoje sunarodnike da se upišu u biračke spiskove i tako ostvare pravo glasa u gradu u kome su, nakon zločina, postali manjina, da bi ubrzo krenula kontraakcija srebreničkih Srba koji su pozvali svoje sunarodnike koji žive u Srbiji da i oni glasaju.
“Nama je žao što se desilo to što se desilo i što su mnogi naši sugrađani morali da odu iz naše opštine. Želimo da pozovemo sve Srebreničane koji imaju lične karte da se potrude, da odvoje taj jedan dan kada budu izbori, dakle 7. oktobar, i da pomognu nama koji smo ostali da živimo tamo da živimo i radimo u boljem ambijentu, u boljim uslovima“ - to što govori Vesna Kovačić, kandidatkinja za gradonačelnicu Srebrenice, zvuči sasvim OK.
Ali onda sledi nastavak:
“Ne znam da li možete da zamislite da nama, koji smo većina, vlada manji deo ljudi, manji deo građana koji su objektivno u manjini.”
“Ovo je najbrutalnija zloupotreba žrtava. Sad će nastati neka vrsta nadgornjavanja između Bošnjaka i Srba", upozorava Aida Ćorović.
Ta “većina” o kojoj govori gospodja Kovačić su srebrenički Srbi a ta “manjina” koja nema smisla da vlada su njihovi sugrađani Bošnjaci. O partijskoj pripadnosti ni reči. Kandidatkinja za gradonačelnicu se obraća isključivo Srbima, na njihove glasove i računa.
Predstavnici srebrničkih partija koje računaju na glasove Srba došli su pre dan dva u Beograd i pozvali iseljene Srebreničane da glasaju za svoje. “Svoji” su, ne pripadnici partija koje imaju ovakav ili onakav program, već oni koji pripadaju istom nacionalnom toru.
Ljubiša Ristić se obratio javnosti kao predstavnik srebreničkih Srba u Beogradu:
“Moj posao je u ovoj priči da sa timom ljudi saberem ljude koji imaju pravo glasa a žive u Beogradu i drugim mestima u Srbiji, dakle, oni koji imaju ličnu kartu u Srebrenici i koji imaju pravo da glasaju da tog dana ne ostanu u kući nego da, verovatno organizovano autobusom, odemo na biračka mesta i da iskoristimo svoje građansko pravo.”
Novi raskoli umesto pomirenja
Pre toga se iz Novog Pazara , javno se oglasio sanždački muftija Muamer Zukorlić, najavivši da će se on prijaviti i glasati u Srebrenici. Samir Tandir, predsednik nepriznatog Bošnjačkog vijeća, za naš program kaže:
Muftija Zukorlić
“Ovo što je učinio muftija, ja kao pojedinac pozdravljam. Pozivam sve Bošnjake koji imaju mogućnost da se upišu u birački spisak u Srebrenici i da glasaju i da ne dozvolimo legalizaciju genocida.”
Na primedbu da muftija živi u Novom Pazaru i da nema logike da glasa u Srebrenici, Tandir odgovara da muftija ima bosansko državljanstvo i da mu to daje to pravo.
Aida Ćorović iz novopazarske nevladine organizacije Urban In smatra da je cela ova akcija u koju su se uključili i neki akteri u Srbiji još jedna zloupotreba žrtava, još jedan primer kako se na mestima strašnih zločina, umesto pomirenja, stvaraju novi raskoli.
“Ovo je najbrutalnija zloupotreba žrtava. Sad će nastati neka vrsta nadgornjavanja između Bošnjaka i Srba. Najvažnije je Srebrenicu očistiti od političkih otimačina, od političkih svojatanja. Jer ovo što se događa odgovara nacionalistima i sa jedne i sa druge strane. Dokle god se Srebrenica bude gledala i tumačila kroz tu prizmu “mi i oni” i dalje će postojati mogućnost novog sukoba. To je problem sa svim mestima gde su se dogodili zločini a koje sam ja imala priliku poslednjih godina da obiđem. Ta mesta stradanja treba da budu mesta, ne gde se ljudi dele, već mesta pomirenja”, kaže Aida Ćorović.
Srebrenica je mesto koje je, uprkos počinjenom zločinu koji malo ko sa srpske strane naziva pravim imenom-genocid, u dejtonskom iscrtavanju mapa, pripala Republici Srpskoj.
Na prethodnim lokalnim izborima bilo je moguće da i bez prebivališta proterani Bošnjaci glasaju u tom gradu. To je bio ustupak gradu koji je zahvaljujući strašnom zločinu dobio sasvim novu etničku kartu. Ovoga puta ta zakonska odredba ne postoji i krenula je mobilizacija za glasače po nacionalnoj osnovi.
