Građani Srbije poslednjih pet godina imaju slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ali mnogi još ne znaju kako da koriste tu priliku, dok većina državnih institucija i dalje nerado iznosi takve podatke. U Srbiji je dodelom priznanja zaslužnima obeležen „Međunarodni dan prava javnosti da zna”.
Od 2005. godine, kada je u Srbiji počela primena zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, državni poverenik primio je oko 9.000 predmeta od kojih je obrađeno više od 8.000, a 7.200 žalbi je rešeno. Međutim, iako su državni organi i institucije dužni da poštuju zakon, Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kaže da je početkom 2010. otkriveno da se dešava upravo suprotno.
Milan Marković
“Nakon izvršenog inspekcijskog nadzora u više od dve stotine organa javne vlasti utvrđeno je da 140 organa ne primenjuje dosledno odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Zbog toga su protiv odgovornih lica, a to su gradonačelnici, predsednici opština, direktori, podnete prekršajne prijave. Sudovi su utvrdili odgovornost određenog broja rukovodilaca i kaznili ih", kaže Marković.
Zbog ovakvih propusta, izmenama zakona državnom povereniku za informacije od javnog značaja omogućeno je da organima koji ne postupaju po njegovom rešenju izrekne novčane kazne, pa se očekuje da će to poboljšati primenu zakona. Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, rekao je da statistika govori da više od 60 odsto pritužbi dolazi od građana.
“Građane zanima sve. Od ljudskih prava, preko zaštite životinja i očuvanja životne okoline, i praktično sve ostalo. Ali informacije koje najviše traže, bez konkurencije, su novac, javna dobra, javni resursi, i način raspolaganja istim. Veoma je veliki broj žalbi, što je dobro jer potvrđuje da ljudi imaju svest da se bore za svoja prava. Ali je sa druge strane loš indikativ jer bi posle punih pet godina primene zakona broj žalbi trebalo da opada, a da raste količina informacija na zvaničnim prezentacijama svih onih koji su obavezni da ih pruže zainteresovanima", navodi Šabić.
Na ulicama Beograda građane smo pitali da li znaju šta su informacije od javnog značaja:
Prema oceni zaštitnika građana Saše Janković, Srbija u primeni Zakona o dostupnosti informacija, od jedan do pet, zaslužuje ocenu tri. Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, kaže za naš program da je za napredak u ovoj oblasti jedna od ključnih stvari kažnjavati prekršioce.
“U propalim i razorenim društvima ovakav zakon ima još jednu dimenziju, jer pripada onim aktima koji ulaze u antikorupcijske sistemske zakone. Jer, između ostalog, pomoću ovog zakona se preventivno sprečava korupcija. ili se otkrivaju neka koruptivna skrivena dela. On ima dvostruko dejstvo, i preventivno i funkciju otkrivanja", kaže Čupić.
Veoma je važno da se ne ostane na deklarativnom zalaganju za primenu zakona, zaključuje Čedomir Čupić, i posebno treba obratiti pažnju na oblast finansija, jer je to posebno osetljiva oblast.
“Zato je izuzetno bitno da se taj zakon primenjuje. i da državni organi i svi koji su u vlasti shvate da to moraju da izvršavaju, i da sve ono što je u političkom životu treba da ode u javnost", navodi Čupić.
Kancelarija drzavnog poverenika dodelila je nagrade za poštovanje Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja: ove godine dobili su ih Skupština Srbije, Skupština Vojvodine, Republički zavod za intelektualnu svojinu, Osnovni sud u Požarevcu i Opština Paraćin.
Od 2005. godine, kada je u Srbiji počela primena zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, državni poverenik primio je oko 9.000 predmeta od kojih je obrađeno više od 8.000, a 7.200 žalbi je rešeno. Međutim, iako su državni organi i institucije dužni da poštuju zakon, Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kaže da je početkom 2010. otkriveno da se dešava upravo suprotno.
“Nakon izvršenog inspekcijskog nadzora u više od dve stotine organa javne vlasti utvrđeno je da 140 organa ne primenjuje dosledno odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Zbog toga su protiv odgovornih lica, a to su gradonačelnici, predsednici opština, direktori, podnete prekršajne prijave. Sudovi su utvrdili odgovornost određenog broja rukovodilaca i kaznili ih", kaže Marković.
Zbog ovakvih propusta, izmenama zakona državnom povereniku za informacije od javnog značaja omogućeno je da organima koji ne postupaju po njegovom rešenju izrekne novčane kazne, pa se očekuje da će to poboljšati primenu zakona. Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, rekao je da statistika govori da više od 60 odsto pritužbi dolazi od građana.
“Građane zanima sve. Od ljudskih prava, preko zaštite životinja i očuvanja životne okoline, i praktično sve ostalo. Ali informacije koje najviše traže, bez konkurencije, su novac, javna dobra, javni resursi, i način raspolaganja istim. Veoma je veliki broj žalbi, što je dobro jer potvrđuje da ljudi imaju svest da se bore za svoja prava. Ali je sa druge strane loš indikativ jer bi posle punih pet godina primene zakona broj žalbi trebalo da opada, a da raste količina informacija na zvaničnim prezentacijama svih onih koji su obavezni da ih pruže zainteresovanima", navodi Šabić.
Na ulicama Beograda građane smo pitali da li znaju šta su informacije od javnog značaja:
Prema oceni zaštitnika građana Saše Janković, Srbija u primeni Zakona o dostupnosti informacija, od jedan do pet, zaslužuje ocenu tri. Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, kaže za naš program da je za napredak u ovoj oblasti jedna od ključnih stvari kažnjavati prekršioce.
“U propalim i razorenim društvima ovakav zakon ima još jednu dimenziju, jer pripada onim aktima koji ulaze u antikorupcijske sistemske zakone. Jer, između ostalog, pomoću ovog zakona se preventivno sprečava korupcija. ili se otkrivaju neka koruptivna skrivena dela. On ima dvostruko dejstvo, i preventivno i funkciju otkrivanja", kaže Čupić.
Veoma je važno da se ne ostane na deklarativnom zalaganju za primenu zakona, zaključuje Čedomir Čupić, i posebno treba obratiti pažnju na oblast finansija, jer je to posebno osetljiva oblast.
“Zato je izuzetno bitno da se taj zakon primenjuje. i da državni organi i svi koji su u vlasti shvate da to moraju da izvršavaju, i da sve ono što je u političkom životu treba da ode u javnost", navodi Čupić.
Kancelarija drzavnog poverenika dodelila je nagrade za poštovanje Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja: ove godine dobili su ih Skupština Srbije, Skupština Vojvodine, Republički zavod za intelektualnu svojinu, Osnovni sud u Požarevcu i Opština Paraćin.
