Za nešto više od dve sedmice u oktobru je u Prihvatnom centru za izbeglice sa Bliskog istoka u Preševu evidentirano više od 58.000 ljudi. Prema podacima UNHCR-a, to je skoro tri puta više izbeglica u odnosu na jul ove godine, kada je u ovom gradu za ceo mesec registrovano preko 20.000 ljudi. Mnogi od njih su provodili sate na oktobarskoj kiši i vetru, mokri i promrzli čekali su u redovima za registraciju ispred preševskog centra. Kako bi im boravak u tim uslovima učinili malo podnošljivijim, humanitarne organizacije te samoorganizovani volonteri iz Preševa i zemalja Evrope danonoćno im pripremaju hranu i tople napitke, leče ih i pokušavaju da ih zaštite od nelegalnih taksista koji im po basnoslovnim cenama naplaćuju svoje usluge.
Na ulazu u Prihvatni centar za izbeglice u Preševu kolona ljudi čeka u redu za registraciju. Na leđima rančevi, u rukama identične kese sa humanitarnom pomoći koju su dobili ranije na nekoliko hiljada kilometara dugom putovanju.
Oni koji su završili proceduru u kampu izlaze na drugoj kapiji, gde je prvo što vide štand sa transparenotom ispisanim na engleskom: „Dobro došli, izbeglice“. Za pultom sa kojeg se širi miris čorbe od povrća zatičemo momka i devojku.
Dok mlada volonterka secka crni luk, Džek, kako nam se njen kolega iz Velike Britanije predstavio, sprema za odlazak u nabavku u trenutku kad se malo smanjio priliv izbeglica. Devetog i destog oktobra bilo ih je više hiljada; u trenutku dok razgovaramo, taj broj je višestruko manji.
„Svi smo ovde nezavisni volonteri. Neki se poznaju od ranije, neki ne, ali smo došli da nekako pomognemo“, kaže ovaj 23-godišnji strip-crtač koji je pre skoro dve nedelje sa ženom došao u Preševo.
„Ovde obezbeđujemo hranu i topli čaj za ljude koji izlaze iz centra, a takođe odnosimo i onima koji čekaju u redu. To je zapravo najgori deo onoga što se ovde događa, jer su neki ljudi morali da čekaju 13 i više sati na kiši i po hladnoći. Odneti im čaj i banane dok pada kiša nije mnogo, ali im popravi raspoloženje“, dodaje naš sagovornik.
Upravo je hladna jesenja kiša koja je danima padala u Srbiji postala još jedan problem na već pozamašnoj listi teškoća sa kojima se suočavaju izbeglice. Broj obolelih od težih akutnih bolesti, poput pneumonije, u poslednje vreme je znatno porastao, kaže nam Vladimir Andrić, deo tima Lekara bez granica.
„Oni pokisnu, obično nemaju rezervnu garderobu, i već kreću da se smrzavaju, sa svim znacima hipotermije: drhte, modri su, hladno im je, srčana radnja se usporava“, priča nam Andrić dok razgovaramo ispred službenog kombija njegove organizacije, koja je u Preševu već oko pet meseci. Zanima nas na koji način on i njegove kolege pomažu izbeglicama?
„Ja mogu da ih skinem, da im dam novu garderobu, utoplim ih i dam im nešto toplo da pojedu. Ali, trenutno nismo u ogućnosti da držimo smenu 24 sata. Neki od nas su entuzijasti pa iznurujemo sami sebe i uspevamo da održimo smenu do 12 sati, ali uz pojačana sredstva koje je organizacija spremna da uloži, moći ćemo da organizujemo smene 24 sata dnevno tokom sedam dana u nedelji.“
Ne dežuraju samo međunarodne organizacije, već i samoorganizovani pojedinci iz Preševa. Zećir Šabani, student arhitekture, sa svojim vršnjacima pomaže izbeglicama. Između ostalog, vode ih do parkinga na kojem čekaju autobusi koji voze do Šida na granici sa Hrvatskom.
„Svakog dana dolazi mnogo ljudi. Pomažemo im besplatnom hranom, odećom i na koncu im pomažemo da uzmu autobuske karte. Mnogi odluče da idu taksijem. Ne želimo da idu tako, jer nije legalno i mnogo je skuplje.“
Prema rečima našeg sagovornika, mnogi od ljudi kojima su on i njegovi drugovi pomogli emotivno doživljavaju takav gest.
„Ponekad plaču. Ne veruju da mi ovde pomažemo, misle da je ove opasno kao u Siriji. Ali, ljudski je pomagati. Tako i mi gradimo novu budućnost. Dobro je pomagati ljudima.“
