„Reforme“ su ključna reč koja se u Briselu i Beogradu pominje nakon što je izborom novog sastava Evropske komisije postalo jasno da Srbija ni do 2020. ne može postati članica EU. Novi kadrovi Komisije doneli su i novu politiku proširenja, koja bi u najkraćem mogla da glasi „temeljno i polako“, ali su uslovi za članstvo ostali isti.
Samo dan posle izbora kabineta Žan Kloda Junkera, prvog čoveka Evropske komisije, u Beograd je prvi put stigla delegacija Komiteta za proširenje Saveta Evropske unije.
Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, obećala je da Srbija bez obzira na nova dešavanja u evropskoj zajednici ostaje na evropskom putu.
“Ovu priliku koristimo da predstavimo reformski proces koji je uveliko započet. I koji naravno nastavljamo. Objasnićemo šta smo sve do sada uradili i šta planiramo… Naravno, spremni smo da odgovorimo i na neka pitanja koja opterećuju naš evropski put i da čujemo sugestije", poručuje ministarka.
Pet teških godina čeka Srbiju na putu ka Evropskoj uniji ukoliko do 2020. želi da bude spremna za eventualni poziv nekog novog evropskog rukovodstva jer sadašnje je jasno poručilo - nijedna nova država u narednih pet godina neće ući u EU.
Nova hronologija Brisela, činjenica da će Evropska unija umesto dosadašnjeg komesara za proširenje imati povrenika EU za susedstvo i pregovore o proširenju, novu funkciju na koju je imenovan austrijski političar Johanes Han, na Zapadni Balkan unela je zebnju da je članstvo zemalja kandidata sada na vrlo dugom štapu.
Goran Svilanović, generalni sekretar Regionalnog saveta za saradnju i bivši šef diplomatije SRJ, kaže za RSE da je na sceni novi kontekst ali da se ipak ne radi o lošim vestima.
„I Srbija i Crna Gora mogu da budu zadovoljne. To su zemlje koje ulaze u proces pregovora. Oni će se narednih pet godina, u bilo kakvim okolnostima, odvijati. Pretpristupni fondovi su definisani i usvojena je odluka o tome koliko iznose. Ta sredstva će normalno da se koriste u skladu sa odlukama koje su već donete. I ona pokrivaju ceo taj period od pet godina. Zemlje kandidati trebalo bi da se fokusiraju na preuzete obaveze. U slučaju Srbije to znači da treba da sprovodi reforme, da se priprema za takozvani skrining i početak pregovora naredne godine", konstatuje Svilanović.
Međutim, činjenica je da Junker, prvi čovek EK, na predstavljanju svog kabineta nije pomenuo ni slovo o proširenju evropske zajednice, što je novost u odnosu na njegove prethodnike ali i neprijatna tišina za vlast u Beogradu koja svoju politiku bazira i na beskompromisnom stavu da za Srbiju članstvo u EU nema alternativu. Zato se u Beogradu sa pažnjom osluškuju i stavovi novog komesara Johanesa Hana, kom je Junker dao i zadatak da ojača političke i ekonomske odnose EU sa državama Zapadnog Balkana.
Kada se radi o proširenju, javlja dopisnik RSE iz Brisela Rikard Jozviak, gospodin Han je na liniji političkog razmišljanja Kloda Junkera – da se pregovara sa zemljama kandidatima ali da članstva nema do daljeg.
“Han je podvukao da veruje u politiku proširenja ali da to mora biti učinjeno valjano a ne ishitreno. To mi govori da neće žuriti i da će se postarati da sve bude ispunjeno do tančina. Verovatno će od Srbije tražiti da uradi dodatne zadatke i verujem da je pred nama dugih pet godina.“
Za poznavaoce evropskih prilika poseban značaj ima činjenica da u novoj postavci EK ima čak pet ili šest portfelja koji se bave isključivo ekonomijom Evropske unije, što se tumači njenom potrebom da pre rešava unutrašnje probleme nego da se bavi pitanjem proširenja. Iako je ekspanzija evropske zajednice tema koja je trenutno ostavljena po strani, njeni službenici po utvrđenom rasporedu kontrolisaće napredak balkanskih zemalja ali je jasno da, kako analitičari to vole da kažu, prave akcije još dugo neće biti.
Maja Bobić, iz Evropskog pokreta, smatra da Srbija treba da nastavi da radi kako bi ugrabila šansu, pa bilo bilo to za šest ili sedam godina.
„I dalje sve ostaje u rukama zemalja kandidata. Veliki deo posla, možda više od polovine, je na njima. Jer proces proširenja neće biti obustavljen. Ukoliko učine veliki napredak, ako se reformišu, urede i srede, niko to neće moći da ignoriše. Bez reakcije na to svakako ne bi mogle da ostanu zemlje članice Evropske unije koje zajednički donose odluku o članstvu neke države", ocenjuje Maja Bobić.
Bez obzira na značajno izmenjen kurs Brisela po pitanju proširenja, novi komesar Johanes Han će po prirodi funkcije svakako biti čest sagovornik srpskih političara ali i njihov gost u Beogradu. Javnost u Srbiji pamti njegove prethodnike Štefana Filea i Olija Rena, a novinar Rikard Jozviak kaže da Han, političar iz redova Narodne partije Austrije, nije tako harizmatičan.
„On nema toliko impresivnu biografiju. U Beču je bio gradski većnik, od 2007. bio je na poziciji ministra nauke. Do Evropske komisije stigao je 2010. i tamo je bio zadužen za regionalnu politiku. Ali nije spadao među viđenije komesare. Pažnju javnosti na njega su pre dve godine skrenule optužbe da je plagirao veći deo svog doktorskog rada. Han ih je odbacio kao polititički motivisane. To je ono po čemu je Johanes Han postao poznat.“
Protekle decenije bilo je puno analiza, predviđanja i licitiranja kada bi Srbija mogla da uđe u Evropsku uniju. Optimistički su političari u Beogradu najavaljivali 2007, pa za redom skoro sve naredne godine, da bi se nedavno kao ambiciozna procena pojavila 2020, koja je sada nerealna.
Goran Svilanović zaključuje da je iskustvo pokazalo da su prognoze vrlo nezahvalna stvar ali da je izvesno da taj datum Srbija mora spremno da dočeka:
„Na dan kada Srbija bude ulazila u EU ona ne može da bude siromašnija od njene najsiromašnije članice. Zato je od ogromnog značaja da što pre pokrene ekonomiju, da privuče strane investicije bez obzira da li one dolazile iz Evrope, Kine, Rusije ili arapskih zemalja. Samo Srbija koja ekonomski raste je Srbija koja može da zatraži prijem u Evropsku uniju.“
