Predstavnici evropskih institucija su potvrdili da su vlasti u Srbiji spremne da se pozabave preporukama iz konačnog izveštaja posmatračke misije OEBS/ODIHR (Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju).
Predstavnici Evropske službe za spoljnu akciju (EEAS) i Evropske komisije učestvovali su na raspravi u Evropskom parlamentu o izborima u Srbiji.
Naglasili su neophodnost objavljivanja konačnog izveštaja ako bi izašli sa zvaničnim stavom o toku izbora u Srbiji.
"Nastavićemo sa našim pozivima da se, pre svega, bavimo mogućim u navodnim nepravilnostima, a posebno preporukama za izbore. Već sam spomenuo da smo dobili naznake od srpskih vlasti da su voljni da se pozabave preporukama", potvrdio je direktor za Zapadni Balkan i EEAS, Marko Makovec.
Istog mišljenja, da je konačan izveštaj neophodan, bio je i predstavnik Evropske komisije, Michael Miller.
Međutim, on je spomenuo neke nalaze međunarodnih posmatrača koji su ocenili da su izbori, mada tehnički dobro vođeni, održani u nepravednim uslovima.
"Preliminarni zaključci se odnose, na primer, na navode o nepravilnostima, na pristrasnost medija i na zamagljivanje razlike između državnih i partijskih političkih pravila", naveo je Miller.
Vanredni parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji su održani 17. decembra 2023.
Opoziciona koalicija "Srbija protiv nasilja" ne prihvata rezultate i traži ponavljanje izbora, navodeći da je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) do pobede došla izbornom krađom.
Ta stranka i državni vrh ove navode demantuju.
Debata u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET) bila je posvećena političkoj situaciji u Srbiji nakon održanih izbora.
Evroposlanici su bili oštri u ocenama o predizbornoj kampanji, neravnopravnom pristupu svih kandidata u medijima, te ulozi predsednika Srbije u izbornom procesu.
Evrozastupnik Klement Grošelj, koji je bio na čelu posmatračke misije Evropskog parlamenta za izbore u Srbiji, na debati je ocenio da izbori nisu ispunili osnovne kriterijume za slobodne i fer izbore.
"Naša politička odluka sada je kako ćemo reagovati na ovo. Možemo razgovarati o istrazi, međunarodnoj, nacionalnoj. Ali, znate, mi ne možemo da se zamislimo niti da se pretvaramo da će institucije, koje su zapravo činile ili pomagale da se te nepravilnosti dogode, sprovesti odgovarajuću istragu", rekao je Grošelj.
Izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Vladimir Bilčik nije bio na debati, ali je uputio pismo o svom stavu o izborima.
Pozivajući se na posmatračku misiju Evropskog parlamenta, kojoj je lično učestvovao, Bilčik je naglasio da bez obzira na to da su ispoštovane ključne procedure za glasanje, ipak je uočeno nekoliko nepravilnosti.
"To uključuje zloupotrebu administrativnih resursa, dominantno medijsko prisustvo određenih ličnosti, upotrebu oštre retorike i nedostatak proaktivnih regulatornih institucija koje bi obezbedile informisane izbore birača", naveo je u pisanom govoru Bilčik.
On je naglasio da se mora napraviti jasna razlika između parlamentarnih izbora i lokalnih, koje Evropski parlament nije posmatrao.
"Sva pitanja o lokalnim izborima u Beogradu se moraju rešavati odvojeno od parlamentarnih", dodao je Vladimir Bilčik.
Evropski zastupnik Thijs Reuten je predstavnicima evropskih institucija poručio da mu nije potreban konačan izveštaj posmatračke misije ODIHR, jer ima na raspolaganju raniji izveštaj koji je isti, a koji takođe, prema njemu, spominje neravnopravan teren koji favorizuje aktuelnog predsednika.
"Smatram da se i pozitivni pomaci koji su pomenuti, danas ne mogu posmatrati nezavisno od onoga što se dešava u Srbiji. A problemi sežu mnogo dublje u medijsku zarobljenost, korupciju, veze sa organizovanim kriminalom, duboko povezane sa zarobljenim državnim strukturama. Dakle, moje pitanje je dokle ćemo nastaviti sa našom politikom umirenja, da gledamo Srbiju jer – ja u nju ne verujem", naglasio je Reuten.
Debata u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta je održana kako bi poslužila izradi izveštaja o izborima u Srbiji, koji će potom nakon glasanja dobiti verziju rezolucije Evropskog parlamenta.
Glasanje rezolucije je predviđeno na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta koja će biti održana u februaru.
