U Srbiji su održani izbori za članove saveta nacionalnih manjina i kako je saopštila Republička izborna komisija (RIK), izborni proces protekao je bez nepravilnosti.
Pod punim nazivom "nacionalni saveti nacionalnih manjina" ova tela biraju pripadnici 19 nacionalnih manjina u Srbiji, kako bi ostvarili prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma.
U Srbiji funkcioniše 23 nacionalna saveta (među njima i Savet jevrejskih opština koji funkcioniše kao nacionalni savet), čiji se rad finansira iz javnih budžeta.
Članovi nacionalnog saveta biraju se na neposrednim izborima ili putem elektorske skupštine. Zakon o nacionalnim savetima nalaže da se izbori za savet zasnivaju na principima slobode izbora, jednakosti izbornog prava, periodičnosti izbora i principu tajnog glasanja.
Izborne liste mogu predlagati grupe birača upisanih u poseban birački spisak, udruženja čiji se ciljevi ostvaruju u oblasti zaštite prava nacionalne manjine i registrovane političke stranke nacionalne manjine.
Izbornu listu, navodi se u zakonu, svojim potpisima mora podržati najmanje 1 odsto, a ne manje od 50 birača upisanih u poseban birački spisak.
Potpisi za kandidate se prikupljali su se do sredine oktobra.
Nacionalni saveti, koji bi trebalo da nezavisno od političkog uticaja zastupaju interese manjinskih zajednica u Srbiji, uskoro će dobiti nove sastave. Međutim, neki od onih koji su u njima radili za Radio Slobodna Evropa svedočili su nedavno o političkom uticaju i nisu bili optimisti da će se mnogo promeniti.
Popis u Srbiji održan je u oktobru ove godine i rezultati se još očekuju. Prema poslednjem popisu Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iz 2011. godine, najbrojnije nacionalne manjine u Srbiji su Mađari, Romi i Bošnjaci, Hrvati, Vlasi i Crnogorci.
