Predsednica haškog suda za bivšu Jugoslaviju Grasijela Gati Santana (Graciela Gatti) rekla je u ponedeljak pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku da Srbija "flagrantno zanemaruje" svoju međunarodnu obavezu da uhapsi i izruči Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje tog suda.
Podnoseći redovan izveštaj Savetu bezbednosti UN, sutkinja Gati je odbijanje Srbije da "uhapsi i preda" zvaničnike Srpske radikalne stranke Jojića i Radetu okarakterisala kao jednu od "najvećih pretnji" s kojim se sudski Mehanizam, naslednik Haškog tribunala, suočava, zajedno sa "neprestanim pokušajima da se potkopaju naš rad... i presude".
"U to spada to što Srbija flagrantno krši svoje međunarodne pravne obaveze koje je utvrdio sam Savet bezbednosti i što uporno propušta da uhapsi i preda Petra Jojića i Vjericu Radetu koji su navodno ometali sprovođenje pravde", naglasila je Gati Santana.
Upozorila je da nesaradnja Srbije "sprečava Mehanizam da sprovede svoj mandat".
Predsednica haškog suda podvukla je da i dalje postoji "uznemirujući trend negiranja genocida, slavljenja ratnih zločina i čak provokativnih izjava osuđenih osoba koje besramno priznaju da bi sve ponovo učinili".
Gati Santana je Srbiju zbog neizručenja Jojića i Radete prijavila i krajem prošle godine.
Prethodni predsednik haškog suda Karmel Adjijus (Carmel Agius) je tri puta Srbiju prijavio Savetu bezbednosti UN zbog odbijanja da uhapsi i izruči Jojića i Radetu.
Jojića i Radetu, Haški tribunal je, u oktobru 2012, optužio da su da su uticali na svedoke optužbe u haškom procesu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.
Vlasti Srbije od 2015, kada im je haški sud uputio prvi nalog za hapšenje, odbijaju da Jojića i Radetu uhapse i izruče u Hag.
S proleća 2016. godine, Viši sud u Beogradu odlučio je da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje radikala, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i optuženih za nepoštovanje suda.
Srbija je, istovremeno, izrazila spremnost da Jojiću i Radeti sudi pred domaćim sudovima.
To tumačenje, sud u Hagu je više puta odbacio, naglašavajući da zvanični Beograd, i po međunarodnom pravu i po domaćem zakonu, ima obavezu da sarađuje i u predmetima za nepoštovanje suda, kao što je ranije i činio.
Međutim, posle zatvaranja Tribunala, njegov pravni naslednik, sudski Mehanizam, 2017. je doneo odluku da suđenje zvaničnicima radikala ustupi Srbiji.
Nakon žalbe tužioca, apelaciono veće je naložilo da sudija Liju Daćun (Liu Daqun) razmotri da li bi svedoci protiv Jojića i Radete bili bezbedni ako bi suđenje bilo održano u Srbiji.
U martu 2019., sudija Daćun poništio je prvobitnu odluku i naložio da se proces Jojiću i Radeti održi u Hagu. Istovremeno, vlastima Srbije, sudija je ponovo uputio nalog za hapšenje i izručenje optuženih.
Kao obrazloženje za to, kineski sudija Daćun je naveo da su ključni svedoci u ovom predmetu "nedvosmisleno" izjavili da neće svedočiti ako suđenje bude u Srbiji zbog "ozbiljne zabrinutosti za svoju bezbednosti i bezbednost svojih porodica"
Mehanizam je, u februaru 2020. godine, odbacio žalbu Srbije na tu odluku, i potvrdio da će zvaničnicima radikala suditi u Hagu.
Sudija Daćun je, krajem jula 2020, pozvao Srbiju da ga izvesti šta je preduzela da sprovede nalog za hapšenje i izručenje Jojića i Radete.
Zvanični Beograd ostao je dosledan, pozivajući se na odluku Višeg suda u Beogradu da nije u obavezi da uhapsi i izruči dvoje radikala. Istovremeno, Srbija je ponovo izrazila spremnost da optuženima sudi pred svojim sudovima.
U septembru 2021., sudija Daćun doneo je odluku da sasluša svedoke optužbe u odsustvu Jojića i Radete, u cilju očuvanja dokaznog materijala.
Taj poseban pravni postupak ne predstavlja suđenje, ali će izjave svedoka date pred sudijom Daćunom kasnije moći da budu prihvaćene kao dokaz na suđenju Jojiću i Radeti, ako i kada do njega dođe.
