Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović rekla je 28. marta na okruglom stolu o energetskoj bezbednosti i diverzifikaciji u Evropi u Pragu da je Srbija pokrenula diverzifikaciju u gasnom sektoru, gde nije u potpunosti bezbedna.
"Imamo dva pravca dotoka gasa i jako je važno što smo počeli izgradnju interkonekcije sa Bugarskom, jer će nam to dati mogućnost da možemo da razmišljamo ne samo o diverzifikaciji ruta, već i o diverzifikaciji snabdevača", rekla je Mihajlović.
Mihajlović je dodala i da je Srbija napravila određene korake u pravcu energetske nezavisnosti "kada smo doneli nov zakonodavni okvir, kakav ranije nismo imali, posebno kada je reč o korišćenju obnovljivih izvora energije i energetskoj efikasnosti".
Suočena sa zahtevima EU da diverzifikuje pravce i izvore energije i smanji zavisnost od ruskog gasa, Srbija je u februaru započela izgradnju gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske, na delu gasovoda od Niša do granice sa Bugarskom kod Dimitrovgrada, a rok za završetak radova je oktobar 2023. godine.
On bi trebalo da omogući snabdevanja Srbije prirodnim gasom iz terminala u Grčkoj, kao i iz gasovoda koji su deo Južnog gasnog koridora.
Ovaj projekat Srbija realizuje sa partnerima iz Evropske unije.
Prema podacima Agencije za energetiku, Srbija zavisi od ruskog gasa, iz domaće proizvodnje podmiruje 13 odsto potreba, dok preostale količine uvozi iz Ruske Federacije od kompanije Gasprom.
Ruski gas u Srbiju stiže od 1. januara 2021. iz gasovoda "Balkanski tok", koji je deo rusko-turskog projekta "Turski tok".
Ovim gasovodom se doprema ruski gas preko Turske i Bugarske.
Mihajlović je 23. marta izjavila je da se snabdevanje gasom preko Bugarske odvija uobičajeno, ali da je država pripremila plan ukoliko zbog rata u Ukrajini dotok gasa iz tog pravca bude onemogućen.
