Dvesta šezdeset akademskih sati, specijalnost politikologija – toliko je, prema navodima ruskog Instituta za dijasporu i integracije, kod njih na obuci provela ministarka Vlade Srbije i liderka desničarske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski.
Ovaj institut, međutim, nije fakultet, iako od pre pet godina ima licencu u Rusiji za obrazovne programe.
Regionalni direktor za Rusiju u Radiju Slobodna Evropa (RSE) Andrej Šari rad Instituta opisuje kao "propagandu".
"Nema sumnje da su deo propagandne mašine Kremlja", naglašava.
Ministarka za demografiju i brigu o porodici Milica Đurđević Stamenkovski, kako je otkrio Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), nije završila beogradski Fakultet političkih nauka što navodi u zvaničnoj biografiji.
Ona je u odgovoru za CINS rekla da je diplomu stekla tek ove godine na ruskom Institutu za dijasporu i integracije, ali nije pružila dodatne odgovore upućujući novinare na Institut.
Institut do objave teksta nije odgovorio na pitanja RSE o svom radu i programu koji je pohađala ministarka Đurđević Stamenkovski.
Na upit RSE nije odgovorila ni ministarka Đurđević Stamenkovski.
Prethodno je Institut u odgovoru CINS-u naveo da je Đurđević Stamenkovski pohađala obuku od 2020. do 2024. godine.
Kako radi Institut za dijasporu i integracije?
Institut za dijasporu i integracije osnovan je u Moskvi u martu 1997. kao "autonomna neprofitna organizacija", navodi se na zvaničnom sajtu.
Osnovan je na inicijativu političara Konstantina Fedoroviča Zatulina – funkcinera Jedinstvene Rusije, na čijem je čelu predsednik Vladimir Putin.
Zatulin je pod zapadnim sankcijama od početka ruske invazije na Ukrajinu.
Od devedesetih do danas je direktor Instituta.
"Mesto Zatulinovog instituta u ruskom društvu, ja bih uporedio kao da je tokom devedesetih u Srbiji Vojislav Šešelj osnovao neku takvu takozvanu naučnu instituciju pri vlasti Slobodana Miloševića. To otprilike Zatulin radi za Putina", poredi urednik RSE Andrej Šari.
Pored Zatulina, među osnivačima Instituta su i državne institucije - Institut Ruske akademije nauka, Moskovski državni univerzitet, ali i Vlada i Ministarstvo spoljnih poslova.
Institut ima predstavništva na više lokacija u Rusiji i inostranstvu.
Drugi naziv mu je Institut za zajednicu nezavisnih država – odnosno države nastale raspadom Sovjetskog Saveza.
"Institut ima ogranke i pridružene organizacije u Sevastopolju, Jerevanu, Tiraspolju i Beogradu, kao i predstavništvo u Minsku. Ranije je postojala filijala u Ukrajini i predstavništvo u Biškeku", navodi se na zvaničnom sajtu.
Javno dostupni finansijski podaci koje je analizirao RSE pokazuju da moskovski ogranak instituta "posluje u plusu".
Godišnja dobit je oko 15.000 evra tokom poslednjih godina.
Nema ugovore sa državom u poslednjih pet godina, pokazuje SPARK komercijalni privredni registar u Rusiji.
Institut, prema zvaničnim podacima, zapošljava 64 radnika, među kojima šest doktora nauka.
'Nije Institut na velikom glasu u Rusiji'
Regionalni direktor za Rusiju u Radiju Slobodna Evropa Andrej Šari ističe da je rad Instituta tesno vezan za vlast, te da je povezan sa drugim institucijama u Putinovoj Rusiji koje su poznate kao političke, diplomatske škole.
"Srećni su kad dobiju državni novac da 'razjašnjavaju mudru politiku' ruske diplomatije", opisuje Šari.
Iako Institut postoji gotovo 30 godina, kao naučna institucija registrovana za tumačenje procesa na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, licencu za obrazovne programe ima od 2019.
Od tada izdaju uverenja, odnosno diplome o završenim tečajevima, koji su priznati u ruskom obrazovnom sistemu.
Mreža alumnista, kao i studenata koji su prošli ovu školu nije javno dostupna na sajtu instituta.
Novinari RSE nisu uspeli da pronađu javne funkcionere sa Zapadnog Balkana koji su pohađali programe ovog instituta.
"Nije Institut na velikom glasu u Rusiji kao obrazovna institucija. Više je poznata kao skup ljudi koji u javnim nastupima traže razloge i opravdanja zašto je Rusija napala Ukrajinu, 'brane' ruske spoljnopolitičke interese i okupljaju dijasporu", dodaje Andrej Šari.
Direktor Radija Slobodna Evropa za Rusiju iznosi sumnju u kvalitet obrazovanja na Institutu.
"To je jedan kraći kurs, pretpostavljam da je to za ljude koji su zainteresovani da na brzinu steknu neko zvanje, nema tu dubine u školovanju", dodaje.
Ističe, međutim, da to ne znači da na Institutu ne rade i pojedini stručnjaci, priznati u svojim poljima naučne ekspertize.
Ali da je, kako kaže, problem kako oni koriste svoje zvanje i kako instrumentalizuju javnost.
Ko je Konstantin Zatulin?
Konstantin Zatulin je, kako navodi u svojoj zvaničnoj biografiji, u političkom životu Rusije od polovine osamdesetih godina.
U novembru 1998. Zatulin je izabran za predsednika socio-patriotskog pokreta "Država" i postao je jedan od osnivača Sveruske političke organizacije "Otadžbina".
Krajem 2001. godine ta organizacija se utapa u stranku Jedinstvena Rusija, na čijem je čelu ruski predsednik Vladimir Putin.
Tada postaje član Centralnog političkog saveta partije.
Pored zastupničke uloge u Ruskoj dumi, Zatulin trenutno obavlja još nekoliko političkih funkcija u vladinim telima.
"Zatulin je za više od trideset godina bavljenja politikom prošao dug put, od relativno mekog nacionaliste do 'turbo-super-patriote'. Otvoreno podržava Putina", kaže Andrej Šari.
Šari ističe da se Zatulin na početku karijere, još devedesetih godina, aktivno bavio politikom prema ukrajinskom poluostrvu Krim, koje je Rusija protivpravno anektirala 2014. godine.
"Novac (za svoju politiku) je obezbeđivao iz Kremlja, jer je i devedesetih vladi u Moskvi bilo u interesu da promoviše ruske interese na poluostrvu", dodaje.
Zbog svojih komentara o statusu Krima tokom 1996-2007, Zatulin je bio persona non grata u Ukrajini, a 2006. mu je zabranjen ulazak u tu zemlju.
On je 2021. rekao da je "Ukrajina neprijatelj Ruske Federacije i treba da učinimo sve što je moguće da takva Ukrajina prestane da postoji".
Od početka ruske invazije na Ukrajinu, sankcije su mu uvele i Sjedinjene Američke Države i Evropska unija.
Kada je reč o Zatulinovim odnosima sa političarima u Beogradu, Andrej Šari naglašava da je "jasno je da je ideološki vrlo blizak sa nacionalističkim strukturama Srbije".
"Igra na kartu da su Rusi i Srbi braća, zastupa taj mit o srpsko-ruskom bratstvu", dodaje.
Zatulin je kao govornik učestvovao na desničarskom skupu u Beogradu, održanom u martu 2009. godine, kada je obeležena desetogodišnjica NATO bombardovanja.
Kako je prenela Radio-televizija Vojvodine, on je tom prilikom okupljenima na Trgu Republike poručio da će doći vreme da Srbi vrate sve što su izgubili, aludirajući na Kosovo.
"Mi ćemo se vratiti, ali ne sa jednim bataljonom", rekao je Zatulin, aludirajući na događaj kada je jedan ruski bataljon pretekao NATO i zauzeo prištinski aerodrom ''Slatinu'' 1999. godine.
Takođe je bio član Komiteta za zaštitu ljudskih prva Vojislava Šešelja, osuđenog ratnog zločinca, tokom njegovog sudskog procesa u Haškom tribunalu.
Komitet je osnovan krajem 2010. godine, o čemu je saopštenje objavila i Šešeljeva Srpska radikalna stranka.
Prisustvovao je sahrani nekadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića, koji je umro u zatvoru u Sheveningenu kao optuženik za ratne zločine na području bivše Jugoslavije.
Ispostava Instituta u Beogradu
Institut da dijasporu i integraciju Konstantina Zatulina od marta 2021. ima ispostavu u Beogradu, pod nazivom Ruski balkanski centar.
Otvaranju je tada, uz prisustvo tadašnjeg predsednika Skupštine Srbije, danas ministra policije Ivice Dačića, prisustvovao i sam Zatulin.
Sedište Ruskog balkanskog centra je, prema podacima privrednog registra Srbije, u hotelu "Moskva" u centru Beograda.
Iako postoji duže od dve godine, udruženje nema sajt, a zvanično nije poznato ni mnogo detalja o aktivnostima.
Razvoj, unapređenje i održavanje dobrih društvenih, ekonomskih, političkih odnosa i međusobne saradnje Rusije, Srbije i drugih država balkanskog regiona, navodi se u ciljevima ovog udruženja u privrednom registru.
Zastupnik centra je istoričar Slavenko Terzić, nekadašnji ambasador Srbije u Moskvi i član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Terzić je i inostrani član Ruske akademije nauka i umetnosti.
On nije bio dostupan za izjavu Radiju Slobodna Evropa - jer je, kako je rekao, na godišnjem odmoru.
U kratkom telefonskom razgovoru Terzić je rekao da je Ruski balkanski centar udruženje građana, formirano na osnovu zajedničkog dogovora u kojem su učestvovali on i ruski političar Zatulin.
Na pitanje RSE da li se u centru u Beogradu održavaju predavanja i da li je na taj način ispostava moskovskog Instituta, Terzić je naglasio da centar u Beogradu nema funkciju obrazovne institucije.
'Pandorina kutija lažnih diploma'
Iz kabineta premijera Srbije Miloša Vučevića nije odgovoreno za RSE kako će Vlada reagovati nakon saznanja da ministarka u svojoj biografiji nije navela tačne podatke.
Dragan Popović iz beogradske nevladine organizacije Centar za praktičnu politiku smatra da Đurđević Stamenkovski neće snositi političke posledice zbog ovog slučaja.
"Da je sreća da se kažnjava za takve stvari, onda vlast ne bi bila ovakva kakva jeste. Baš sumnjam. Nije ona jedina koja nema ispravnu diplomu. Kad bi se otvorila ta Pandorina kutija, suviše bi bilo opasno po Vučićevu vlast", dodaje on.
Ministarkine navode da je studirala u Rusiji opisuje i kao način "opravdavanja pred biračkim telom".
"Kad navedu da su studirali u nekakvoj ruskoj instituciji, u njihovom svetu i sistemu vrednosti to valjda znači da je to nešto dobro kad je rusko", dodaje on.
Deo opozicionih stranaka reagovao je na pisanje Centra za istraživačko novinarstvo, sa zahtevom da ministarka podnese ostavku ili da bude smenjena.
Proruski narativ Zavetnika
Zavetnici, na čijem je čelu Đurđević Stamenkovski, u svom političkom programu protive se ulasku Srbije u Evropsku uniju i NATO.
Zalažu se za bliže veze sa Kremljom i protive sankcijama Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Đurđević Stamenkovski je u februaru 2022. u Moskvi članovima ruske Dume i predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova iznela predlog da se Rusija uključi u pregovore između Beograda i Prištine.
Delegacija Zavetnika je boravila u Moskvi i u decembru 2022.
Krajem 2016. ruski šef diplomatije Sergej Lavrov se tokom polaganja venaca na Groblju oslobodilaca Beograda u Drugom svetskom ratu slikao sa tri pripadnice stranke Zavetnici, među kojima je bila Milica Đurđević Stamenkovoski.
Zavetnici su poznati i po antimigrantskim stavovima.
U novembru 2023. Đurđević Stamenkovski se u Bundestagu sastala sa kopredsednikom ekstremne desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AFD) Tinom Krupalom.
Bilo je to u vreme kampanje za republičke izbore u Srbiji, na kojima su Zavetnici učestvovali u koaliciji sa pokretom Dveri - zvanoj "Nacionalno okupljanje".
U fokusu njihove kampanje bilo je protivljenje evropskom planu za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.
Od Vučića su, zajedno sa koalicionim partnerima, Zavetnici tada tražili da prekine pregovore sa Kosovom, a zahtevali su i ostavku predsednika Srbije.
Međutim, koalicija "Nacionalno okupljanje" je na izborima ostala ispod cenzusa sa 2,76 odsto glasova.
Dve nedelje nakon izbora koalicija je prestala da postoji, a Dveri su saopštile da "ne stoje iza izjava pojedinih stranaka članica bivše koalicije".
Bilo je to u vreme "medijskog otopljavanja" odnosa Zavetnika sa predstavnicima vlasti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tada Milicu Đurđević Stamenkovski nazvao "talentovanom političarkom" i dodao da bi voleo da je vidi u redovima SNS-a.
Ona je odgovorila da Vučićevu pohvalu doživljava kao priznanje za "odgovornu državotvornu politiku" Zavetnika.
Ubrzo je najavljen zajednički nastup na beogradskim izborima, a Đurđević Stamenkovski je u maju ušla u Vladu kao ministarka za brigu o porodici.
*Saradnja na tekstu: Natalija Jovanović, Dušan Komarčević
