Raspoređivanje oko 200 ruskih vojnika na prištinskom aerodromu 12. juna 1999. godine, penzionisani američki general Vesli Klark (Wesely Clark) 25 godina kasnije nazvao je "ruskom izdajom" kojom je Moskva htela da osramoti NATO, ali i otkrila svoje imperijalističke ambicije.
U vreme kada se to dogodilo, Klark je bio vrhovni komandant NATO-a i nadgledao je raspoređivanje mirovne misije zapadnog vojnog saveza na Kosovu.
"Ovo je, u suštini, politički problem i on se rešava na politički način. To ne utiče na raspoređivanje naših snaga ili naše aktivnosti, pa hajde da to rešimo na političkom nivou", rekao je tada Klark.
NATO je bio raspoređen na Kosovu posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma – 9. juna 1999. – kojim je okončan rat na Kosovu i povlačenje tadašnjih jugoslovenskih snaga.
Mirovnu misiju KFOR odobrio je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti ovlastila je članice UN da održe međunarodno bezbednosno prisustvo na Kosovu.
Rusija – koja je igrala ulogu u ubeđivanju tadašnjeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića da okonča rat – htela da ima svoj sektor na Kosovu, nezavisan od NATO-a, podsetio je general Klark.
U noći između 11. i 12. juna 1999. godine, kontingent od oko 200 ruskih vojnika se odvojio od mirovne misije SFOR-a u Bosni i Hercegovini, zamenio slovo "S" sa "K" i postao KFOR i krenuo ka Kosovu.
Na suprotnoj strani, u današnjoj Severnoj Makedoniji, za ulazak na Kosovo spremale su se i britanske NATO trupe.
Rusi su pobedili u trci. Oni su prvi stigli u Prištinu i 12. juna ujutru zauzeli aerodrom u Slatini. Nekoliko sati kasnije stigli su Britanci, a potom i Francuzi, ali im Rusi nisu dozvolili da uđu na aerodrom, preteći im oružjem.
"Naša misija je bila da postavimo skladište goriva ovde na aerodromu u Prištini, ali kada smo stigli videli smo Ruse i Srbe, a Rusi su nam rekli da se ne može ući na aerodrom", rekao je tada za AP komandant francuskog kontingenta Kfora.
General Klark, govoreći u emisiji Ekspoze Radija Slobodna Evropa, podseća da je takav ulazak ruskih trupa na Kosovo iznenadio NATO – to nije bio deo dogovorenog mirovnog plana.
"To je bila neka vrsta ruske izdaje. To je sve što se može reći. Ali, ko zna... možda su Rusi rekli Miloševiću da ne brine i da prihvati mirovni sporazum, jer će se oni baviti (Kosovom). Ali nisu uspeli", kaže Klark.
Bela kuća je tada saopštila da su se američki predsednik Bil Klinton (Bill Clinton) i ruski Boris Jeljcin dogovorili da prepuste generalima NATO-a i Rusije da reše spor oko aerodroma.
Američka državna sekretarka Medlin Olbrajt (Madeleine Albright) jasno je stavila do znanja da NATO neće deliti komandu na Kosovu i da Rusiji neće biti prepuštena kontrola ni nad jednim sektorom.
"Ne verujemo da treba da postoji poseban ruski sektor, jer ne želimo da vidimo podelu Kosova. Ali, uverena sam da ćemo se dogovoriti sa Rusima, kako bi oni postali deo mirovnih snaga", rekla je Olbrajt.
General Klark je, čuvši vest o ulasku ruskih trupa na Kosovo, naredio britanskim i francuskim trupama da budu u pripravnosti da preuzmu kontrolu nad aerodromom. Za to je rekao da je imao podršku tadašnjeg šefa NATO-a Havijera Solane (Javier).
Njegov plan je, međutim, blokirao britanski komandant KFOR-a Majk Džekson (Mike Jackson), koji je takođe bio uključen u mirovne pregovore na Kosovu.
"Ne želim da moji vojnici budu odgovorni za početak Trećeg svetskog rata", rekao je Džekson u žestokoj svađi s Klarkom.
Usred straha i zabrinutosti da ruski avioni s pojačanjima idu ka Prištini, general Klark je tada planirao da naredi britanskim trupama da blokiraju pistu. Ali čak ni ovaj plan nije uspeo i SAD su tražile od Mađarske, Rumunije i Bugarske da ne dozvole ruskim avionima da lete iznad njihove teritorije.
Tokom blokade na aerodromu, Rusija je zahtevala da njene trupe odgovaraju samo svojim komandantima. NATO je to odbio da prihvati, plašeći se da će to dovesti do podele Kosova – na jug s Albancima i sever sa Srbima.
Posle višenedeljnih pregovora, dve strane su se početkom jula saglasile da će ruske trupe delovati kao deo KFOR-a u sektorima pod kontrolom država NATO-a, ali ne direktno pod komandom NATO-a.
Klark kaže da je nije jasno ko je donosio odluke u Moskvi kada su ruske trupe ušle na Kosovo u junu 1999. Prema njegovim rečima, unutar ruske Vlade bilo je "mnogo trikova, obmana i nesporazuma". On podseća da je tadašnji šef ruske diplomatije Igor Ivanov rekao da je ulazak Rusa na aerodrom u Prištini bila "greška".
Međutim, američki list Vašington post (The Washington Post), pozivajući se na obaveštajne izvore, naveo je da je "među ruskim zvaničnicima u Moskvi, uključujući predsednika Jeljcina, postojao snažan konsenzus da ruske trupe treba da igraju ulogu na Kosovu, pošto je predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević prihvatio uslove mira".
Upitan da li bi njegov plan da reši spor sa Rusima na prištinskom aerodromu rizikovao da započne Treći svetski rat, kao što je Džekson rekao, Klark odgovara:
"General Džekson je zaista izneo hiperboličnu izjavu koja nije imala osnove u stvarnosti. Ali gajim simpatije prema njemu, bio je iscrpljen, vredno je radio na pregovorima o mirovnom sporazumu. Takođe je upravljao kretanjem trupa (unutar Kosova) i bio je veoma umoran i veoma emotivan".
Uprkos naporima, Radio Slobodna Evropa nije uspeo da stupi u kontakt s generalom Džeksonom, ali je razgovarao sa Agimom Čekuom (Ceku), koji je – u vreme incidenta na prištinskom aerodromu – bio komandant Oslobodilačke vojske Kosova.
"Poslednjih nedelja bili smo u direktnoj komunikaciji sa komandom NATO-a u Kumanovu, a tog dana smo dobili poziv od generala Džeksona koji nas je obavestio da su ruske snage, koje će postati deo međunarodnog vojnog prisustva na Kosovu, krenule ka Kosovu. Zamolio je da ih ne ometamo, odnosno da ih ne napadamo, jer će se NATO baviti njima. Tada sam obavestio komandanta oblasti Lap o onome o čemu sam se obavezao generalu Džeksonu", priseća se Čeku.
On dodaje da je situacija bila veoma napeta i da je OVK bila u stalnom kontaktu sa Džeksonom, iako je, prema njegovim rečima, ruska vojska u to vreme bila slaba.
Čeku kaže da je bilo informacija da među ruskim kontingentom koji je ušao na Kosovo ima "i srpskih vojnika i oficira u ruskim uniformama".
Za Džeksonove nesuglasice sa Klarkom, kaže, čuo je kasnije, nakon što je situacija rešena.
"General Džekson je ocenio da bi, ako bi Rusi bili napadnuti, onda bilo prekinuto i partnerstvo koje je sa njima uspostavljeno u okviru Kontakt grupe za pitanje Kosova. To bi moglo da se pokvari i izazove različite situacije", kaže Čeku za Ekspoze.
Klark se povukao s funkcije vrhovnog komandanta NATO-a tri meseca pre isteka mandata, po nalogu Vašingtona. On je ovaj potez opisao kao rutinski, kao i Bela kuća i Pentagon.
Ruske trupe su ostale na Kosovu pune četiri godine. NATO je 2. jula 2003. objavio da će se ruski vojni kontingent povući iz sastava mirovnih snaga KFOR-a na Kosovu. NATO je saopštio da je ruska vlada donela odluku posle poboljšanja bezbednosne situacije u regionu.
Za generala Klarka, koji se povukao iz vojske 2000. godine, Rusija i dalje ima imperijalističke ambicije.
"Imate Srbiju – istorijskog i tradicionalnog saveznika Rusije. Srbija je magnet za privlačenje ruskih imperijalističkih ambicija u Evropi i danas služi kao agens zaraze u regionu", kaže Klark.
Da su ruska vojna taktika i intrige stalni izvor tenzija, pokazuje i njen rat u Ukrajini, koji traje više od dve godine i koji je odnose Moskve i Zapada doveo na najniži nivo od kraja Hladnog rata.