Lobiranja, peticije i suprotstavljeni klanovi obeležili su zasedanje Svetog arhijerejskog sabora, najviše institucije u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja je razrešila dužnosti dvojicu istaknutih episkopa: kanadskog Georgija i mileševskog Filareta. Službovanje potonjeg vladike najblaže se može opisati kao kontroverzno, pa njegova smena mnoge poznavaoce crkvenih prilika ne iznenađuje. Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li je ovaj potez najava novog kursa Srpske pravoslavne crkve ili tek “kozmetička promena”, iza koje se valja borba za moć među vladikama.
Episkop Georgije raščinjen je zbog, kako mediji pišu, nedoličnog ponašanja, dok su Filaretu na teret stavljeni, između ostalog, blud i razvrat, maltretiranje sveštenstva, te neadekvatno raspolaganje crkvenim novcem i veze s političarima. Uklanjanje vladike mileševskog navodno su zastupali mitropolit Amfilohije i episkop Grigorije.
Za Pribislava Simića, bivšeg dekana Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, Filaretovo razrešenje nije iznenađenje:
“Vama je verovatno poznato da je Crkva i ranije bila nezadovoljna mnogim njegovim postupcima, samo nije izricala konkretne mere. A, čašu je prevršilo to njegovo držanje od pre nekoliko meseci, kada je izjavio da on ni ne priznaje srpsku crkvu. To je nešto što ne može da se toleriše”, smatra naš sagovornik.
No, do te nedavne izjave, Jelenko Mićević, kako glasi svetovno ime raščinjenog episkopa Filareta, ostavio je iza sebe dovoljno skandala za jednu obimnu knjigu. Devedeset prve je na hrvatskom ratištu pozirao sa puškomitraljezom na ramenu, a iste godine je pred kamerama paradirao sa navodno dečjom lobanjom, dajući svoj doprinos ratnom huškanju na Miloševićevoj televiziji:
Nekoliko godina kasnije je javno podržao Slobodna Miloševića na predsedničkim izborima, što ne čudi jer je za Miloševićevog vakta bio pomoćnik u Ministarstvu vera. Posebno dobre odnose gajio je Srpskom radikalnom strankom. Lider radikala i haški optuženik Vojislav Šešelj mu je svojevremeno poklonio džip, a Filaret mu je januara ove godine uručio orden “Belog anđela prvog reda”. Tom prilikom je haškom optuženiku uputio ove reči:
“Dragi prijatelju, brate Vojo, vama je Bog dao da operete ljagu sa srpskog naroda, koliko ste mogli, razume se teško je bilo, ali mi smo pratili i čestitamo vam na vašoj hrabroj borbi, srpskoj borbi, junačkoj borbi.“
Sve je ovo Sinod Srpske pravoslavne crkve uglavnom ćutke posmatrao poslednjih 16 godina, koliko je Filaret proveo kao episkop mileševski. Stoga, Slobodan Sadžakov, etičar i profesor na Novosadskom univerzitetu, Filaretovu smenu ne smatra pokušajem moralne obnove Crkve, već to posmatra u prozaičnijem kontekstu.
„Sve te njegove akcije, vezane najpre za ratište, za huškačku politiku, za jedno zaista besramno manipulisanje Crkvom u nameri da se pribave finansijska sredstva nije smetalo, kao što nisu smetali ni nekakavi drugi skandali. Dakle, zaista je reč o jednoj interesnoj borbi za očuvanje pozicija, gde možeš biti grešan sve dok si deo nekakvog tabora. Jednostavno, Filaret je dugo uspevao da se održi u tim vodama, bez obzira na imidž koji ima u javnosti i bez obzira na to što je činio“, kaže Sadžakov.
U prvim reakcijama nakon smene, Filaret je optužio Ambasadu SAD da stoji iza njegove smene.
“Sabor je promenio svoju odluku pošto je mitropolit Amfilohije dobio poziv od američke Ambasade, odakle su mu naredili da napravi pritisak na zasedanju”, rekao je raščinjeni episkop.
Njegove tvrdnje ubrzo je demantovala američka Ambasada.
“Sve odluke Sabora su unutrašnja stvar Srpske pravoslavne crkve. Ambasada SAD nema nikakve veze sa odlukama SPC i sve spekulacije o njenom navodnom mešanju u rad Crkve su neutemeljene”, rečeno je listu “Danas” u Ambasadi SAD.
Inače, raspravu Sabora SPC o raščinjenju dvojice vladika pojedini mediji opisali su kao „crkveni triler“. Najpre je, navodno, 22. maja Sabor, nakon peticije koju je podnela grupa vladika okupljenih oko episkopa bačkog Irineja Bulovića, odlučio da Filaretu pruži novu šansu. Međutim, dan kasnije je, kako piše „Blic“, ta odluka promenjena, jer je nekoliko vladika donelo nove dokaze o nečasnom životu Filareta. Na koncu je Filaret smanjen rezultatom 19:17, a episkop Georgije 21:16.
Uprkos ovim sučeljenim stranama, Pribislav Simić ne veruje da će uslediti pravi raskol unutar SPC.
„Kada ljudi odlučuju o tako ozbiljnoj stvari, malo razmisle, pa posle neki uvide da, ipak, i nisu bili u pravu. To se i sada pokazalo u odnosu na ono prvo glasanje. Jedan deo onih koji su bili u toj Bulovićevoj grupi je preša na stranu patrijarha. Prema tome, ne mislim da će to biti tragično“, ocenjuje Simić.
Iako se slaže s ocenom da trenutno nije realan raskol u Crkvi, Slobodan Sadžakov napominje da su na Saboru snage odmerile dve frontalno sučeljene struje u SPC – jednu predvode patrijarh Irinej i mitropolit Amfilohije, drugu episkop Irinej Bulović:
„Dakle, reč je o jednom nedvosmislenom pokušaju primene snaga koju je pokrenuo Irinej Bulović, gde je skupljen 21 potpis. U nekom zaoštrenom smislu bi se to moglo nazvati velikim udarom na patrijarha SPC. Ne treba zaboraviti da je SPC jedna veoma uticajna institucija u društvenom smislu, institucija koja ima jako velike prihode u finsnsijskom smislu i nije nevažno ko joj je na čelu i ko diktira njenu delatnost.“
Raščinjenje dvojice vladika predstavlja peti slučaj smene episkopa otkako je Irinej došao na mesto patrijarha 2010.
Mediji pišu da se, uprkos patrijarhovom pozivu na “molitve i mir”, nakon smene Georgija, svađe i podle među sveštenstvom i vernicima ne smiruju.
