Još jedan skandal vladike mileševskog Filareta. U manastiru Mileševa, istom onom u kome se nalazi čuveno umetničko delo - freska Belog anđela, uručio je orden „Belog anđela prvog reda“ Vojislavu Šešelju. Ovaj haški optuženik, koji od novembra kada se vratio u Srbiju posle jedanaest godina provedenih u pritvoru, na slobodi čeka izricanje presude pred Haškim sudom. Lider radikala dobro je upamćen po ekstremističkim, ratno huškaškim nastupima, te kao jedan od ideologa srpskog šovinizma. Tako se svrstao u red onih koji su inspirisali počinioce zločina počinjenih tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.
Kontroverzni episkop mileševski Srpske pravoslavne crkve Filaret je prilikom uručivanja ordena Belog andjela prvog stepena rekao da se to čini u znak zahvalnosti za Šešeljevu odbranu srpstva. Pokušali smo da dobijemo, tim povodom, zvaničnu reakciju iz vrha SPC. Da li Crkva stoji iza tog čina i obrazloženja koje je tim povodom izrečeno?
U kabinetu patrijarha naš sagovornik, koji nije hteo da se predstavi imenom i prezimenom, nam je rekao da je to lokalna stvar i da za sada Crkva ne smatra da je potrebno da reaguje. Optužio nas je da pravimo senzaciju od jednog lokalnog čina.
Podsetimo šta je rečeno 27. januara na dan svetog Save prilikom uručivanja ordena:
„Upravni odbor Eparhije mileševske dodeljuje profesoru doktoru Šešelju, četničkom vojvodi, pobedniku Haškog tribunala visoko odlikovanje Eparhije mileševske orden Belog andjela prvog stepena.“
Vladika Filaret je dodao ovom zvaničnom obrazloženju:
„Dragi prijatelju, brate Vojo, vama je Bog dao da operete ljagu sa srpskog naroda, koliko ste mogli, razume se teško je bilo, ali mi smo pratili i čestitamo vam na vašoj hrabroj borbi, srpskoj borbi, junačkoj borbi.“
Vojilsav Šešelj je tom prilikom iscrtao novu granicu Velike Srbije:
„Severna Albanija sve do grada Drača moraće jednog dana opet bit srpska.“
Podsetimo, episkop Filaret je oduvek bio blizak Šešelju, i obučen u svešteničku odoru je 90-ih pozivao u rat sa mitraljezom u zagrljaju. Nije se libio da za rad ratne propagande jednu nagorelu lobanju, ko zna odakle nabavljenu, proglasi lobanjom ubijenog dečaka od strane hrvatskog ustaše:
„I ufatili su maloga Iliju i ispred majke su ga zaklali i odneli tako...od toga svega samo je ostala ova lobanja“, govorio je.
Kad je djavo odneo šalu, 2000. pred izbore, pozvao je da narod glasa za Miloševića:
„Jedini, aposlutno najozbiljniji kandidat koji će i proći je Slobodan Milošević i ja lično ga podržavam“, poručivao je.
Filareta su pratili i drugi sknadali, poput onog o pedofiliji, ali Crkva nikada nije dovela u pitanje njegovu visoku poziciju u hijerarhiji. Profesor Žarko Korać to ne očekuje ni ovim najnovijim povodom:
„Crkva ima jedn licemernu politiku da se nikada ne ogradjuje od onih izjava koje su ratnohuškačke. Podrška Šešelju znači podrška čoveku koj je bio jedanod nosilaca ratne, zločinačke politike u Srbiji 90-ih godina. Žalosno je ovo za Crkvu u celini a mnogo manje za Filareta“, smatra Korać.
Protodjakon dr Ljubomir Ranković urednik Glasa Crkve, koji za sebe kaže da je kosmopolita, da mu nikada nisu bili bliski stavovi ekstremni, nacionalistički stavovi Vojislava Šešelja niti postupci episkopa Filareta, smatra sebe poraženim, jer ni jednog ni drugog nisu osudile ni crkvene ni svetovne institucije. On, pomalo rezgnirano kaže da se svojih stavove ne odriče ali da se pita zašto je u manjini.
„Koliko to sada komično zvuči ovo o čemu mi sada pričamo. Šešelj nije osudjen. Ni od strane većine gradjana Srbije niti od strane najrelevantnijeg suda u svetu ( Haški tribunal). Što se tiče vladike Filareta, većinu onoga što on čini ne uklapa se u moj koncept kakav treba da bude sveštenik, vladika. Medjutim, kao što vidite, godinama on opstaje i traje i episkop je jedne ugledne eparhije, u jdnom uglednom manastiru, Sinod, Sabor ne izriče nikakve negativne ocene o tome. Moji stavovi, su, dakle poraženi. Ja se osećam poraženim“, kaže Ranković.
SPC se nije distancirala od ratnih ciljeva Srbije u 90-im godinama, od svoje uloge u tom sramnom periodu srpske istorije. Doduše, patrijarh Pavle, koji je svojevremeno blagoslovio ratne vodje bosanskih Srba i Karadžića i Mladića, pa čak i vodju paramilitaraca Arkana, pred smrt je izjavio: „Ako bi trebalo da se održi 'Velika Srbija', ja na to pristao ne bih nikada”.
Ali, to je izgovoreno tek 2007. godine.
Ćutnja vrha Crkve povodom ovakvih činova svojih svešetnika, kao što je najnoviji episkopa Filareta, ne govori u prilog tome da su ove, možda pokajničke reči, imale neki učinak.
