Završena je sednica Skupštine Srbije, koja je održana u ponedeljak, a njen dalji nastavak najavljen je za utorak, 19. mart.
U pitanju je nastavak prve sednice Skupštine, koji se održao više od mesec dana nakon što je konstituisan parlament.
Najstariji poslanik Stojan Radenović, predsedavajući Skupštine Srbije, konstatovao je da je u sali bilo prisutno 214 narodnih poslanika, čime su ispunjeni uslovi da se sednica održi.
U toku cele sednice, poslanici nisu posvetili previše pažnje dnevnom redu, a to je izbor predsednika Skupštine. Umesto toga, poslanici vlasti i opozicije govorili su o Kosovu, o tome ko su "patriote i izdajnici", prodaji srušene zgrade Generalštaba u centru Beograda, kao i poslednjim izborima u Srbiji, koji su održani 17. decembra 2023.
Na konstitutivnoj sednici 6. februara samo su potvrđeni mandati poslanika novog skupštinskog saziva, ali nisu izabrani predsednik i potpredsednici parlamenta.
Očekivalo se da će na sednici 18. marta, osim predsednika i šest potpredsednika parlamenta biti imenovan i generalni sekretar Narodne skupštine, članovi radnih tela, kao i članovi stalnih parlamentarnih delegacija u međunarodnim institucijama. Međutim, do njihovog imenovanja na sednici 18. marta nije došlo.
Srpska napredna stranka (SNS), koja u parlamentu ima većinu, predložila je dosadašnju premijerku Srbije Anu Brnabić za predsednicu Narodne skupštine.
U predlogu koji je ranije stigao u skupštinsku proceduru se navodi da je Brnabić završila fakultet u Velikoj Britaniji, da je pre no što je postala premijerka i na toj dužnosti je u poslednja tri mandata, bila ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da je učestvovala u osnivanju NALED-a (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj) i Peksim fondacije.
Šef poslaničke grupe SNS-a Milenko Jovanov je, obrazlažući predlog da Brnabić bude predsednica parlamenta, da ona dolazi na to mesto "u izuzetno teškom trenutku za Srbiju".
"Ako bi od svega što je Ana Brnabić radila trebalo da izvučemo jedan segment koji je karakterističan, to je modernizacija i IT sektor", rekao je Jovanov.
Jovanov je manji deo izlaganja posvetio toj temi, ali je uputio niz kritika i uvreda na račun opozicije, između ostalog i rečima da opozicione stranke "uvode zemlju u građanski rat".
Marinika Tepić, šefica poslaničke grupe opozicione Stranke slobode i pravde, izjavila je da na sednici niko ne priča o kandidatkinji vladajuće stranke za predsednicu Skupštine.
"Vi nemate ovde šta da čujete o Ani Brnabić. Jedina tačka je izbor jedinog kandidata Ane Brnabić. Niko o njoj ne priča, pa i SNS se stidi Ane Brnabić", ocenila je Tepić.
Šef poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor izjavio je da će SVM podržati izbor Ane Brnabić za predsednicu Narodne skupštine.
Aleksandar Pavić, šef poslaničke grupe "Mi – Glas iz naroda", rekao je da ta grupacija neće podržati njen izbor na mesto predsednice parlamenta. Kao razloge je naveo vođenje pregovora sa Kosovom za vreme dok je Brnabić bila premijerka, "razoružavanje građana Srbije", kao i donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti, za koji je rekao da urušava nacionalni identitet.
Predstavnici opozicije su tokom sednice izveli performans i iz poslaničkih klupa pokazali male statue Oskara na kojima piše Aleksandar Vučić. Aluzija je to na napis istraživačkog portala KRIK u kojem se navodi da se u prepiskama narko bosa Darka Šarića posredstvom aplikacije Skaj navodi kodno ime "Oskar". Deo javnosti izrazio je sumnju da je to nadimak predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Nastavak sednice bio je zakazan za 11. mart, ali je veče pre početka predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio da će sednica biti odložena dok se poslaničke grupe ne dogovore o kadrovskim rešenjima. Tim konsultacijama nisu prisustvovali predstavnici opozicionih koalicija "Srbija protiv nasilja" i NADA.
Poslanici Demokratske stranke, koja je deo "Srbije protiv nasilja", ne prisustvuju konstitutivnoj sednici, jer, kako su ranije objasnili predstavnici ove partije, ne žele da budu deo "nelegitimnog parlamenta". Ostali predstavnici opozicionih grupacija najavili su da će se pojaviti u skupštini.
Brnabić na čelo Narodne skupštine dolazi u vreme duboke podeljenosti između opozicije i vlasti koju predvodi njena SNS.
To ilustruje i činjenica da je na konstitutivnoj sednici u februaru deo opozicije napustio salu tokom polaganja poslaničke zakletve. Umesto u sali, položili su je u holu parlamenta.
Pre nego što su napustili sednicu predstavnici opozicione koalicije "Srbija protiv nasilja" su se okupili ispred govornice sa transparentima na kojima je pisalo "Pokrali ste izbore" i "Lopovi vratite mandate". Ova lista tvrdi da su izbori održani 17. decembra bili neregularni što vlast odbacuje.
Objašnjavajući zašto su zakletvu položili u skupštinskom holu, iz koalicije "Srbija protiv nasilja" su rekli da nisu želeli da polažu zakletvu sa ljudima koji su mandate stekli "krađom izbora".
Skupštinsku salu napustili su i poslanici koalicije "Nada" koju čine Nova Demokratska stranka Srbije (DSS) i Pokret obnove kraljevine Srbije (POKS).
Deo opozicije, kao i međuarodne i domaće posmatračke misije, ukazali su na velike nepravilnosti tokom izbora 17. decembra prošle godine.
OEBS-ova Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) je u izveštaju navela da na izborima 17. decembra uslovi nisu bili ravnopravni za sve jer je na njima bilo dominantno učešće predsednika Vučića.
Dodaje se da su zabeleženi pritisci na zaposlene u javnom sektoru da glasaju za vlast, zloupotreba javnih resursa u njenu korist i Vučićeva medijska dominacija.
Posmatračka misija CRTA iz Beograda ocenila je nakon decembarskih izbora da su državljani Srbije koji žive u susednim zemljama na izborni dan organizovano dovoženi u glavni grad kako bi glasali na lokalnim izborima u glavnom gradu. CRTA je navela da su te migracije glasača uticale na ishod rezultata u Beogradu.
Vlast je negirala navode o izbornim neregularnostima, uz ocenu da su decembarski izbori bili među najčistijima.
Međutim, predsednik Srbije i funkcioner SNS-a Aleksandar Vučić je izjavio 10. marta da je "veoma važno" da se ispune preporuke ODIHR-a.
On je takođe najavio da će ponovljeni izbori u Beogradu biti održani 2. juna.
U danima koji su prethodili nastavku konstitutivne sednice u javnosti su se pojavili snimci ljudi iz Male Krsne u centralnoj Srbiji, koje navodno Srpska napredna stranka organizovano dovozi u Beograd kako bi u policijskoj stanici dobili prebivalište u glavnom gradu i mogli da glasaju na ponovljenim izborima u glavnom gradu.
Opopziciona Stranka slobode i pravde, koja je deo "Srbije protiv nasilja", objavila je 17. marta audio snimke na kojima se navodno čuje svedočenje osobe koja je u organizaciji Srpske napredne stranke iz Opštine Kovin u Vojvodini prijavila boravište u Beogradu kako bi glasala na beogreadskim izborima.
SSP je izneo tvrdnje da SNS zloupotrebljava sistem socijalne pomoći kako bi ucenila najugroženije pripadnike društva da pristanu na izborne migracije i glasaju na lokalnim izborima u mestima u kojima inače ne žive.
Vlast je negirala ove navode.
