Posle odlaska svrgnutog sirijskog predsednika Bašarom al-Asada u Rusiji, novi de fakto vladari u Damasku su pokrenuli napore da stabilizuju situaciju dok uzdržana međunarodna javnost čeka kakav će biti razvoj događaja.
Pobunjenici, predvođeni islamističkom militantnom grupom Hajat Tahrir al-Šam (HTS), objavili su u ponedeljak da daju amnestiju svom vojnom osoblju regrutovanom tokom Asadove vladavine, koja je počela 2000. posle smrti njegovog oca Hafeza al-Asada, koji je preuzeo vlast 1970.
Sirijski premijer Muhamed Gazi al-Džalali – koji je ostao u zemlji i obećao da će sarađivati s novim vladarima – rekao je da je većina ministara još uvek u svojim kancelarijama. Džalali se ranije sastao sa novim liderima, navodi se u saopštenju pobunjenika.
"Radimo na tome da prelazni period bude brz i gladak", rekao je on za televiziju Skaj njuz Arabija (Sky News Arabia).
Izveštaji iz pobunjeničkog kampa kažu da je iskusni političar Muhamed al-Bašir izabran da vodi prelaznu vladu. On je poslednjih godinu dana bio šef HTS-ove takozvane sirijske vlade spasa.
Na poziv Moskve sazvana je hitna sednica Savet bezbednosti UN posle svrgavanja Asada koji je pobegao u Rusiju sa svojom porodicom dok su pobunjeničke trupe ulazile u Damask.
Svetske i regionalne sile pozivaju na stabilnost u Siriji u kojoj od 2011. besni građanski rat.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u ponedeljak novinarima u Moskvi da, iako je predsednik Vladimir Putin lično doneo odluku o davanju azila Asadu i njegovoj porodici, ne postoji obaveze da se iznose drugi detalji.
"Nemam šta da vam kažem o tome gde se Asad nalazi", rekao je Peskov.
Ruska državna novinska agencija TASS citirala je zvaničnika sirijske ambasade u Moskvi koji je rekao da se Asad nalazi u ruskoj prestonici. Izveštaj nije potvrđen.
U Damasku su se rano u ponedeljak mogli čuti vazdušni napadi, izvestili su mediji, mada nije bilo poznato ko je izvršio udare. Prethodno je Rojters javio da je Izrael u nedelju izveo tri vazdušna udara na sirijsku prestonicu.
U Damasku i drugim sirijskim gradovima ljudi su izašli na ulice da proslave svrgavanje Asada, rušeći statue i pljačkajući vladine zgrade i Asadovu rezidenciju.
Snimci objavljeni na društvenim mrežama pokazuju gomile muškaraca kako ulaze u predsedničku palatu u Damasku, uz izveštaje o pljački.
Pobunjenici predvođeni HTS naveli su u izjavi emitovanoj na državnoj televiziji da je Damask "sada oslobođen Asada", čija je porodica gvozdenom pesnicom vladala zemljom od 1971. godine.
SAD i EU HTS smatraju terorističkom grupom. Poslednjih godina, HTS je prekinuo veze s Al-Kaidom i pokušao da se preobrazi u pragmatičnu alternativu sirijskoj vladi.
Međutim, organizacije za ljudska prava i zapadne vlade kažu da ostaju pitanja u vezi s navodnim kršenjima prava i vezama HTS s terorističkim grupama.
Lider HTS-a Abu Muhamed al-Golani je pokušao da uveri šiitske alavite i druge sirijske manjine, uključujući hrišćane, da neće diskriminisati manjine.
Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) rekao da će SAD "sarađivati sa svim sirijskim grupama" posle pada Asada, ali je upozorio da neke od pobunjeničkih grupa koje su pomogle svrgavanju Asada "imaju svoju mračnu istoriju" kršenja ljudskih prava.
Portparol EU Anuar El Anuni (Anour El Anouni) rekao je da Unija "trenutno ne sarađuje s HTS-om ili njegovim liderima" i da će uprkos izjavama pobunjeničkih grupa koje daju nadu, EU za sada zadržati svoj sud. "Kako HTS preuzima sve veće odgovornosti, moraćemo da procenimo ne samo njihove reči već i njihova dela", rekao je on.
EU je ranije pozvala na mirnu političku tranziciju u Siriji, navodeći da je "imperativ da se sve zainteresovane strane angažuju u inkluzivnom dijalogu pod vođstvom Sirije o svim ključnim pitanjima".
Francuska i Nemačka su u zajedničkom saopštenju navele da su uslovno spremne da rade s novim liderima.
Nemački kancelar Olaf Šol (Olaf Scholz) i francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) "složili su se da su spremni da sarađuju sa novim rukovodstvom na bazi osnovnih ljudskih prava i zaštite etničkih i verskih manjina", navodi se u saopštenju Berlina.
Šef NATO-a Mark Rute (Rutte) takođe je bio uzdržan pozivajući na mirnu tranziciju i inkluzivan politički proces u Siriji.
"Ovo je trenutak radosti, ali i neizvesnosti za narod Sirije i regiona. Nadamo se mirnoj tranziciji vlasti i inkluzivnom političkom procesu pod vođstvom Sirije", rekao je Rute, koji je okrivio glavne pomagače Asada – Rusiju i Iran – za dugu krizu i građanski rat u zemlji.
Nekoliko evropskih država je saopštilo je u ponedeljak da obustavljaju odobravanje zahteva za azil Sirijaca dok čekaju razvoj događaja.
Poplavu sirijskih izbeglica tokom 14-godišnjeg građanskog rata u zemlji kritikovali su političari s krajnje desnice u Evropi i mnogi su to koristili za jačanje podrške među biračima.
Među zemljama koje su najavljivale suspenzije bile su Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Austrija, Švedska, Norveška i Danska.
Sirijski građanski rat počeo je pošto je Asadov režim u martu 2011. pokrenuo brutalnu akciju protiv mirnih demonstranata inspirisanih talasom protesta tokom Arapskog proleće koji su zahvatili Bliski istok.
